Прејди на содржината

Христијански мистицизам

Од Википедија — слободната енциклопедија
Руска православна икона на Преображението (Теофан Гркот, ок.1408 г.)

Христијански мистицизам — традиција на мистични практики и мистична теологија во рамките на христијанството која „се однесува на подготовката [на личноста] за, свеста за и ефектот од [...] директно и трансформативно присуство на Бога“[1] или божествена љубов.[2] До шестиот век, практиката на она што денес се нарекува мистицизам се нарекувало contemplatio или theoria.[3] „гледање во“ или „свесност за“ Бога или божественото.[4] Христијанството ја прифатило употребата и на грчката (theoria) и на латинската (contemplatio, контемплација) терминологија за опишување на различни форми на молитва и процесот на запознавање на Бога.

Контемплативните практики се движат од едноставна молитвена медитација на Светото Писмо (т.е. Lectio Divina) до контемплација за присуството Божјо, што резултира со теоза (духовно соединување со Бога) и екстатични визии за мистичното соединување на душата со Бога. Во контемплативната пракса се разликуваат три фази, имено катарза (прочистување),[5][6] самата контемплација и визија на Бога.

Контемплативните практики имаат истакнато место во Источното православие и Ориенталното православие и добиле обновен интерес за западното христијанство.

Мистичен брак на Христос и Црквата

Идејата за мистични реалности била широко прифатена во христијанството уште од вториот век од н.е., и се однесувала не само на духовните практики, туку и на верувањето дека обредите, па дури и светите списи, имаат скриени („мистични“) значења.[1]

Врската помеѓу мистицизмот и визијата за божественото ја вовеле раните црковни отци, кои го користеле терминот како придавка, како во изразите мистичната теологија и мистична контемплација.[7]

Во подоцнежните векови, особено кога христијанската апологетика почнала да се потпира на старогрчката филозофија за да ги објасни христијанските идеи, неоплатонизмот извршил влијание врз христијанската мистична мисла и практика преку повеќе значајни автори вклучувајќи ги Свети Августин и Ориген.[8]

  1. 1 2 McGinn 2006.
  2. Anon. 1857.
  3. Andrew Louth, "Theology of the Philokalia" in Abba: The Tradition of Orthodoxy in the West (St Vladimir's Seminary Press 2003 ISBN 0-88141-248-1), p. 358
  4. William Johnson, The Inner Eye of Love: Mysticism and Religion (HarperCollins 1997 ISBN 0-8232-1777-9), p. 24
  5. Egan, Harvey D. (September 16, 1998). Christian Mysticism: The Future of a Tradition. Wipf and Stock Publishers. ISBN 9781579101534 преку Google Books.
  6. Watts, Joel L. (March 10, 2014). Praying in God's Theater: Meditations on the Book of Revelation. Wipf and Stock Publishers. ISBN 9781625641939 преку Google Books.
  7. Parsons 2011.
  8. Stępień, Tomasz; Kochańczyk-Bonińska, Karolina. „Unknown God, Known in His Activities“ (PDF). Peter Lang. European Studies in T heolog y, Philosophy and History of Religions. Посетено на 24 October 2021.

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]

Во старогрчката философија

[уреди | уреди извор]

Во православието

[уреди | уреди извор]

Во католицизмот

[уреди | уреди извор]

Централна молитва

[уреди | уреди извор]

Молитва на тишина

[уреди | уреди извор]