Фајзиевит
| Фајзиевит | |
|---|---|
| Општо | |
| Категорија | Силикатен минерал, Циклосиликат |
| Формула | K2Na(Ca6Na)Ti4Li6Si24O66F2 |
| Просторна група | P1 |
| Единична ќелија | a = 9.82, b = 9.82 c = 17.31 [Å], α = 99.209(2)° β = 94.67(2)°, γ = 119.839(1)° (приближно); Z = 1 |
| Распознавање | |
| Боја | Безбоен |
| Хабитус | Табеларни плочи |
| Кристален систем | Триклиника |
| Цепливост | Нема |
| Цврстина на Мосовата скала | 4-4.5 |
| Сјај | Стаклесто тело |
| Проѕирност | Непроѕирен |
| Густина | 2.83 (измерено) |
| Оптички својства | Биаксал (+) |
| Показател на прекршување | np=1.65, nm=1.66 (приближно) |
| 2V-агол | -72o (измерено), -70o (пресметувано, приближно) |
| Наводи | [1][2] |
Фајзиевит — многу редок минерал[2] со формула K2Na(Ca6Na)Ti4Li6Si24O66F2.[1] Овој триклинички минерал е хемиски поврзан со баратовитот и катајамалитот.[3][4] Фајзиевитот е минерал од една локација, кој доаѓа од морената на глечерот Дараи-Пиоз, планините Тиеншан, Таџикистан. Алкалните карпи на ова место се познати по тоа што содржат бројни ретки минерали, често збогатени со бор, цезиум, литиум, титаниум, ретки земни елементи, бариум и други.[5]
Појава и асоцијација
[уреди | уреди извор]Фајзиевит бил откриен во кварцни камења, заедно со егирин, баратовит, флуорит, леукосфенит, пектолит и полилитионит.[6]
Структура
[уреди | уреди извор]Стронциум и траги од рубидиум, бариум и ниобиум се присутни во структурата на фајзиевитот. Едно од местата на натриум е делумно празно, а флуорот може да биде заменет со кислород.[7]
Карактеристики
[уреди | уреди извор]Фаизиевитот е силикат со хемиска формула K₂Na(Ca₆Na)Ti₄Li₆[Si₆O18]₂[Si₁₂O30]F₂. Бил одобрен како валиден вид од страна на Меѓународното минералошко здружение во 2006 година. Кристализира во триклиничкиот систем. Неговата тврдост на Мосовата скала е од 4 до 4,5.
Според класификацијата на Никел-Штрунц, фајзиевитот припаѓа на „09.CM - Циклосиликати, со двојни врски од 6 [Si₆O18]12- (сехсер-Допелринге)“ заедно со следниве минерали: арменит, браннокит, чајесит, дарапиозит, еифелит, мерихуеит, миларит, осумилит-(Mg), осумилит, пудретеит, родерит, согдијанит, сугилит, јагиит, березанскит, дузматовит, шибковит, алмарудит, тратнерит и офтедалит.
Примерокот што послужил за одредување на видот, познат како типски материјал, е зачуван во Минералошкиот музеј Ферсман, на Руската академија на науките, во Москва (Русија).
Формација и наоѓалишта
[уреди | уреди извор]Откриен е во глечерот Дара-и-Пиоз, во областите на Републиканската подреденост (Таџикистан). Ова е единственото место на целата планета каде што е опишан овој минерален вид.
Врска со други минерали
[уреди | уреди извор]Фајзиевитот е поврзан со берилските и осумилитските групи на минерали.[2]
Наводи
[уреди | уреди извор]- 1 2 Agakhanov, A.A., Pautov, L.A., Uvarova, Y.A., Sokolova, E.V., Hawthorne, F.C., Karpenko, V.Y., and Gafurov, F.G., 2007.
- 1 2 3 „Faizievite: Faizievite mineral information and data“. Mindat.org. Посетено на 2016-03-05.
- ↑ „Baratovite: Baratovite mineral information and data“. Mindat.org. Посетено на 2016-03-10.
- ↑ „Katayamalite: Katayamalite mineral information and data“. Mindat.org. Посетено на 2016-03-10.
- ↑ „Darai-Pioz Glacier (Dara-i-Pioz; Dara-Pioz), Alai Range (Alayskiy), Tien Shan Mtn, Region of Republican Subordination, Tajikistan - Mindat.org“. Mindat.org. Посетено на 2016-03-05.
- ↑ Agakhanov, A.A., Pautov, L.A., Uvarova, Y.A., Sokolova, E.V., Hawthorne, F.C., Karpenko, V.Y., and Gafurov, F.G., 2007.
- ↑ Agakhanov, A.A., Pautov, L.A., Uvarova, Y.A., Sokolova, E.V., Hawthorne, F.C., Karpenko, V.Y., and Gafurov, F.G., 2007.