Хелен АпСимон

Од Википедија — слободната енциклопедија
Хелен АпСимон,
Роден(а)Хелен Мери АпСимон,
Предлошка:Датум и година на раѓање 28 април 1942 година (78 години)
ДржавјанствоВелика Британија
Националностанглиско
ПолињаСтудии за загадување на воздухот
УстановиЦарски колеџ во Лондон
ОбразованиеКолеџот Сомервил, Оксфорд
Универзитет во Сент Ендрус
МенториХелен Мери АпСимон,

Хелен Мери АпСимон, (родена на 28 април 1942 година) е англиски научник за загадување на воздухот и академик. Таа е професор за загадување на воздухот на Царскиот колеџ во Лондон. Го истражува и влијанието на киселиот дожд, јадрените несреќи и ситните честички врз здравјето на луѓето и екосистемите.

Ран живот и образование[уреди | уреди извор]

АпСимон е родена на 28 април 1942 година во Ешби-де-ла-Зуч, Лестершир, Англија.[1] Своето средно образование го има завршено во средното училиште Нортемптон, Нортемптоншир.[2] Своите студии ги продолжува на колеџот Сомервил, Оксфорд, отсек математика, каде дипломирала во 1960 година.[3] А ги завршува своите докторски студии по астрофизика на Универзитетот Сент Ендрус.

Истражување[уреди | уреди извор]

АпСимон е основачки член и претседател на Европската асоцијација за наука за загадување на воздухот. АпСимон е добро позната по своите истражувања за ширењето на радиоактивноста од катастрофата во Чернобил .[4][5] Веднаш после тоа, Русија наредила медиумски молк а АпСимон била еден од ретките европски научници што го открива зголемување на нивото на зрачење.[6] Го моделирала јадрениот пад, пресметувајќи го Чернобил ослободен 15 - 20 мегакаури јод-131 и 1 - 2 мегакаури цезиум-137.[7] Во текот на првите неколку недели по катастрофата, АпСимон ја пресметала радиоактивната сила што ја покривала Скандинавија и северниот брег на Европа.[8] Патувајќи во Унгарија, Полска, Чехословачка и Бугарија во 1988 година.[9]

Исто така, работела интензивно за Работничките сили според Конвенцијата на ООН на ЕЦЕ за прекугранично загадување на воздухот со долг дострел, преземајќи извештаии и проценки на ефективни стратегии за намалување на закиселување, еутрофикација, вишок тропосферски озон и концентрации на фини честички.[10][11]

АпСимон е заинтересирана и за влијанието на урбаното загадување на воздухот врз здравјето на луѓето и екосистемите.[12] Во 1995 година, ги пресметала трошоците за оштетување на градби поради киселата европска атмосфера.[13] Во 1998 година, Одделот за животна средина, транспорт и региони на Обединетото Кралство ја назначило АпСимон да ја проучи исплатливоста и делотворноста на контролата на испуштањето на издувни гасови од морските мотори во Северното Море.[14]

Публикации[уреди | уреди извор]

  • О'Дрискол Р, Стетлер МЕЈ, Молден Н., и др., 2017, реалниот свет на CO2 и NOx од 149 Еуро 5 и 6 дизел, бензин и хибридните патнички возила, наука на целата животна средина, . 621,ISSN 0048-9697

, Страници: 282–290

  • Аристодемоу Е., Боганегра ЛМ, Мотет Л., и др., 2017, Како високите згради влијаат на турбулентниот проток на воздух и дисперзијата на загадувањето во соседството, Загадување на животната средина, том: 233,ISSN 0269-7491

, Страници: 782–796

  • О'Дрисцол Р., АпСимон Х., Оклеи Т.,и др., 2016, Студија на преносен систем за мерење на емисии (PEMS) на NOx и примарни емисии на NO2 од дизел патнички автомобили Еуро 6 и споредба со факторите на емисија КАПЕРТ,атмосферска средина, Том: 145,ISSN 1352-2310

, Страници: 81–91

  • Доре А., Реис С., Оксли Т., и др., 2016, Пресметка на матриците на изворот-рецептор за употреба во интегриран модел за проценка и проценка на влијанијата врз природните екосистеми, 34-от меѓународен технички состанок за модели на загадувањето на воздухот и неговата примена (ИТМ), СПРИНГЕР-ВЕРЛАГ БЕРЛИН, Страници: 107–112
  • Доре А., Реис С., Оксли Т., и дрl., 2016, Пресметка на матриците на изворот-рецептор за употреба во интегриран модел за проценка и проценка на влијанијата врз природните екосистеми, 34-от меѓународен технички состанок за моделирање на загадувањето на воздухот и неговата примена (ИТМ), СПРИНГЕР ИНТ ИЗДАВАШТВО АГ, Страници: 107–112

Членства[уреди | уреди извор]

АпСимон била член на неколку експертски групи, вклучувајќи ја Националната експертска група за прекугранично загадување на воздухот и експертската група за квалитет на воздухот на ДЕФРА .[15] Во 1999 година, АпСимон била член и на Глобалниот комитет за истражување на животната средина во Кралското друштво .[16] Во 2004 година, таа придонела за преглед на Директивата на националните тавани на емисии на Европската комисија .[17] АпСимон била поканета да претседава со нова експертска група за преглед на квалитетот на воздухот во Хитроу во 2017 година.[18]

Личен живот[уреди | уреди извор]

Во 1967 година, Хелен Холингсворт се омажила за Хју Апсимон.[1] Тој , умрел во 1998 година.

Почести[уреди | уреди извор]

Во чест на роденденот на кралицата во 2013 година, АпСимон била назначена за командант на Редот на британската империја (ЦБЕ) за услуги во науката за загадување на воздухот.[19][20]

Користена литература[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 „Apsimon, Prof. Helen Mary, (born 28 April 1942), Professor of Air Pollution Studies, Imperial College London, since 2001“. ApSimon, Prof. Helen Mary. Who's Who 2018. Oxford University Press. 1 December 2017. doi:10.1093/ww/9780199540884.013.274668.
  2. „Alumna of the Year 2017 nominee profile: Helen ApSimon, Northampton High School“. Girls' Day School Trust. 12 April 2017. Посетено на 2 February 2018.
  3. „College Report 2012-13“. Issuu. Посетено на 2 February 2018.
  4. Don., Rittner (2003). A to Z of scientists in weather and climate. New York: Facts On File. ISBN 978-1438109244. OCLC 234234840.
  5. Apsimon, Helen M.; Wilson, Julian (1 January 1991). „The application of numerical models to assess dispersion and deposition in the event of a nuclear accident“. Journal of Forecasting. 10 (1–2): 91–103. doi:10.1002/for.3980100106. ISSN 1099-131X.
  6. „The Legacy and Findings of the Chernobyl Nuclear Disaster, Global Concerns – BBC World Service“. BBC. Посетено на 2 February 2018.
  7. „Chernobyl: the grim statistics of cancer“. New Scientist. 14 August 1986. Посетено на 2 February 2018.[мртва врска]
  8. Vandecasteele, C.M. (October 1996). „INTERNATIONAL CONFERENCE: "TEN YEARS AFTER THE CHERNOBYL CATASTROPHE" (PDF). UNESCO. Наводот journal бара |journal= (help)
  9. „Helen Apsimon's Story | Winston Churchill Memorial Trust“. www.wcmt.org.uk. Архивирано од изворникот на 2021-01-18. Посетено на 2 February 2018.
  10. „Professor Helen ApSimon“. Посетено на 2 September 2019.
  11. „Alumna of the Year 2017 nominee profile: Helen ApSimon, Northampton High School“. Girls' Day School Trust. 12 April 2017. Посетено на 2 September 2019.
  12. Air pollution modeling and its application XIV. Gryning, Sven-Erik., Schiermeier, Francis A., NATO/CCMS International Technical Meeting on Air Pollution Modeling and its Application (24th : 2000 : Boulder, Colo.). New York: Kluwer Academic. 2001. ISBN 978-0306474606. OCLC 559433711.CS1-одржување: друго (link)
  13. Brimblecombe, Peter (23 November 2015). Urban pollution and changes to materials and building surfaces. Brimblecombe, Peter, 1949–. London. ISBN 978-1783268863. OCLC 947143726.
  14. Air pollution science for the 21st century. Austin, Jill, 1953 March 24-, Brimblecombe, Peter, 1949–, Sturges, W. T. (1. изд.). Amsterdam: Elsevier. 2002. ISBN 978-0080526904. OCLC 162131001.CS1-одржување: друго (link)
  15. „EQUA Index – Who are we? | EQUA INDEX | Independent real world driving data“. equaindex.com. Архивирано од изворникот на 2018-02-03. Посетено на 2 February 2018.
  16. „Helen ApSimon“. royalsociety.org. Посетено на 2 February 2018.
  17. „National Emission Ceilings Directive Review“ (PDF). European Commission. 2014. Посетено на 2 February 2018.
  18. Davies, Phil (29 June 2017). „Heathrow staff incentivised to buy low-emission cars“. Travel Weekly. Посетено на 19 February 2018.
  19. „Queen's birthday honours list 2013: GCB, DBE and CBE“. The Guardian. 14 June 2013. Посетено на 19 February 2018.
  20. „Air pollution professor awarded CBE – Air Quality News“. Air Quality News. 17 June 2013. Посетено на 2 February 2018.