Хризотил
| Хризотил | |
|---|---|
| Општо | |
| Категорија | Филосиликати |
| Формула | Mg3(Si2O5)(OH)4 |
| Штрунцова класификација | 9.ED.15 |
| Просторна група | Клинохризотил: C2/m Ортохризотил и парахризотил: Ccm21 |
| Распознавање | |
| Моларна маса | 277.11 g/mol |
| Боја | Бела до сивкасто зелена |
| Хабитус | иглеста |
| Кристален систем | моноклински: клинохризотил (најчест) орторомпски: ортохризотил и парахризотил (и двата ретки) |
| Прелом | Влакнест |
| Цврстина на Мосовата скала | 2.5–3 |
| Сјај | Свиленкаст |
| Огреб | бела |
| Проѕирност | Проѕирен |
| Густина | 2.53 g/ml |
| Оптички својства | Биаксијален (+) |
| Показател на прекршување | nα = 1.569, nγ = 1.570 |
| Двојно прекршување | 0.001 (максимално) |
| Распрснување | Релативно слаб |
| Затемнување | паралелно |
| Точка на топење | 600–850 °C (1,112–1,562 °F) (се распаѓа) |
| Споивост | дехидрира на 550–750 °C (1,022–1,382 °F) |
| Препознатливи одлики | Бело до сивозелено тенки, флексибилни закривени влакна |
| Растворливост | Нерастворлив во вода Влакната се разградуваат во разредена киселина |
| Наводи | [1][2][3] |
Хризотил [4] [5] или бел азбест — најчесто среќаваната форма на азбест, [6] сочинува приближно 95% од азбестот во Соединетите Американски Држави и сличен процент во други земји. Тој е мек, влакнест силикатен минерал во серпентинската подгрупа на филосиликати; како таков, се разликува од другите азбестни минерали во групата амфиболи. Неговата идеализирана формула е Mg3(Si2O5)(OH)4. Материјалот има својства што го прават пожелен за вклучување во градежни материјали, но претставува сериозен ризик по здравјето кога се дисперзира во воздух и се вдишува.
Политипови
[уреди | уреди извор]Познати се три политипови на хризотил. [7] Овие се многу тешки за разликување во рачни примероци и нормално мора да се користи поларизирана светлосна микроскопија. Некои постари книги го споменуваат хризотилот како група минерали - трите политипови наведени подолу, а понекогаш и пекораит - но препораките од 2006 година на Меѓународното минералошко здружение претпочитаат да го третираат како единствен минерал со одредена варијација во неговите природно присутни форми. [8]
| Име | Кристален систем | Место | наводmindat.org | Параметри на единечна ќелија | Навод за кристална структура |
|---|---|---|---|---|---|
| Клинохризотил | моноклински | Злоти Сток *, Долна Шлезија, Полска | а = 5,3 Å; b = 9,19 Å; c = 14,63 Å; β = 93° | [9] | |
| Ортохризотил | орторомпски | Областа Кадапа*, Андра Прадеш, Индија | а = 5,34 Å; b = 9,24 Å; c = 14,2 Å | [10] | |
| Парахризотил | орторомпски | неизвесен | а = 5,3 Å; b = 9,24 Å; c = 14,71 Å | [11] | |
| Извор: mindat.org. *Злоти Шток и Кадапа порано биле познати како Рајхенштајн и Кудапа, соодветно, и овие имиња може да се појават во некои публикации. | |||||
Клинохризотилот е најчест од трите форми, пронајден особено во Вал-де-Сурс, Квебек, Канада. Неговите два мерливи показатели на прекршување имаат слонетост да бидат пониски од оние на другите две форми. Орторомпските паратипови може да се разликуваат по фактот што, за ортохризотилот, повисокиот од двата мерливи пказатели на прекршување се мери паралелно со долгата оска на влакната (како кај клинохризотилот); додека за парахризотилот повисокиот показател на прекршување се мери нормално на долгата оска на влакната.
Физички својства
[уреди | уреди извор]
Групниот хризотил има тврдост слична на човечки нокт и лесно се распаѓа на влакнести нишки составени од помали снопови фибрили. Природно појавените снопови влакна се со должина од неколку милиметри до повеќе од десет сантиметри, иако индустриски обработениот хризотил обично има пократки снопови влакна. Пречникот на сноповите влакна е 0,1–1μm, а поединечните фибрили се уште потенки, 0,02–0,03 μm, секој сноп влакна содржи десетици или стотици фибрили.
Хризотилните влакна имаат значителна цврстина на истегнување и можат да се предат во конец и да се вткаат во ткаенина. Тие се исто така отпорни на топлина и се одлични термички, електрични и акустични изолатори.
Хемиски својства
[уреди | уреди извор]Идеализираната хемиска формула на хризотилот е Mg3(Si2O5)(OH)4, иако некои од магнезиумовите јони може да бидат заменети со железо или други катјони. Замена на хидроксидните јони со флуорид, оксид или хлорид е исто така позната, но поретко. Поврзан, но многу поредок минерал е пекораит, во кој сите магнезиумски катјони на хрисотил се заменети со никелни катјони.
Хризотилот е отпорен дури и на силни бази (азбестот е стабилен во вода со висока pH вредност на портланд цементот), но кога влакната се нападнати од киселини, магнезиумовите јони селективно се раствораат, оставајќи силициумски скелет. Термички е стабилен до околу 550 °C (1,022 °F), на која температура почнува да дехидрира. Дехидратацијата е комплетна на околу 750 °C (1,380 °F), при што крајните производи се форстерит (магнезиум силикат), силициум диоксид и вода.
Реакцијата на глобалната рамнотежа на масата на дехидрацијата на хрисотил може да се запише на следниов начин:
Реакцијата на дехидратација на хрисотил (серпентин) одговара на обратната реакција на хидролизата на форстерит (Mg-оливин ) во присуство на растворен силициум диоксид (силициумска киселина).
Употреба
[уреди | уреди извор]Претходно, во 1990-тите години се употребувало во азбестно-цементни производи (како цевки и лимови). [12]
Магнезиум сулфат (MgSO4) може да се произведе со третирање на хризотил со сулфурна киселина (H2SO4). [13]
Безбедносни проблеми
[уреди | уреди извор]
Хризотилот е вклучен заедно со други форми на азбест во класификацијата како човечки канцероген од страна на Меѓународната агенција за истражување на ракот (МАИР) и од страна на Министерството за здравство и човечки услуги на САД. Во нив се наведува дека „Изложеноста на азбест е поврзана со паренхимална азбестоза, плеврални абнормалности поврзани со азбест, перитонеален мезотелиом и рак на белите дробови, а може да биде поврзана и со рак на некои екстраторакални места“. Во други научни изданија, епидемиолозите објавиле рецензирани научни трудови во кои било утврдено дека хризотилот е главната причина за плеврален мезотелиом. [14] [15]
Хризотилот е препорачан за вклучување во Ротердамската конвенција за претходна информирана согласност, меѓународен договор кој ја ограничува глобалната трговија со опасни материјали. Доколку биде наведен, извозот на хризотил би бил дозволен единствено во земји кои експлицитно се согласуваат со увоз. Канада, голем производител на минералот, била остро критикувана од Канадското медицинско здружение [16] [17] за нејзиното противење на вклучувањето на хризотилот во конвенцијата. [18]
Според Регулативата на ЕУ 1907/2006 (REACH), пласирањето во промет и користењето на хризотил и на производи што содржат хризотил се забранети.
Од март 2024 година, Агенцијата за заштита на животната средина на САД ги финализирала регулативите за забрана на увоз на хризотилен азбест (стапиле на сила веднаш) поради неговата поврзаност со рак на белите дробови и мезотелиом. Сепак, новите правила можат да дозволат до десетина години за постепено укинување на употребата на хризотил азбест во некои производствени капацитети. Долгиот период на постепено укинување било резултат на силно лобирање од страна на корпорацијата Олин, голем производител на хемикалии, како и трговски групи како што се Трговската комора на САД и Американскиот совет за хемија. Хризотил азбестот денес е забранет во повеќе од 50 други земји.
Критичарите на безбедносните прописи
[уреди | уреди извор]1990-ти: Спор меѓу Канада и Европа Спор околу ГАТТ
[уреди | уреди извор]Во мај 1998 година, Канада побарала консултации пред СТО и Европската комисија во врска со забраната на Франција од 1996 година за увоз и продажба на сите форми на азбест. Канада изјавила дека француските мерки се спротивни на одредбите од Договорите за санитарни и фитосанитарни мерки и за технички бариери во трговијата, како и од Општата спогодба за царини и трговија од 1994 година. ЕК тврдела дека постојат побезбедни материјали за замена кои го заменуваат азбестот. Таа нагласила дека француските мерки не се дискриминаторски според условите на меѓународните трговски договори и се целосно оправдани од причини поврзани со јавното здравје. ЕК понатаму тврдела дека во јулските консултации се обиде ла да ја убеди Канада дека мерките се оправдани и дека токму кога Канада ги прекинала консултациите, таа (ЕК) била во процес на поднесување значителни научни податоци во корист на забраната за азбест.
2000-ти: Канадскиот извоз се соочува со растечки глобални критики
[уреди | уреди извор]Кон крајот на 1990-тите и почетокот на 2000-тите, Владата на Канада продолжила да тврди дека хризотилот е многу помалку опасен од другите видови азбест.[19]Хризотилот продолжил да се користи во новата градба низ Канада, на начини кои се многу слични на оние за кои се извезувал хрисотилот.[20] Слично на тоа, „Природни ресурси на Канада“ еднаш изјавиле дека хризотилот, едно од влакната што го сочинуваат азбестот, не е толку опасен како што некогаш се сметало. Според информативниот лист од 2003 година, „денешното знаење и современата технологија можат успешно да го контролираат потенцијалот за штета врз здравјето и животната средина што ја предизвикува хрисотилот“.[21] Институтот „Хризотил“, здружение делумно финансирано од канадската влада, исто така истакнато тврдел дека употребата на хризотил не претставува еколошки проблем и дека вродените ризици од неговата употреба се ограничени на работното место.[22]
Сепак, под зголемените критики од еколошките групи, во мај 2012 година, канадската влада престана да го финансира Институтот Хризотил.[23][24] Како резултат на тоа, Институтот Хризотил денес е затворен.[25][26][27]
Канадската влада продолжува да биде критикувана и од домашни и од меѓународни причини за својот став во врска со хризотилот, неодамна на меѓународни состаноци за сослушувањата на Ротердамската конвенција во врска со хризотилот. CFMEU истакнал дека најголемиот дел од извозот оди во земјите во развој. Канада извршила притисок врз земјите, вклучувајќи го и Чиле, и други земји-членки на ОН да ги избегнат забраните за хризотил.
Во септември 2012 година, владите во Квебек и Канада ја прекинале официјалната поддршка за последниот рудник за азбест во Канада во Азбест, Квебек, [28] денес преименуван во Вал-де-Сорс.
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ Mineralienatlas
- ↑ Chrysotile on Mindat.org
- ↑ Chrysotile data on Webmineral
- ↑ „chrysotile“. Oxford English Dictionary.
- ↑ „Dictionary.com | Meanings & Definitions of English Words“. Dictionary.com (англиски). Посетено на 2025-08-19.
- ↑ „Asbestos“ (PDF). Report on Carcinogens, Eleventh Edition. U.S. Department of Health and Human Services. 2005.
- ↑ Wicks, F. J.; Whittaker, E. J. W. (1975). „A reappraisal of the structures of the serpentine minerals“. The Canadian Mineralogist. 13 (3): 227–243.
- ↑ Burke, Ernst A. J. (2006). „A Mass Discreditation of GQN Minerals“ (PDF). The Canadian Mineralogist. 44 (6): 1557–60. Bibcode:2006CaMin..44.1557B. doi:10.2113/gscanmin.44.6.1557. Архивирано од изворникот (PDF) на 2012-03-26. Посетено на 2010-11-30.
- ↑ Whittaker, E. J. W. (1956). „The structure of chrysotile. II. Clino-chrysotile“. Acta Crystallographica. 9 (11): 855–62. Bibcode:1956AcCry...9..855W. doi:10.1107/S0365110X5600245X.
- ↑ Whittaker, E. J. W. (1956). „The structure of chrysotile. III. Ortho-chrysotile“. Acta Crystallographica. 9 (11): 862–64. Bibcode:1956AcCry...9..862W. doi:10.1107/S0365110X56002461.
- ↑ Whittaker, E. J. W. (1956). „The structure of chrysotile. IV. Para-chrysotile“ (PDF). Acta Crystallographica. 9 (11): 865–67. Bibcode:1956AcCry...9..865W. doi:10.1107/S0365110X56002473.
- ↑ Pigg, B. J. (August 1994). „The uses of chrysotile“. The Annals of Occupational Hygiene. 38 (4): 453–458, 408. doi:10.1093/annhyg/38.4.453. ISSN 0003-4878. PMID 7978966.
- ↑ Bedelova, Zh. D.; Tabylganova, A. N; Homyakov, A. P.; Dagubaeva, A. T. (2017). „DEVELOPING THE TECHNOLOGY OF WASTE SULFURIC ACID LEACHING OF CHRYSOTILE ASBESTOS PRODUCTION“ (PDF). Machines. Technologies. Materials. National center on complex processing of mineral raw materials of the Republic of Kazakhstan. 4: 288–290. ISSN 1313-0226.
- ↑ „Archived copy“ (PDF). Архивирано од изворникот (PDF) на 2010-06-09. Посетено на 2011-10-03.CS1-одржување: архивиран примерок како наслов (link)
- ↑ Lemen, Richard A. (2010). „Chrysotile Asbestos and Mesothelioma“. Environmental Health Perspectives. 118 (7): a282. doi:10.1289/ehp.1002446. PMC 2920924. PMID 20601327.
- ↑ Attaran, Amir; Boyd, David R.; Stanbrook, Matthew B. (October 2008). „Asbestos mortality: a Canadian export“. CMAJ. 179 (9): 871–2. doi:10.1503/cmaj.081500. PMC 2565724. PMID 18936444.
- ↑ Collier, Roger (December 2008). „Health advocates assail Canada's asbestos stance“. CMAJ. 179 (12): 1257. doi:10.1503/cmaj.081806. PMC 2585122. PMID 19047602.
- ↑ MITTELSTAEDT, MARTIN (September 10, 2008). „Canada still blocking action on asbestos“. The Globe and Mail. Toronto. Посетено на 2008-10-01.
- ↑ Harper, Tim (3 July 2011). „Canada diminished by asbestos hypocrisy“. The Chronicle Herald. Архивирано од изворникот на 20 November 2012. Посетено на 28 September 2012.
- ↑ Versailles, Guy (8 July 2015). „What Exactly Is Asbestos?“. South Bay Mitigation.
- ↑ „Chrysolite Asbestos Fact Sheet“ (PDF). Natural Resources Canada. 3 February 2009. Архивирано од изворникот (PDF) на 27 September 2007. Посетено на 2010-01-12.
- ↑ Vongdouangchanh, Bea (5 July 2011). „NDP MP Martin's one-man battle to ban asbestos mining in Canada gains traction“. The Hill Times.
- ↑ „Asbestos Advocacy Group Shuts Its Doors, Montreal Gazette“. Архивирано од изворникот на 2012-07-10. Посетено на 2018-10-04.
- ↑ „Canadian Cancer Society Disappointed with Proposed Federal Government Funding for Chrysotile Institute, 3 March 2012“. Архивирано од изворникот на 28 June 2011. Посетено на 28 September 2012.
- ↑ R.I.P. Chrysotile Institute, The Mad Scientist Blog>
- ↑ Asbestos Advocacy Group Shuts Its Doors, Vancouver Sun, 29 April 2012[мртва врска]
- ↑ „"Minister Flaherty: Stop Funding The Chrysotile Institute", 2 Feb. 2011“. Архивирано од изворникот на 2019-04-04. Посетено на 2012-09-28.
- ↑ Daniel Lak (17 Oct 2012). „Canada axes support for asbestos mining“. Al Jazeera.
Надворешни врски
[уреди | уреди извор]- Институтот Хрисотил
- Меѓународна картичка за хемиска безбедност 0014 (англиски)
- „Ублажување на подни плочки и мастика што содржат азбест: Дали има доволно изложеност за да предизвика болести поврзани со азбест?“
- Дир Вилијам Александар, Хауви Роберт Ендру, Зусман Џек, Вовед во минералите што формираат карпи, , OCLC 183009096 стр. 344–352, 1992
- Леду, РЛ (ур.), Краток курс по минералошки техники за одредување на азбест, Минералошко здружение на Канада, стр. 35–73, 185, 1979.
- http://www.microlabgallery.com/ChrysotileFile.aspx Фотомикрографии на парахризотил и клинохризотил
- Нолан, РП, Лангер АМ, Рос М, Викс ФЈ, Мартин РФ (ур.), „Здравствените ефекти од хрисотилниот азбест“, Канадскиот минералог, Специјална публикација 5, 2001 година.