Флеш моб

Од Википедија — слободната енциклопедија
Флеш мобови, како овој пилоу фајт флеш моб во Даунтаун Торонто (2005)г., се создадени да ги изненадат минувачите.

Флеш моб (или флешмоб)[1] е група од луѓе што се собира неочекувано на јавно место, изведува необична изведба и навидум бесмислено движење за кратко време и потоа брзо се распрскува, а тоа е често поради забава, сатира и уметничко изразување.[2][3][4] Флеш мобовите се организираат преку телекомуникации, друштвените медиуми или вирусни електронски пошти.[5][6][7][8][9]

Поимот, измислен во 2003г., најчесто не се однесува на настани и изведби организирани за политички цели (како протести), комерцијална реклама, рекламни штосови што вклучуваат фирми за односи со јавноста или платени професионалци.[7][10][11] Во овие случаи кога е во прашање планирана цел за јавни активности,често се користи поимот смарт мобови.

Историја[уреди | уреди извор]

Прв флеш моб[уреди | уреди извор]

Флеш мобирањето набргу беше имитирано во Соединетите Американски Држави. Оваа фотографија е од "сидмоб", првиот флешмоб одржан во Сиднеј, Австралија

Првите флеш мобови се создадени во Менхетен во 2003г., од Бил Восик, главен уредник на Магазинот Харпер(Harper’s Magazine).[7][9][12] Првиот обид беше неуспешен откако одбраната продавница на мало беше известена дека луѓето планираат таму да се собираат.[13] Восик избегна вакви проблеми за време на првиот успешен флеш моб што се случи на 3 јуни 2003 г., во стоковната куќа Марсис, со испраќање на учесници на почетни попатни сцени во четири барови во Менхетен, каде потоа ќе примат понатамошни инструкции за крајниот настан и место веднаш пред да почне настанот.[14]

Повеќе од 130 луѓе скриени на деветтиот спрат од покриениот оддел на продавницата, се собираа околу еден скап килим. Секој на кој му пријдел асистентот бил посоветуван да рече дека собирачите живеат заедно во еден магацин во преградието на Њујорк, дека купувале "љубовен килим" и дека нивната куповина е одлучена групно.[15] Подоцна, 200 луѓе за околу 15 секунди го поплавија лобито и средниот спрат на Хајат хотелот (Hyatt hotel) во синхронизиран аплауз и продавницата за обувки во СоХо (SoHo) ја преплавија учесници кои се преправаа дека се туристи на патување со автобус.[9]

Восик тврди дека го создал флеш мобот како еден социјален експеримент наменет да го боцне обожавателот на панталоните до колкови и да ја нагласи културната атмосфера на соодветностаи желбата да се биде внатрешен човек или дел од "следното големо нешто".[9] Д Ванкувер Сан (The Vancouver Sun) напиша, "Тоа може да му се врати како бумерант... [Восик] наместо да заврши со помагање на соодветноста да и дозволи да се појави како несоодветна."[16] Во друго интервју тој кажа "мобовите започнаа како еден вид на разигран социјален експеримент наменет да ги охрабри спонтаноста и големите собири за привремено да преземат комерцијални и јавни области едноставно да покажат дека би можеле да го направат тоа".[17]

Преседани и Претходници[уреди | уреди извор]

Во 19 век Тасманија, поимот флеш моб го користеше да опише субкултура кој се состои од женски затвореници, што се темели на поимот флеш јазик за жаргонот кој го користат овие жени. Австралискиот поим флеш моб од 19 век се однесува на еден дел од општеството, а не настан и не покажува други сличности со модерниот поимфелш моб или настаните кои ги опишува.[18]

Во 1973г., приказната "Флеш Толпа" (Flash Crowd) од Лари Нивен опишува сличен концепт на флеш моб.[19] Со пронајдокот на популарната и многу евтината телепортација, аргументот во трговскиот центар испадна да биде покриен со нова група, што брзо се засили во бунт. Во приказната, покриеноста на емитување привлече внимание од други луѓе, кои ја користат широко достапната технологија на телепортациската кабина прво да го рои овој настан со луѓе, на тој начин интензивирајќи го бунтот и другите настани ако се случат. Коментирањето за социјалното влијание од вакви мобови, еден лик (искажувајќи го полициското гледање) вели, "Ги нарекуваме флеш толпи и внимаваме на нив." Во сродни раскази, тие се именуваат како првично место за да се одржат нелегални активности (како што се џебните кражби и пљачкосување).

Флеш мобовите започнаа како форма на изведбена уметност.[13] Кога започнале како едно аполитичко движење, флеш мобовите може да поделат вештачки сличности на политички протести. Во 1960г., групи како Јипис го користеа уличниот театар за да им ги откријат на јавноста политичките прашања.[20] Флеш мобовите можат да се видат како специјализирана форма на смарт моб,[7] поим и концепт предложен од авторот Хауард Реинголд во неговата книга од 2002г., Смарт Мобови: Следната општествена револуција.[21]

Употреба на поимот[уреди | уреди извор]

Првата забележана употреба на поимот флеш моб како што е разбран денес, беше постиран во 2003г., на почеток на блог како последица од настанот на Восик.[12][14][22][23] Поимот го инспирирал пораниот поим смарт моб.[22]

Флеш моб се додаде на единаесеттото издание од Concise Oxford English Dictionary на 8 јули 2004г., кадешто е забележан како "невообичаено и бесмислено движење" кое се одделува од другите форми на смарт мобови како што се видови на изведби, протести и други собири.[3][24] Исто така други прифатени именски деривати се флеш мобер и флеш мобинг.[3] Webster's New Millennium Dictionary of Englishго дефинира флеш мобкако "група на луѓе која се организира на интернет и потоа брзо се собира на јавно место, прави нешто бизарно и исчезнува."[25] Оваа дефиниција е во согласност со оригиналната употреба на поимот, сепак и медиумите и организаторите подоцна го користат поимот да се однесува на која било форма на смарт моб, вклучувајќи политички протести;[26] колаборативен интернет напад лишување од услуга;[27] колаборативен протест за суперкомпјутирање ;[28] и промотивно појавување на поп-музичари.[29] Исто така печатот го користи поимот флеш моб што се однесува на една практика во Кина кадешто групите од купувачи приредуваат на интернет да се сретнат во продавница со цел да истуркаат заедничка зделка.[30]

Законска основа[уреди | уреди извор]

Градот Брауншвајг, во Германија ги прекина флеш мобовите со строго спроведување на веќе постоечкиот закон за барањето дозвола за употреба на каков било јавен простор за настан.[31] Во Обединетото Кралство, бројни флеш мобови беа запрени заради загриженоста за јавно здравје и безбедност.[32] Британската Транспортна Полиција ги убеди организаторите на флеш моб да се "воздржат од одржување вакви настани (тивко диско) на железнички станици".[33]

Престап[уреди | уреди извор]

Престапите поврзани со флеш мобовите се ретки, но повремено создаваат меѓународни наслови. Познати како "флеш робови", "флеш моб крајмс", "крајм мобови", или "флеш моб ваоленс" од медиумите,[34] овие мобови започнуваат со намера или водат кон уништување на приватен имот, бунтување, насилство, и лична повреда. Марк Лири, професор по психологија и невронаука на Универзитетот Дјук, вели, "нелегалниот и насилен дел не исто како обичните престапи кадешто група од луѓе прават нешто нелегално. Она што друштвените медиуми го додаваат е способноста да придобива толку голема група на луѓе, што поединците кои нема да ограбат продавница или да се бунтуваат за да се почувствуваат слободни да се однесуваат непристојно без да бидат идентификувани."[35]

Со стапување на сила на законот и владите употребиле неколку методи за да се справат со овие престапи со употреба на лут спреј, масовни апсења и криминални обвинувања.[36][37] Во САД, само неколку градови искусиле бранови од престапи кои ги сториле групи од луѓе.[17] Во Филаделфија бунтовите предизвикаа осуда од градоначалникот Мајкл Нутер и резултираше со тоа што полицискиот сат беше воведен во две местни области.[38][39][40]

Бил Восик изрази "изненадување со новото фокусирање на некој од собирите" и рече дека тоа е "страшно што овие Фили мобови се претворија во насилни".[17] Адвокатите и организаторите на легални флеш мобови сметаат дека "флеш моб крајм” и слични неологизми кои ги користат медиумите се неточни и го уништуваат угледот на флеш мобовите.[41]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Facebook flashmob shuts down station“. CNN.com. February 9, 2009.
  2. „Va-va-voom is in the dictionary“. BBC. July 8, 2004. Посетено на May 5, 2010.
  3. 3,0 3,1 3,2 „definition of flash mob from Oxford English Dictionaries Online“. Oxford University Press. July 8, 2004. Архивирано од изворникот на 2011-05-10. Посетено на May 9, 2010.
  4. „Mixed feelings over Philadelphia's flash-mob curfew“. BBC. August 12, 2011.
  5. Athavaley, Anjali (April 15, 2008). „Students Unleash A Pillow Fight On Manhattan“. Wall Street Journal. Архивирано од изворникот на 2009-01-11. Посетено на May 19, 2008.
  6. Fitzgerald, Sean D. (March 21, 2008). „International Pillow Fight Day: Let the feathers fly!“. National Post. Canada. Посетено на May 19, 2008.[мртва врска]
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 Judith A. Nicholson. „Flash! Mobs in the Age of Mobile Connectivity“. Fibreculture Publications/Open Humanities Press. Посетено на July 15, 2009.
  8. „Time Freezes in Central London“. ABC News. April 30, 2008. Посетено на January 25, 2009.
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 Sandra Shmueli (August 8, 2003). 'Flash mob' craze spreads“. CNN.
  10. „Manifestul Aglomerarilor Spontane / A Flashmob Manifesto“. December 5, 2004. Архивирано од изворникот на 2007-10-12. Посетено на December 27, 2011.
  11. Ed Fletcher (December 23, 2010). „Failed choral 'flash mob' May not have qualified for term“. Toronto Star. Посетено на December 30, 2010.
  12. 12,0 12,1 Wasik, Bill (2012). „#Riot: Self-Organized, Hyper-Networked Revolts—Coming to a City Near You“. Wired. Посетено на January 22, 2012.
  13. 13,0 13,1 Goldstein, Lauren (August 10, 2003 (April 18, 2003 issue)). „The Mob Rules“. Time (magazine). 162 (7). ISSN 0040-781X. OCLC 1767509. Архивирано од изворникот на 2007-05-10. Посетено на March 14, 2007. Проверете ги датумските вредности во: |date= (help)
  14. 14,0 14,1 Wasik, Bill (2006). „My Crowd, or, Phase 5: A report from the inventor of the flash mob“ (Subscription). Harper's Magazine: 56–66. ISSN 0017-789X. OCLC 4532730. Посетено на February 2, 2007.
  15. Bedell, Doug. "E-mail Communication Facilitates New 'Flash Mob' Phenomenon", Knight Ridder Tribune Business News, July 23, (2003)
  16. McMartin, Pete (July 12, 2008). „Waterfight in Stanley Park, but are flash mobs starting to lose their edge?“. Canwest Publishing Inc. Архивирано од изворникот на 2008-07-14. Посетено на July 14, 2008.
  17. 17,0 17,1 17,2 Ian Urbina (March 24, 2010). „Mobs Are Born as Word Grows by Text Message“. The New York Times. Посетено на December 30, 2010.
  18. „The Flash Mob“. Cascades Female Factory Historic Site. Female Factory Historic Site Ltd. Посетено на October 23, 2007.
  19. Nold, Christian. "Legible Mob" (2003): p.23. http://www.softhook.com/legible.htm.
  20. Cosmic Trigger III, Robert Anton Wilson, 1995, New Falcon Publications
  21. Chris Taylor (March 3, 2003). „Day of the smart mobs“. CNN.
  22. 22,0 22,1 McFedries, Paul (July 14, 2003). „flash mob“. WordSpy.com. Logophilia Limited. Архивирано од изворникот на 2006-03-15. Посетено на March 14, 2006.
  23. Savage, Sean (June 16, 2003). „Flash Mobs Take Manhattan“. cheesebikini. Архивирано од изворникот на 2006-10-19. Посетено на March 14, 2007.
  24. „Henry inspires English dictionary“. BBC. July 8, 2004. Посетено на May 9, 2010.
  25. „flash mob“. Webster's New Millennium Dictionary of English, Preview Edition (v 0 септември 6). Посетено на April 27, 2007.
  26. „Putin protest by flash mob“. BBC News. February 28, 2004. Посетено на May 3, 2007.
  27. Musil, Steven (February 11, 2005). „This week in Web threats: The Internet is always good for a little fear and loathing“. CNET News. CNET. Архивирано од изворникот на 2020-06-13. Посетено на May 3, 2007.CS1-одржување: бот: непознат статус на изворната URL (link)
  28. Biever, Celeste (March 29, 2004). „A Flash mob to attempt supercomputing feat“. New Scientist. ISSN 0262-4079 OCLC 2378350.
  29. Gardner, Elysa (February 27, 2004). „Avril Lavigne, in the flesh, at 'flash mob' appearances“. USA Today. Посетено на May 3, 2007.
  30. „China's new shopping craze: 'Team buying'. Christian Science Monitor. December 5, 2007. Архивирано од изворникот на 2011-07-14. Посетено на February 12, 2008.
  31. „Flash mobs banned in Braunschweig“. The Local Europe. July 28, 2009. Архивирано од изворникот на 2013-08-21. Посетено на December 30, 2010.
  32. Robert Leigh (May 19, 2008). „Videos: Police step in to prevent Facebook flash mob events“. Daily Mirror. Посетено на December 30, 2010.
  33. „Rail police criticise flash mobs“. BBC News. February 26, 2009. Посетено на December 30, 2010.
  34. Lawyers.com. „Flash Mobs Step From Dancing to Crimes“.
  35. Leary, Mark. „Why People Take Part in Violent Flash Mobs“. Duke University News and Communications. Посетено на September 6, 2011.
  36. http://chattarati.com/neighborhoods/utc/2009/4/23/updated-police-officers-use-pepper-spray-utc-stude/ Архивирано на 13 август 2011 г. Retrieved December 30, 2009
  37. Maegan Smith 247-4751 (December 11, 2009). „Flash mob takes Old Dominion University campus by surprise“. The Newport News Daily Press. Архивирано од изворникот на 2011-06-17. Посетено на 2013-12-31.
  38. 'Flash-mob' violence on U.S. streets – John King USA“. CNN. August 11, 2011. Архивирано од изворникот на 2013-11-13. Посетено на 2013-12-31.
  39. „On the Radar: Meteor shower, flash-mob curfew, custody death – This Just In“. CNN. August 12, 2011. Архивирано од изворникот на 2013-11-13. Посетено на 2013-12-31.
  40. Zimmerman, Ann; Bustillo, Miguel (October 21, 2011). 'Flash Robs' Vex Retailers“. The Wall Street Journal. Посетено на October 24, 2011.
  41. Lawyers.com. „Flash Mobs Step From Dancing to Crimes“. Посетено на August 19, 2011.

Дополнителни читања[уреди | уреди извор]

  • Agar, Jon (2003). Constant Touch: A Global History of the Mobile Phone. Cambridge: Icon.
  • Carey, James (1989). Communication as Culture: Essays on Media and Society. New York: Unwin Hyman.
  • „Smart mob storms London“. BBC News. August 8, 2003. Архивирано од изворникот на 2008-11-18. Посетено на August 11, 2009.
  • Dickey, Christopher (March 22, 2004). „From 9/11 to 3/11“. Newsweek. стр. 27–28.
  • Losowsky, Andrew (March 25, 2004). „A 21st century protest“. The Guardian. London. Посетено на October 3, 2010.
  • Melloan, George (August 12, 2003). „Whoever Said August was a Dull Month?“. Wall Street Journal. стр. A13.
  • Shmueli, Sandra (August 8, 2003). „Flash mob craze spreads“. CNN.com/Technology. CNN. Посетено на August 11, 2009.
  • „Dadaist lunacy or the future of protest?“. The Social Issues Research Centre. Посетено на 23 December 2013. Не се допушта закосување или задебелување во: |publisher= (help)

Надворешни врски[уреди | уреди извор]