Федерико Грисогоно
Федерико Грисогоно, латинизирано како Федерикус Де Хрисогонис (1472 – 2 февруари 1538 ) — ренесансен далматински астролог, лекар, геометар и хуманистички филозоф.
Грисогоно бил роден во аристократија, син на Антонио и Катарина Џорџи од Задар (Зара). Сирак на петгодишна возраст, но со големо наследство, го одгледал неговиот чичко Фрањо. Тој студирал во Италија и Франција, посетувал часови по филозофија и медицина на Универзитетот во Падова каде ректор бил негов братучед од мајчина страна, Јероним Цивалели. Во 1499 година, тој служел како кондотиер и се борел во Ломбардија. Тој се вратил на студиите и добил докторат по медицина околу 1506–1507 година, а потоа предавал астрологија и математика во Падова пред да се врати во Задар. Тој ги испитувал моделите на плимата и осеката и забележал дека се должат на сонцето и месечината, и дошол до пристап за предвидување на плимата и осеката. Тој го објавил делото Speculum astronomicum (1507) како и книга за хуманистичката филозофија De modo collegiandi... de humana felicitate (1528).[1][2]
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ Banić-Pajnić, Erna (1993). „Mathematics and Human Happiness According to Federico Grisogono“. Prilozi za istraživanje hrvatske filozofske baštine (хрватски). 19 (1-2 (37-38)): 53–73. ISSN 0350-2791.
- ↑ Grmek, Mirko Dražen (2002). „Grisogono, Federik“. Hrvatski biografskii leksikon (хрватски).
Надворешни врски
[уреди | уреди извор]- Кратка биографија
- Транскрипција на Speculum astronomicum (1507).
- De modo collegiandi, pronosticandi, et curandi febres, nec non de humana felicitate ac denique de fluxu maris lucubrationes (1528)