Цариградски Вилает
| Константиније / Истанбул | |||||
| Цариград на Османлиското Царство | |||||
| |||||
| Составни делови | {{{entities}}} | ||||
| Историја | |||||
| - | Основана | 1878 | |||
| - | Укината | 1922 | |||
| Население | |||||
| - | Муслимани, 1914[1] | 560,434 жит. | |||
| - | Грци (Гркогласни), 1914[1] | 205,752 жит. | |||
| - | Ерменци, 1914[1] | 82,880 жит. | |||
| - | Евреи, 1914[1] | 52,126 жит. | |||
| Денес во | |||||
Цариградски Вилает или Истанбулски Вилает[2] или Истанбулски Вилает (турски: Vilâyet-i İstanbul, француски: Vilayet de Constantinople) ― административна единица (вилает) од прво ниво на Отоманската Империја, опфаќајќи ја императорската престолнина Цариград (Истанбул).
Имал посебна организација, бидејќи бил под непосредна надлежност на министерот за полиција (Забтије назири; заптија), кој исполнувал улога еднаква на валијата во другите вилаети.[3]
Вилаетот го вклучувал Цариград (Стамбол; внатрешниот град, на турски јазик познат како Истанбул) и квартовите Ејуп, Касим Пача, Пера и Галата и сите предградија од Силиври на Мраморното Море до Црното Море на европската страна и од Гили на Црното Море до крајот на Измитскиот Залив од азиска страна.[3]
Во 1878 година, била создадена покраинска структура, со валија и покраински службеници за извршување на истите функции во Цариград што покраинските власти ги извршувале на друго место во Империјата.[4]
Административни единици
[уреди | уреди извор]Санџаци и кази, околу 1877 година:[3]
Демографија
[уреди | уреди извор]- Ислам (62 %)
- Православие (23 %)
- Ерменска АЦ (9 %)
- Јудаизам (6 %)
| Население на Цариградскиот Вилает во 1914 г. [5] | |||||||||||||||
| Место | Муслимани | Удел | Православни | Удел | Ерменци | Удел | Евреи | Удел | Останати | Удел | Вкупно | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Фатих (центар) | 279.056 | 72,1 % | 64.287 | 16,6 % | 28.095 | 7,3 % | 13.441 | 3,5 % | 2.013 | 0,5 % | 386.892 | ||||
| Бакирќој | 28.967 | 61,8 % | 11.221 | 23,9 % | 5.954 | 12,7 % | 364 | 0,8 % | 390 | 0,8 % | 46.896 | ||||
| Адалар | 1.586 | 14,3 % | 8.725 | 78,7 % | 652 | 5,9 % | 79 | 0,7 % | 45 | 0,4 % | 11.087 | ||||
| Бејоглу | 117.267 | 44,9 % | 75.971 | 29,1 % | 30.642 | 11,7 % | 31.080 | 11,9 % | 6.135 | 2,4 % | 261.095 | ||||
| Усќудар | 70.447 | 63,1 % | 19.832 | 17,8 % | 13.949 | 12,5 % | 6.836 | 6,1 % | 579 | 0,5 % | 111.643 | ||||
| Гебзе | 26.220 | 81,6 % | 5.856 | 18,2 % | 47 | 0,2 % | 0 | 0,0 % | 21 | 0,1 % | 32.144 | ||||
| Картал | 8.257 | 45,0 % | 6.862 | 37,4 % | 3.216 | 17,5 % | 13 | 0,1 % | 0 | 0,0 % | 18.348 | ||||
| Бејкоз | 14.466 | 77,0 % | 3.708 | 19,7 % | 325 | 1,7 % | 292 | 1,6 % | 1 | 0,0 % | 18.792 | ||||
| Шиле | 14.168 | 61,4 % | 8.913 | 38,6 % | 0 | 0,0 % | 0 | 0,0 % | 0 | 0,0 % | 23.081 | ||||
| Вкупно | 560.434 | 61,6 % | 205.375 | 22,6 % | 82.880 | 9,1 % | 52.126 | 5,7 % | 9.163 | 1,0 % | 909.978 | ||||
| Ерменци: 72.962 апостолски и 9.918 католици. Вилаетот имал вкупно 1.213 протестанти и 387 гркокатолици. | |||||||||||||||
Поврзано
[уреди | уреди извор]Наводи
[уреди | уреди извор]- 1 2 3 4 „1914 Census Statistics“ (PDF). Turkish General Staff. стр. 605–606. Архивирано од изворникот (PDF) на 7 октомври 2011. Посетено на 17 јуни 2021.
- ↑ Geographical Dictionary of the World. Concept Publishing Company. стр. 1796. ISBN 978-81-7268-012-1. Посетено на 20 May 2013.
- 1 2 3 Baker, James (1877). Turkey in Europe. Cassell, Petter & Galpin. стр. 515–516.
- ↑ Stanford Jay Shaw; Ezel Kural Shaw (1977). History of the Ottoman Empire and Modern Turkey. Cambridge University Press. стр. 94. ISBN 978-0-521-29166-8. Посетено на 17 јуни 2021.
- ↑ Karpat, Kemal (1985). Ottoman Population, 1830-1914: Demographic and Social Characteristics. University of Wisconsin Press. стр. 170–171. Архивирано од изворникот на 14 октомври 2013. Посетено на 21 октомври 2013.
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
