Херерасаурудиja

Од Википедија — слободната енциклопедија
Херерасаурудиja
Период: Доцен Тријас
Научна класификација
Царство: Животни
Колено: Хордати
Класа: Влекачи
Надред: Диносауруси
Ред: Сауришија
Подред: Херерасаурудиja
Бенедето, 1973
Родови
Синоними
  • Стаурикосауридија Галтон, 1977

Херерасаурудиjaсемејство на месојадни базални сауриски диносауруси. Тие се едни од најстарите познати диносауруси, за кои за првпат се појавиле во фосилните записи пред околу 233,23 милиони години,[1] пред да изумрат до крајот на периодот на тријасот. Херерасауридите биле релативно мали диносауруси, нормално не повеќе од 4 метри долги,[2][3] иако холотипскиот примерок на „Frenguellisaurus ischigualastensis“ (во денешно време се смета за синоним на Herrerasaurus ischigualastensis) се смета дека е околу 6 метри долг. Најпознати претставници на оваа група се од Јужна Америка (Бразил, Аргентина), кадешто за прв пат биле откриени во 1930-тите во однос на Стаурикосаурус и 1960-тите во однос на Херерасаурус. Речиси целосен скелет на Herrerasaurus ischigulastensis е откриен во формацијата Ишигуаласто во Сан Хуан, Аргентина, во 1988 година. Помалку комплетно можни херерасауриди се пронајдени во Северна Америка и тие можеби биле населени и на други континенти.

Анатомијата на Херерасауридите е невообичаена и специјализирана и тие не се сметаат за прадедовци на ниту една подоцнежна група на диносауруси. Тие само површно личат на троподи и честопати претставуваат мешавина од многу примитивни и изведени црти. Ацетабулумот е само делумно отворен и има само два сакрални пршлени, што е најмал број меѓу диносаурусите. На срамната коска има изведена структура, се ротира малку постериорно и е повлечен за да се создаде површнa терминалска експанзија, особено истакнат во H. ischigulastensis. Раката е примитивна во тоа што има пет метакарпали и третиот прст е подолг од вториот, но наликува на оние на троподите имајќи само три долги прста, со закривени канџи.

Класификација[уреди | уреди извор]

Не е јасно каде лежат Херерасауридите на еволутивното дрво на раниот диносаурус. Тие се веројатно базални тероподи или базални сауријци, но може да претходи на поделбата на сауриски-орнитишија.[4] Раните истражувачи дури предложиле дека тие претставуваат рана лоза на сауроподоморфи. Некои анализи, како што се Несбит и сор. (2009), откриле дека Херерасаурусот и неговите роднини во Херерасауридија се многу базални тероподи[5] додека други (како Езкура 2010) откриле дека се основни на кладата Еузауришија, односно поблиску до основата на саурисиското дрво отколку или тероподи или сауроподоморфи, но не и вистински членови на ниту една.[6] Ситуацијата е дополнително комплицирана од несигурноста во корелацијата на возраста на доцните триазиски кревети кои носат копнени животни.[2]

Други предложените членови на клада се вклучени Санхуансаурус[7] од формацијата Ишигуаласто во Аргентина, Стаурикосаурус и Гнатоворакс од формацијата Санта Марија во јужниот дел на Бразил,[8] Чиндесаурус од скаменети шума во Аризона,[9] и евентуално Казеосаурус од формацијата Дикум во Тексас,[10][11] иако односите на северноамериканските животни не се целосно разбрани, и не сите палеонтолози се согласуваат. Гжегож Недзведски, Стефан Брусат и сор. (2014) опишале европски наводен член на групата врз основа на нориските старосни фосили откриени во Полска.[12] Други можни базални сауријчани вклучуваат Алвалкерија од доцно-триазиската формација Малери од јужна Индија,[13] и Тејувасу (од неодамна се смета за синоним на Стаурикосаурус),[14] познат од многу фрагментарни остатоци од доцниот триазик во Бразил.[15]

Откривањето на Херерасауридниот Гнатоворакс укажува на тоа дека семејството паѓа надвор од Теропода и Сауроподоморфа во кладистичката анализа направена врз родот кога е опишана, но останува во рамките на Сауришија како основни членови на редот.[16][17]

Филогенија[уреди | уреди извор]

Фернандо Новас (1992) ги дефинирал Херерасауридијата како Херерасаурус, Стаурикосаурус и нивниот најнов заеднички предок.[18] Пол Серено (1998) ја дефинирал групата како најинклузивна обвивка, вклучувајќи го и H. ischigualastensis, но не и Passer domesticus.[19] Лангер (2004) ја обезбедил првата филогенетска дефиниција на таксонот на повисоко ниво, Херерасаурија, како Херерасаурус, но не и Лилиенштернус или Платеосаурус.[2] Според тековните филогенетски студии, сите овие дефиниции ја опишуваат истата клада.

Првиот презентиран кладограм следи по една предложена анализа на Новас и сор. во мај 2011 година. Во овој преглед, откриено е дека Херерасаурус е базален сауриски, но не и теропод.[20] Вториот кладограм се заснова на анализа на Сус и сор. во април 2011 година. Овој преглед го класифицираше Херерасаурус како базален теропод.[21]

  Диносаурија  

Орнитишија


 Сауришија 
 Херерасаурудиja 

Херерасаурус



Стаурикосаурус



Неименуван херерасаурид



 Еусауришија 
 Терпода 

Чиндесаурус




Тава




Еораптор



Неотерпода






Сауроподоморфа





  Диносаурија  

Орнитишија


 Сауришија 

Сауроподоморфа


 Терпода 
 Херерасаурудиja 

Стаурикосаурус




Херерасаурус



Чиндесаурус






Еораптор




Даемоносаурус




Тава



Неотеропода








Голема филогенетска анализа на раните диносауруси од Метју Барон, Дејвид Норман и Пол Барет (2017) ја сместила Херерасауридијата во рамките на кладот Сауришија, како сестринска група на Сауроподоморфа. Ова е резултат на отстранување на Терпода од Сауришија и неговиот пласман до Орнитишија во рамките на новосоздадената клада Орнитоскелида.[22]

  Диносаурија  
 Сауришија 
 Херерасаурудиja 

Стаурикосаурус




Херерасаурус




Чиндесаурус



Сануаносаурус






Сауроподоморфа



 Орнитоскелида 

Орнитишија


 Терпода 

Еораптор




Тава




Еодромаеус




Лиленстернус



Неотеропода








Барон и Вилијамс (2018) ја сместиле Херерасауријата (вклучувајќи Салтопус и Цасеосаурус) надвор од Диносаурија.[11] Сличен резултат беше обезбеден и со филогенетската анализа од Кау, 2018:[23]

Дракохорс

Силесауридија (вклучувајќи Писаносаурус)



Херерасаурудиja


Тава



Даемоносаурус





Стаурикосаурус




Херерасаурус



Санхуаносаурус





Диносаурија

Сауроподоморфа




Еодромаеус


Орнитоскелида

Орнитишија



Терпода







Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Langer, M.C.; Ramezani, J.; Da Rosa, Á.A.S. (2018). „U-Pb age constraints on dinosaur rise from south Brazil“. Gondwana Research. X (18): 133–140. Bibcode:2018GondR..57..133L. doi:10.1016/j.gr.2018.01.005.
  2. 2,0 2,1 2,2 Langer, Max C. (2004). „Basal Saurischia“. Во Weishampel, David B.; Dodson, Peter; Osmólska, Halszka (уред.). The Dinosauria (2. изд.). Berkeley: University of California Press. стр. 25–46. ISBN 978-0-520-24209-8. OCLC 55000644. OL 3305845M.
  3. Langer, Max C; Benton, Michael J. (2006). „Early dinosaurs: a phylogenetic study“. Journal of Systematic Palaeontology. 4 (4): 309–358. doi:10.1017/S1477201906001970.
  4. Brinkman, Donald B.; Sues, Hans-Dieter (1987). „A staurikosaurid dinosaur from the Upper Triassic Ischigualasto Formation of Argentina and the relationships of the Staurikosauridae“. Palaeontology. 30: 493–503.
  5. Nesbitt, Sterling J.; Smith, Nathan D.; Irmis, Randall B.; Turner, Alan H.; Downs, Alex; Norell, Mark A. (2009). „A complete skeleton of a Late Triassic saurischian and the early evolution of dinosaurs“. Science. 326 (5959): 1530–1533. Bibcode:2009Sci...326.1530N. doi:10.1126/science.1180350. PMID 20007898.
  6. Ezcurra, Martin D. (2010). „A new early dinosaur (Saurischia: Sauropodomorpha) from the Late Triassic of Argentina: a reassessment of dinosaur origin and phylogeny“. Journal of Systematic Palaeontology. 8 (3): 371–425. doi:10.1080/14772019.2010.484650.
  7. Alcober, Oscar A.; Martinez, Ricardo N. (2010). „A new herrerasaurid (Dinosauria, Saurischia) from the Upper Triassic Ischigualasto Formation of northwestern Argentina“. ZooKeys (63): 55–81. doi:10.3897/zookeys.63.550. PMC 3088398. PMID 21594020.
  8. Colbert, E.H. (1970). „A saurischian dinosaur from the Triassic of Brazil“. American Museum Novitates. 2405: 1–39.
  9. Long, R. A.; Murry, P. A. (1995). „Late Triassic (Carnian and Norian) Tetrapods from the Southwestern United States“. Bulletin. New Mexico Museum of Natural History and Science. 4: 1–254.
  10. Hunt, Adrian P.; Lucas, Spencer G.; Heckert, Andrew B.; Sullivan, Robert M.; Lockley, Martin G. (1998). „Late Triassic Dinosaurs from the Western United States“. Geobios. 31 (4): 511–531. doi:10.1016/S0016-6995(98)80123-X.
  11. 11,0 11,1 Matthew G. Baron; Megan E. Williams (2018). „A re-evaluation of the enigmatic dinosauriform Caseosaurus crosbyensis from the Late Triassic of Texas, USA and its implications for early dinosaur evolution“. Acta Palaeontologica Polonica. 63. doi:10.4202/app.00372.2017.
  12. Niedźwiedzki, Grzegorz; Brusatte, Stephen L.; Sulej, Tomasz; Butler, Richard J. (2014). „Basal dinosauriform and theropod dinosaurs from the mid–late Norian (Late Triassic) of Poland: implications for Triassic dinosaur evolution and distribution“. Palaeontology. 57 (6): 1121–1142. doi:10.1111/pala.12107.
  13. Chatterjee, Sankar; Creisler, Benjamin S. (1994). „Alwalkeria (Theropoda) and Morturneria (Plesiosauria), new names for preoccupied Walkeria Chatterjee, 1987 and Turneria Chatterjee and Small, 1989“. Journal of Vertebrate Paleontology. 14 (1): 142. doi:10.1080/02724634.1994.10011546.
  14. Garcia, Maurício S.; Müller, Rodrigo T.; Dias-Da-Silva, Sérgio (2019-07-04). „On the taxonomic status of Teyuwasu barberenai Kischlat, 1999 (Archosauria: Dinosauriformes), a challenging taxon from the Upper Triassic of southern Brazil“. Zootaxa. 4629 (1): 146–150. doi:10.11646/zootaxa.4629.1.12. ISSN 1175-5334. PMID 31712541.
  15. Kischlat, E.-E. (1999). „A new dinosaurian "rescued" from the Brazilian Triassic: Teyuwasu barberenai, new taxon“. Paleontologia Em Destaque, Boletim Informativo da Sociedade Brasileira de Paleontologia. 14 (26): 58.
  16. https://blogs.scientificamerican.com/laelaps/stunning-skeleton-reveals-early-carnivorous-dinosaur/
  17. https://peerj.com/articles/7963/
  18. Novas, F. E. (1992). „Phylogenetic relationships of the basal dinosaurs, the Herrerasauridae“. Palaeontology. 35: 51–62.
  19. Sereno, P. C. (1998). „A rationale for phylogenetic definitions, with application to the higher-level taxonomy of Dinosauria“. Neues Jahrbuch für Geologie und Paläontologie, Abhandlungen. 210 (1): 41–83. doi:10.1127/njgpa/210/1998/41.
  20. Novas, Fernando E.; Ezcurra, Martin D.; Chatterjee, Sankar; Kutty, T. S. (2011). „New dinosaur species from the Upper Triassic Upper Maleri and Lower Dharmaram formations of central India“. Earth and Environmental Science Transactions of the Royal Society of Edinburgh. 101 (3–4): 333–349. doi:10.1017/S1755691011020093.
  21. Sues, Hans-Dieter; Nesbitt, Sterling J.; Berman, David S.; Henrici, Amy C. (2011). „A late-surviving basal theropod dinosaur from the latest Triassic of North America“. Proceedings of the Royal Society B. 278 (1723): 3459–64. doi:10.1098/rspb.2011.0410. PMC 3177637. PMID 21490016.
  22. Baron, M.G.; Norman, D.B.; Barrett, P.M. (2017). „A new hypothesis of dinosaur relationships and early dinosaur evolution“. Nature. 543: 501–506. Bibcode:2017Natur.543..501B. doi:10.1038/nature21700. PMID 28332513.
  23. Andrea Cau (2018). „The assembly of the avian body plan: a 160-million-year long process“ (PDF). Bollettino della Società Paleontologica Italiana. 57 (1): 1–25. doi:10.4435/BSPI.2018.01. Архивирано од изворникот (PDF) на 2018-12-21. Посетено на 2021-03-01.