Хананска азбука

Од Википедија — слободната енциклопедија
(Пренасочено од Хананско писмо)
Хананска азбука
Тип
Период
~ 1400 - 1050 п.н.е.
Јазициханански јазици
Сродни писма
Матични системи
Изведени системи
феникиска
многубројни претпоставени азбуки
ISO 15924
Уникод
 Оваа страница може да содржи фонетски симболи од меѓународната фонетска азбука (МФА).

Хананска азбука (наречена и прахананска) — согласна азбука која се состои од 22 акрофонични глифи (симболи), употребувана на пронајдените левантски ракописи од Раното бронзено време (~ XV век п.н.е.), и по обичај се смета дека траела најдоцна до 1050 п.н.е., по што се претворила во феникиската азбука. Досега се октриени дузина натписи напишани со хананско писмо, пронајдени во Израел и Либан.

Однос со другите писма[уреди | уреди извор]

Иако ова писмо потекнува од египетските хиероглифи, од него пак потекнува феникиското, кое пак е предок на сите денешниазбуки, од арапската, грчката, хебрејската, латиницата, кирилицата и берберската на запад, па до тајландската, монголската, па можеби и корејската на исток. Денес хебрејската азбука е најблиска до овој предок, каде само обликот на буквите е изменет. Ова не треба да не чуди, бидејќи хебрејскиот е ханански јазик и, по првобитниот изговор, имал приближно исти согласки како дијалектот за кој азбуката е осмислена.

Во 1905 и 1999 г., во централен Египет се откриени писма-претходници на хананското, кои веројатно сѐ уште биле делумно логографски (видете Вади Ел Хол). Овие рани писма можеби имале повеќе букви од подоцнежните, а можеби имале разни варијанти на една иста буква (различни букви кои означуваат иста фонема).

Особености[уреди | уреди извор]

Називите на буквите, кои опстоиле преку грчката, арапската и хебрејската азбука, веројатно биле веќе присутни. Имињата се засноваат на акрофоничен принцип, се чини од семитски преводи на називите на египетските хиероглифи. На пример, египетското нт (вода) станало семитско мем (вода), за на крај да стане латинично M, додека пак египетското дрт (рака), станало семитско капп (рака), па на крај, латинично K.

Редоследот на буквите не се знае. Сродната клинеска угаритска азбука имала два редоследа: еден од типот „АБГД“ сличен на хебрејската, грчката, латиницата и кирилицата, но и друг ред од типот „HLḤM“ за кој сведочат јужноарабиската и геската (етиопската).

Следи една реконструкција на гореспоменатите 22 букви, еквивалентни на феникиската азбука, од кои таа е изведена. Потоа следат и хебрејските, грчките, латинските, и арапските букви-потомци.

Хананска Феникиска Вредност и назив Потомци
ʼ ʾалп „вол“ א Α A ا
b бет „куќа“ ב Β B ب
g гамл „џилит“ ג Γ C-G ج
d дигг „риба“ ד Δ D ذ-د
h хав / хлл „ура“ ה Ε E ه Є
w вав „кука“ ו
Ϝ-Υ
F-U-V-W-Y
و
z зен /зикк „пранга“ ז Ζ Z ز З
хет „двор“ ח Η H خ-ح
  тет „тркало“ ט Θ ظ-ط Ѳ
y јад „рака“ י Ι I-J ي
k кап „шака“ כ Κ K ك
l ламд „остен“ ל Λ L ل
m мем „вода“ מ Μ M م
n нахш „змија“ נ Ν N ن
  s самек „риба“ ס Ξس Ѯ
ʻ ʿен „око“ ע Ο O غ-ع
p пиʾт „свиок“ פ Π P ف
  сад „растение“ צ ϻ ص-ض
q куп „мајмун“ ק Ϙ Q ق Ҁ
r раʾс „глава“ ר Ρ R ر
š/ś шимш „сонце, Уреј ש Σ S ش Ш
t тав „потпис“ ת Τ T ث-ت

Наводи[уреди | уреди извор]

  • Ouaknin, Marc-Alain; Bacon, Josephine (1999). Mysteries of the Alphabet: The Origins of Writing. Abbeville Press. ISBN 0789205211.CS1-одржување: повеќе имиња: список на автори (link)
  • Cross, F.M. (1991) "The Invention and Development of the Alphabet" во Senner, Wayne M. (уред.) The Origins of Writing. Lincoln: University of Nebraska Press. ISBN 0-8032-9167-1. Мека подвеска
  • Diringer, David и Freeman, Hilda (1983) A History of the Alphabet. Headley-on-Thames: Gresham Books. ISBN 0-946095-03-5
  • Healey, John. (1990) The Early Alphabet. London: British Museum.
  • Naveh, Joseph. (1982) The Early History of the Alphabet. Leiden: E.J. Brill; also: (Magnes Press: The Hebrew University, Jerusalem, 1987)
  • McNeill-Black, Dr. A.E. (1994)"Human Migrations and the Written Word."

Поврзано[уреди | уреди извор]

Надворешни врски[уреди | уреди извор]