Прејди на содржината

Ференц Снетбергер

Од Википедија — слободната енциклопедија
Ференц Снетбергер
Мрежно местоsnetberger.com

Ференц Снетбергер (роден на 6 февруари 1957 година) е унгарски џез гитарист.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Снетбергер е роден во ромско семејство. На тринаесетгодишна возраст, посетувал музичко училиште и студирал класична гитара. [1] Од 1977 до 1981 година студирал на Џез конзерваториумот „Бела Барток“ во Будимпешта.

Во 1987 година, го формирал триото „Стендал“ со Ласло Дес и Корнел Хорват, а во 2005 година трио со Арилд Андерсен и италијанскиот тапанар Паоло Винача. Се појавил во „Џојоса-Квартетен“ со германскиот трубач Маркус Штокхаузен, швајцарскиот тапанар Самуел Рорер и норвешкиот басист Арилд Андерсен. Соработувал и со Џои Барон, Чарли Берд, Херб Елис, Ричард Бона, Боби Мекферин, Дејвид Фридман, Мишел Годар, Андерс Јормин, Дидие Локвуд, Џејмс Муди и Ерни Вилкинс. Компонирал филмска музика за гитара и оркестар, како и албумот Фор мај Пипл (For My People). Син му, Тони Снетбергер, е актер.

На Меѓународниот ден за сеќавањето на холокаустот (27 јануари 2011 година) завршила прославата на Снетбергер на пленарна седница пред германскиот Бундестаг, со Синто кога Зони Вајс првпат одржал пофален говор.[2]

Го основал Центарот за музички таленти „Снетбергер“, меѓународно музичко училиште за деца и млади во неповолна положба, главно од малцинство од синти и ромско потекло. Училиштето отворило во 2011 година.

Почести и награди

[уреди | уреди извор]
Лента Име Година Белешки
- Германска џез награда ( Deutcher Jazzpreis ) 2022 година Во категоријата гитара. [3]
Крст на Орденот за заслуги на Сојузна Република Германија 2020 година - [4] [5]
- Награда за унгарско наследство 2019 година - [6]
- Награда за џез „Џи Тир“ 2018 година - [7]
- Награда Кошут 2014 година Доделено како признание за неговата извонредна кариера како меѓународен музичар и композитор, за неговата единствена индивидуалност во комбинирањето на класичната и ромската музика, фламенкото и џезот, како и за неговата посветеност на грижата за младите таленти. [8]
Награда за фер игра на MOB - [9]
- Награда

прима

2013 година - [9]
Командантен крст на Унгарскиот орден за заслуги 2012 година Доделено како признание за неговите меѓународно признати сценски уметности, неговото негување на ромската култура и неговата разновидна работа во поддршката и едукацијата на талентирани млади Роми од социјално загрозени средини. [10]
- Почесен граѓанин на Будимпешта 2010 година - [9]
- Награда Лист Ференц 2005 година
Витешки крст на Орденот за заслуги на Република Унгарија 2004 (Вратено во 2016) [11] Награден за неговите меѓународно признати виртуозни изведби и за неговата работа како композитор, изразувајќи ја тешката положба на Ромите. [12]
- Почесен граѓанин на Салготарјан 2002 година
  1. Dillon, Charlotte. „Ferenc Snétberger“. AllMusic. Посетено на 31 January 2019.
  2. „Deutscher Bundestag - Zoni Weisz erinnert an den vergessenen Holocaust“. Bundestag.de (германски). 2011-01-27. Архивирано од изворникот на 2014-03-14. Посетено на 2017-04-18.
  3. „Ferenc Snétberger“. Deutscher Jazzpreis. 2021-06-03. Посетено на 2022-05-22.
  4. „Artikel: Bekanntgabe vom 1. April 2021“. Der Bundespräsident (германски). Посетено на 2023-02-26.
  5. „Bundesverdienstkreuz für Ferenc Snétberger“. www.berlin.de (германски). 2021-06-01. Посетено на 2022-05-22.
  6. Plusz. „Snétberger Ferenc Magyar Örökség díjat kapott - MagyarJazz.hu“. magyarjazz.hu (унгарски). Посетено на 2022-05-22.
  7. „JTI-Trier-Jazz-Award-2020 | Japan Tobacco International – a global tobacco company“. www.jti.com (англиски). Посетено на 2022-05-22.
  8. „Magyar Közlöny“. Magyar Közlöny. стр. 4204. Посетено на 22 May 2022.
  9. 1 2 3 „Ferenc Snétberger receives the most prestigious German jazz music award“. Papageno (унгарски). 2022-05-05. Посетено на 2022-05-22.
  10. „Magyar Közlöny“. Magyar Közlöny. стр. 24815. Посетено на 22 May 2022.
  11. „Hungarian notables return state medals of every kind in protest“. The Budapest Beacon (англиски). 2016-08-26. Посетено на 2022-05-22.
  12. „Magyar Közlöny“. Magyar Közlöny. стр. 10306. Посетено на 22 May 2022.

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]