Титанија (месечина)

Од Википедија — слободната енциклопедија
Титанија
A round spherical body is almost fully illuminated. The surface has a mottled appearance with bright patches among relatively dark terrain. The terminator is located near the right edge. A large crater can be seen at the terminator in the upper half of the image. Another bright crater can be seen at the bottom. A large canyon runs from the darkness at the lower-right side to visible center of the body.
Јужната полутопка на Титанија сликана од Војаџер 2
Откривање
ОткривачВилијам Хершел
Откриено11 јануари 1787[1]
Орбитални особености
435.910 км[2]
Занесеност0,0011[2]
8,706234 д[2]
3.64 км/с
Наклон0,340 ° (во однос на Урановиот екватор)[2]
Месечина наУран
Физички особености
Среден полупречник
788,4 ± 0,6 км (0,1235 Земјата)[3]
7.820.000 км²[б 1]
Зафатнина2.065.000.000 км³[б 2]
Маса(3,400 ± 0,061)⋅1021 кг[4]
Средна густина
1,711 ± 0,005 g/cm³[3]
&100000000000038020000003,802 m/s²[б 3]
7.725 км/с[б 4]
претпоставена синхрона[5]
Албедо
  • 0,35 (геометриски)
  • 0,17 (Бонд)[6]
Површинска темп. најм сред најг
сонцестој[3] 60 K 70 ± 7 K 89 K
13.9[7]
Атмосфера
Површински притисок
<1–2 mPa (10–20 nbar)
Состав по зафатнина

Титанија – најголема месечина на Уран. Кружи околу Уран на оддалеченост од околу 436.270 км. Полупречникот ѝ изнесува 788,9 км, а масата 3,49×10 кг. Титанија е многу слична на Ариел, иако е поголема.

Ја открил Вилијам Хершел, во 1787 година. Војаџер 2 (1986) е единственото летало кое ја посетило Титанија. Површината на Титанија е полна со кратери и кањони, а видливи се и неколку големи базени (многу големи кратери). Како и кај Ариел, долините, долги со стотици километри, меѓусебно се сечат [8][9][10].

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Herschel, W. S. (1787). „An Account of the Discovery of Two Satellites Revolving Round the Georgian Planet“. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. 77: 125–129. doi:10.1098/rstl.1787.0016. JSTOR 106717.CS1-одржување: ref=harv (link)
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 „Planetary Satellite Mean Orbital Parameters“. Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. Посетено на 29 септември 2020.
  3. 3,0 3,1 3,2 Widemann, T.; Sicardy, B.; Dusser, R.; Martinez, C.; Beisker, W.; Bredner, E.; Dunham, D.; Maley, P.; Lellouch, E.; Arlot, J. -E.; Berthier, J.; Colas, F.; Hubbard, W. B.; Hill, R.; Lecacheux, J.; Lecampion, J. -F.; Pau, S.; Rapaport, M.; Roques, F.; Thuillot, W.; Hills, C. R.; Elliott, A. J.; Miles, R.; Platt, T.; Cremaschini, C.; Dubreuil, P.; Cavadore, C.; Demeautis, C.; Henriquet, P.; и др. (February 2009). „Titania's radius and an upper limit on its atmosphere from the September 8, 2001 stellar occultation“ (PDF). Icarus. 199 (2): 458–476. Bibcode:2009Icar..199..458W. doi:10.1016/j.icarus.2008.09.011. Архивирано од изворникот (PDF) на 2014-07-25. Посетено на 2020-09-29.
  4. R. A. Jacobson (2014) 'The Orbits of the Uranian Satellites and Rings, the Gravity Field of the Uranian System, and the Orientation of the Pole of Uranus'. The Astronomical Journal 148:5
  5. Smith, B. A.; Soderblom, L. A.; Beebe, A.; Bliss, D.; Boyce, J. M.; Brahic, A.; Briggs, G. A.; Brown, R. H.; Collins, S. A. (4 јули 1986). „Voyager 2 in the Uranian System: Imaging Science Results“. Science. 233 (4759): 43–64. Bibcode:1986Sci...233...43S. doi:10.1126/science.233.4759.43. PMID 17812889.
  6. Karkoschka, Erich (2001). „Comprehensive Photometry of the Rings and 16 Satellites of Uranus with the Hubble Space Telescope“. Icarus. 151 (1): 51–68. Bibcode:2001Icar..151...51K. doi:10.1006/icar.2001.6596.
  7. Newton, Bill; Teece, Philip (1995). The guide to amateur astronomy. Cambridge University Press. стр. 109. ISBN 978-0-521-44492-7.
  8. Planetary Satellite Mean Orbital Parameters
  9. „Архивирана копија“ (PDF). Архивирано од изворникот (PDF) на 25 јули 2014. Посетено на 02. 06. 2014. Проверете ги датумските вредности во: |access-date= (help)
  10. Titania - Definition and More from the Free Merriam-Webster Dictionary

Белешки[уреди | уреди извор]

  1. Плоштината изведена од полупречникот r : 4πr².
  2. Зафатнината v изведена од полупречникот r : 4πr³/3.
  3. Површинската гравитација изведена од масата m, гравитациската константа G и полупречникот r : Gm/r².
  4. Излезната брзина потекнува од масата m, гравитациската константа G и полупречникот r : 2Gm/r.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]