Токиско небесно дрво

Координати: 35°42′36″N 139°48′39″E / 35.7101° СГШ; 139.8107° ИГД / 35.7101; 139.8107
Од Википедија — слободната енциклопедија
(Пренасочено од Токио Скајтри)
Токио Скајчри
(Токиско небесно дрво)
東京スカイツリー
Карта
Општи податоци
СтатусЗавршена
Видрадиодифузија, ресторан и видиковец
СтилНео-футуризам
МестоСумида, Токио, Јапонија
Координати35°42′36″N 139°48′39″E / 35.7101° СГШ; 139.8107° ИГД / 35.7101; 139.8107
Почната14 јули 2008 (2008-07-14)
Завршена29 февруари 2012 (2012-02-29)
Отворена22 мај 2012 (2012-05-22)
Трошок за изградба65 милијарди ¥[1]
32,4 милијарди мкд
525 милиони
СопственикТобу железници
преку Tobu Tower Skytree Co., Ltd, сопствена ќерка фирма.
Висина
Антена634.0 м (2,080 ст)
Покрив495.0 м (1,624 ст)
Последен кат451.2 м (1,480 ст)
Технички податоци
Катови32 над земја[2]
3 под земја[2]
Лифтови13
Проектирање и изградба
АрхитектНиккен Секкеи
ИзведувачТобу железници
Главен изведувачОбајаши корпорација
Портал
tokyo-skytree.jp/en/

Токиското небесно дрво или Токио Скајчри (東京スカイツリー, јапонски изговор Токјо Сукајцури, стилизирано на латиница TOKYO SKYTREE) ― радиодифузна и набљудувачка кула во Сумида, Токио. Таа е највисоката структура во Јапонија од 2010 г.,[3] а нејзината максимална висина (630 м) ја достигнала во март 2011 г., правејќи ја највисоката кула во светот, заземајќи го првото место од Кантонската кула,[4][5] и е втората највисока градба во светот по Бурџ Халифа (829.8 м).[6]

Кулата е примарна телевизиска и радиодифузна страница за Канто регионот; постарата Токио кула повеќе не дава целосна дигитална копнена телевизиска радиодифузна покриеност затоа што е опкружена со високи згради. Скајтри била завршена на престапниот ден, 29 февруари 2012 година, а за јавноста кулата била отворена на 22 мај 2012 година.[7] Кулата е центар за голем комерцијален развој финансиран од Тобу железниците (кои се сопственици на комплексот) и шесте околни копнени радиодифузери предводени од NHK. Возовите застануваат на ближната Токио Скајтри станица и следната Ошиаге станица. Комплексот е 7 км североисточно од Токио станицата.

Дизајн[уреди | уреди извор]

Дизајнот на кулата бил објавен на 24 ноември 2006 година[8] заснован на следните три концепти:

  • Спој на неофутуристички[9][10] дизајн и традиционална убавина на Јапонија
  • Катализатор за ревитализација на градот
  • Придонес за спречување на катастрофи - „Сигурност и безбедност“

Токио Скајтри наликува на 5 катна пагода (традиционална куќа) од историјата на Јапонија.[11] Основата на кулата има структура слична на статив; на висина од околу 350 м па нагоре, структурата на кулата е цилиндрична за да нуди панорамски поглед на реката и градот.[12] Постојат набљудувачници на 350 м, со капацитет до 2,000 луѓе и на 450 м, со капацитет од 900 луѓе.[13] Горната опсерваторија се одликува со спирален, застаклен „небесен пат“, по кој посетителите можат да се искачат до последните 5 метри до највисоката точка на горната платформа. Еден дел од стаклениот под им нуди на посетителите директен поглед на улиците под нив.[14]

Име и висина[уреди | уреди извор]

Од октомври до ноември 2007 година, биле собирани предлози од пошироката јавност околу името на кулата. На 19 март 2008 година, комитетот избрал шест конечни имиња:

  • Токисно небесно дрво (Tokyo Skytree, 東京スカイツリー, Токјо Сукајцури);
  • Токиска Едо кула (Tokyo Edo Tower, 東京EDOタワー, Токјо Едо Тауа);
  • Издигнувачка кула (Rising Tower, ライジングタワー, Рајџингу Тауа);
  • Кула на иднината (Tower of the Future, みらいタワー, Мирај Тауа);
  • Набљудување од соништата (Dream lookout, ゆめみやぐら, Јумеми Јагура);
  • Издигнувачка источна кула (Rising East Tower, ライジングイーストタワー, Рајџингу Исуто Тауа).

Службеното име било решено по гласањето на национално ниво и било објавено на 10 јуни 2008 година како „Токио Скајчри“. Името добило околу 33,000 гласови (30%) од 110,000 гласачи, а второто најпопуларно име било „Токиска Едо кула“.[15]

Висината од 634 м е избрана за лесно да се запомни. Бројките 6 („му“), 3 („са“), 4 („ши“) заедно значат „Мусаши“, старото име на регионот во кој се наоѓа Токио Скајтри.[16]

Отпорност од земјотреси[уреди | уреди извор]

Ики
Мијаби

Кулата има сеизмичка заштита, вклучувајќи го и централното вратило направено од армиран бетон. Главниот внатрешен столб е прикачен на надворешната конструкција на кулата за првите 125 м над земјата. Оттаму, до 375 м, столбот е прицврстен за рамката на кулата со хидраулични амортизери (на индустриско масло), кои дејствуваат како ублажувачи за време на земјотрес. Дополнителна еластичност е постигната преку „механизам за контрола со додадена маса“ (или амортизер за нагодена маса) - којшто систем за амортизација, во случај на земјотрес, се движи во чекор со структурата на зградата, за да го задржи центарот на гравитација што е можно посредишно до основата на кулата.[17] Според дизајнерите, амортизерите можат да апсорбираат дури 50% од енергијата на земјотресот.[18][19]

Боја и осветлување[уреди | уреди извор]

Надворешната решетка е обоена во бела боја која е официјално наречена „Скајтри Бела“. Ова е оригинална боја врз основа на сино-белата традиционална јапонска боја наречена ајџиро (藍白).[20]

Дизајнот на осветлување бил објавен на 16 октомври 2009 година. Две низи за осветлување, Ики (шик, стилски) небесно сина и „Мијаби (елегантна, префинета) виолетова, се користат наизменично секој ден. Кулата е осветлена со LED светла.[21]

Отворање[уреди | уреди извор]

Како што се приближувало отворањето на Skytree, луѓето чекале ред по една недела за да добијат билети. Од отворањето, посетите во кулата биле целосно резервирани за првите два месеци од работењето.[22] Денот на отворањето привлекло толпа од десетици илјади луѓе, и покрај дождливите услови што го блокирале погледот од набљудувачката палуба на кулата. Силниот ветер го принудил персоналот да затворат два лифта, оставајќи накратко некои посетители заглавени на набљудувачката палуба.[23] Според Тобу, 1,6 милиони луѓе го посетиле Скајтри во првата недела. Мештаните известиле дека приливот на посетители го нарушил мирот на нивната заедница и, досега, донела мала економска корист за локалното подрачје.[24]

Панорамски поглед на Токио од Токио Скајтри.

Употреба во радиодифузија[уреди | уреди извор]

Споредба на Скајтри (прв) со други познати кули.

Токио Скајтри се користи како радиодифузна/телевизиско емитувачка и комуникациска кула.

Телевизиски емитувачи[уреди | уреди извор]

Канал Име на канал Кратенка Моќ на сигнал ЕМР Зона на емитување
1
NHK General TV JOAK-DTV 10 kW 68 kW Канто регион
2
NHK Educational TV JOAB-DTV
4
Nippon Television JOAX-DTV
5
TV Asahi JOEX-DTV
6
TBS Television JORX-DTV
7
TV Tokyo JOTX-DTV
8
Fuji Television JOCX-DTV
9
Tokyo MX JOMX-DTV 3 kW 11.5 kW Токио

Радио емитувачи[уреди | уреди извор]

Френкфенција Име Кратенка Моќ ЕМР Зона на емитување
81.3 MHz J-Wave Токио JOAV-FM 7 kW 57 kW Токио
82.5 MHz NHK FM Broadcast Токио JOAK-FM
90.5 MHz TBS Radio Сумида   Јужен Канто регион
91.6 MHz Nippon Cultural Broadcasting Сумида
93.0 MHz Nippon Broadcasting System Сумида

Временска рамка[уреди | уреди извор]

Пресекот на основата на кулата формира рамностран триаголник на земјата, и постепено се заоблува, станувајќи кружен на 320 м надморска височина.

2008 година[уреди | уреди извор]

  • 14 јули 2008 година: Се одржала церемонија за да се одбележи почетокот на изградбата.[25]

2009 година[уреди | уреди извор]

  • 6 април 2009 година: Основите за трите главни ногарки биле завршени.[26]
  • 7 август 2009 година: Кулата достигнала висина од 100 м.[27]
  • 16 октомври 2009 година: Предвидената висина била зголемена од 610 м на 634 м, правејќи ја највисока самостојна челична кула.[28]
  • 10 ноември 2009 година: Кулата достигнала висина од 200 м.[29]

2010 г.[уреди | уреди извор]

  • 16 февруари 2010 година: Кулата достигнала висина од 300 м.[30]
  • 29 март 2010 година: Кулата достигнала висина од 338 м, станувајќи највисоката структура во Јапонија.[3]
  • 24 април 2010 година: Во тематскиот парк во Светскиот плоштад Тобу во Никкоо, Точиги бил претставен модел на Токио Скајтри со размер од 1:25.[31]
  • 30 јули 2010 година: Кулата надминала 400 метри, достигнувајќи висина од 408 м.[32]
  • 11 септември 2010 година: Кулата достигнала 461 м, со што стана највисоката градба некогаш изградена во Јапонија, надминувајќи ја демонтираната Тсушима Омега кула од 455 м. 
  • 23 октомври 2010 година: Кулата достигнала висина од 497 м, и склопувањето на главниот дел од кулата бил завршен.
  • 20 ноември 2010 година: Два амортизери за нагодена маса со вкупна тежина од 100 тони биле привремено поставени на врвот од кулата на 497 м.[33][34]
  • 1 декември 2010 година: Кулата престигнала 500 м, достигнувајќи висина од 511 м, победувајќи го Тајпеј 101 (509 м). Громоспроводник и двата амортизери со нагодувачка маса биле прицврстени на основата на кулата, која постепено се подигнала во рамките на централното вратило.[35]
  • 16 декември 2010 година: Министерството за внатрешни работи и комуникации им одобрило на NHK и пет клучни ТВ станици на Токио да ги инсталираат своите радиодифузни капацитети на кулата.[36]
  • 18 декември 2010: Предавателската антена за дигитална копнена телевизија почнала да се инсталира.

2011 година[уреди | уреди извор]

  • 1 март 2011 година: Кулата ја преминала висината од 600 м, достигнувајќи висина од 604 м, надминувајќи ја Кантонската кула (596 м), станувајќи највисоката кула на светот.[37][38]
  • 12 март 2011 година: Кулата ја достигнала висината од 625 м. И бил направен целосен преглед, барајќи можна штета од Земјотресот во Тоохоку во 2011 г. и неговите последователни потреси.
  • 18 март 2011 година: Кулата ја достигнала својата крајна висина од 634 м во 1:34 часот попладне по ЈСВ.[39]
  • 23 мај 2011 година: Демонтирањето на четирите кранови продолжува до средината на јули.[40]
  • 7 јуни 2011 година: Објавен датум за јавно отворање на „Токио Скајтри Градот“ и цена на влезница (возрасни: 2000 јени [1,000 мкд] до 350 м висина; со дополнителни 1.000 јени [1,500 мкд вкупно] до 450 м висина) до палубите за набљудување.[41]
  • 17 ноември 2011 година: Гинисовите рекорди го потврдиле Токио Скајтри како највисока самостојна кула.[42]

2012 година[уреди | уреди извор]

  • 16 февруари 2012 година: Покривите на магацините близу до кулата биле оштетени од паѓањата на снегот и мразот од кулата врз нив.[43][44]
  • 29 февруари 2012 година: Изградбата на кулата завршила. Завршувањето било одложено за два месеци од првичниот распоред поради недостигот на залихи од понатамошните настани од јапонскиот земјотрес и цунами во 2011 г.[45]
  • 2 март 2012 година: Се одржала церемонија за прославување на завршувањето, осветена од каннуши свештеник и во присуство на 70 лица од Тобу железниците, градежничките, радиодифузните и другите компании.[46][47]
  • 6 март 2012 година: Прво осветлување за време на Токио Хотару фестивалот.
  • 26 април 2012 година: Императорот Акихито и Царицата Мичико од Јапонија присуствувале на Токио Скајтри Тембо Галеријата.[48]
  • 22 мај 2012 година: Јавно отворање.
  • 1 октомври 2012 година: Канал 9 Токио МХ започнале пренос од Токио Скајтри со континуиран пренос од Токио кулата на симулкаст начин.[49]

2013 година[уреди | уреди извор]

  • 16 јануари 2013 година: Снегот што паѓал од кулата пробушил дупка во покривот на куќа во близината. Немало пријавено повредени.[50]
  • 13 мај 2013 година: Токио МХ го продолжиле преносот од Токио Скајтри и го запреле преносот од Токио кулата со постепено намалување на напојувањето од 12 ноември 2012 година.[51]
  • 31 мај 2013 година: Од 9:00 часот наутро, формалното емитувањето на каналите 1 до 8, освен 3-от, започнува од Токио Скајтри по бројните тестови за пренос за исклучување од Токио кулата од 22 декември 2012 година.

Галерија[уреди | уреди извор]

Поврзано[уреди | уреди извор]

Користена литература[уреди | уреди извор]

Наводи

  1. „Japan finishes Tokyo Sky Tree“. Mmtimes.com. Архивирано од изворникот на 3 February 2014. Посетено на 14 June 2013.
  2. 2,0 2,1 „Tokyo Sky Tree“. Skyscraper Source Media. Посетено на 14 November 2016.
  3. 3,0 3,1 Tokyo Sky Tree beats Tokyo Tower, now tallest building in Japan Архивирано на 5 декември 2012 г., The Mainichi Daily News, 29 March 2010
  4. „Japan Finishes World's Tallest Communications Tower“. Council on Tall Buildings and Urban Habitat. 1 March 2012. Архивирано од изворникот на 19 June 2016. Посетено на 2 March 2012.
  5. „Tokyo Sky Tree“. Emporis. Посетено на 2 March 2012.
  6. Arata Yamamoto (22 May 2012). „Tokyo Sky Tree takes root as world's second-tallest structure“. NBC News. Архивирано од изворникот на 25 May 2012. Посетено на 22 May 2012.
  7. 事業概要. Tokyo Skytree Home. Архивирано од изворникот на 2 September 2011. Посетено на 2 September 2011.
  8. „The Tallest Tower in the World: Tokyo Skytree“. TheTallestEverything.com. Архивирано од изворникот на 7 December 2013. Посетено на 29 October 2014.
  9. Tokyo Sky Tree: the world’s tallest broadcasting tower. megalopolisnow (8 August 2012). Retrieved on 23 June 2014.
  10. Japan | ArchDaily – Part 33. ArchDaily. Retrieved on 23 June 2014.
  11. „About Tokyo Skytree – Tokyo Travel Guide | Planetyze“. Planetyze (англиски). Посетено на 6 November 2017.
  12. „Tokyo Sky Tree, Japan“. designbuild-network.
  13. „World's tallest broadcasting tower Tokyo Skytree opens“. BBC News. 22 May 2012. Посетено на 22 May 2012.
  14. Kyodo News, "Skytree reaches for hearts and minds", Japan Times, 25 May 2012, p. 3
  15. Name of New Tower Decided Архивирано на 4 март 2009 г. (јапонски)
  16. Kyodo News, "Tower's developers considered several figures before finally settling on 634", Japan Times, 23 May 2012, p. 2
  17. „Secrets of the Sky Tree: Quake-proofing the world's second tallest structure“. Посетено на 15 April 2016.
  18. Nakata, Hiroko, "Tokyo Sky Tree opener looms large Архивирано на 30 декември 2012 г.", Japan Times, 21 February 2012, p. 3.
  19. Bull, Brett, "The sky's the limit", Japan Times, 20 May 2012, p. 7
  20. „Color Design“. Tokyo Skytree. Japan: Tobu Railway Co. 2008. Архивирано од изворникот на 29 April 2012. Посетено на 7 June 2011.
  21. „Lighting Design“. Tobu Tower Skytree Co., Ltd. Архивирано од изворникот на 16 November 2012.
  22. Tim Newcomb (22 May 2012). „Tokyo Skytree: The World's Tallest Tower, By the Numbers“. Time. Посетено на 22 May 2012.
  23. „High winds mar opening of Tokyo's Skytree tower“. BBC News. 22 May 2012. Посетено на 22 May 2012.
  24. Aoki, Mizuho, "Skytree a mixed blessing for locals Архивирано на 5 јули 2012 г.", Japan Times, 22 June 2012, p. 3
  25. "Tokyo Sky Tree construction starts". The Japan Times (15 July 2008). Retrieved 15 July 2008.
  26. 高さ610メートル電波塔「スカイツリー」本体が地上に姿 [The height of 610 meter radio wave tower, "Skytree", the main body of tower appeared on the ground]. Sankei Shimbun. Tokyo. Архивирано од изворникот на 9 April 2009. Посетено на 28 July 2009.
  27. Rising-east.jp. „Tokyo Skytree is the height of the body beyond the 100m tower. Tree is growing steadily“ (PDF). Архивирано од изворникот (PDF) на 7 October 2009. Посетено на 13 January 2010.
  28. „東京スカイーツリーの最高高さを634mに決定しました。“ [Maximum height of Tokyo Skytree to be 634 m] (PDF). Tokyo: Tobu Railway and Tobu Tower Skytree. Архивирано од изворникот (PDF) на 16 October 2009. Посетено на 16 October 2009.
  29. [1] Архивирано на 13 ноември 2009 г.
  30. „Tokyo Skytree's height of the tower body exceeds 300m“ (PDF). Rising East project. Архивирано од изворникот (PDF) на 31 March 2010. Посетено на 18 February 2010.
  31. „Nothing very little about this miniature“. Asahi Shimbun. Japan. Посетено на 25 March 2010.
  32. Tokyo Skytree, already tallest building in Japan, tops 400 meters, Kyodo News, 30 July 2010
  33. 東京スカイツリー のつくり方「制振装置のあるゲイン塔頂部をつくる」 ["To make the tower tip with TMD installed", how to make Tokyo Skytree]. Obayashi Corporation. 25 November 2010. Архивирано од изворникот на 8 December 2010. Посетено на 20 December 2010.
  34. 総重量は約100トン。制振装置が塔体の最頂部へ [Total weight 100 ton, TMD placed on tower tip.]. Blog from construction site, Obayashi Corporation. 25 November 2010. Архивирано од изворникот на 2011-07-16. Посетено на 25 November 2010.
  35. „Tokyo Sky Tree tops 500 meters during construction“. Japan Today. 1 December 2010.[мртва врска]
  36. 東京スカイツリーへの放送局の無線設備の設置に向けた変更許可について [Approval of alteration to install the radio wave facility of broadcasting stations to Tokyo Skytree]. Kanto Bureau of Telecommunications of Ministry of Internal Affairs and Communications. 16 December 2010. Архивирано од изворникот на 12 September 2012. Посетено на 19 December 2010.
  37. „Tokyo Sky Tree tops 600 meters, becoming world's tallest tower“. Japan Today. 1 March 2011. Архивирано од изворникот на 29 June 2011.
  38. 世界一ツリー604メートル到達 東京スカイツリー [Tokyo Skytree reaches 604 m]. Nikkei Inc. 2 March 2011. Посетено на 3 March 2011.
  39. スカイツリー、634メートルに到達 完成時の高さに [Skytree reaches final height of 634 m]. Asahi Shimbun. Tokyo. Посетено на 18 March 2011.
  40. Yomiuri-online movie: Dismantling cranes on 23 May 2011 (Japanese)
  41. 東京スカイツリータウンの事業概要が決定しました [Decided the business outline of Tokyo Sky Tree Town] (PDF). Tokyo Skytree Town. 7 June 2011. Посетено на 8 June 2011.
  42. Mirai (19 November 2011). „Tokyo Sky Tree officially tallest free-standing tower in the world“. Japanverse.com. Архивирано од изворникот на 27 January 2013. Посетено на 2 March 2012.
  43. Company warehouses damaged by ice falling from Tokyo Sky Tree 17 February 2012 Japan Today Retrieved 5 October 2015
  44. Koh, Yoree Look Up at Your Peril: Tokyo Skytree’s Falling Ice 15 January 2013 Wall Street Journal Retrieved 5 October 2015
  45. Japan finishes Tokyo Sky Tree Архивирано на 19 март 2013 г., YAHOO!7 NEWS, AFP 29 February 2012, 4:07 pm
  46. Tokyo Sky Tree completion ceremony, 2 March 2012, Kyodo News
  47. 東京スカイツリーで竣工式 [Completion ceremony for Tokyo Skytree]. Tokyo. NHK TV. Архивирано од изворникот на 2 March 2012. Посетено на 2 March 2012.
  48. ご視察(東京スカイツリー)(墨田区) – 宮内庁. Imperial Household Agency. 26 April 2012. Посетено на 12 April 2016.
  49. 10月1日、東京スカイツリーから放送開始 [Start broadcasting from Tokyo Skytree on 1 October 2012] (PDF). Tokyo MX. 27 September 2012. Архивирано од изворникот (PDF) на 2016-03-04. Посетено на 2 June 2013.
  50. Snow from world's tallest tower pierces Tokyo roof 16 January 2013 Terra Daily Retrieved 5 October 2015
  51. „2013年5月13日18:00東京タワーの電波を中止“ [Radio wave stopped from Tokyo Tower on 13 May 2–13 18:00]. Tokyo MX. 13 May 2013. Архивирано од изворникот на 11 June 2013. Посетено на 2 June 2013In English

Извори

Надворешни врски[уреди | уреди извор]