Прејди на содржината

Теџ

Од Википедија — слободната енциклопедија
Теџ
теџ
Земја на потеклоЕтиопија
БојаYellow

Теџ е медено вино, како медовина, кое се приготвува и се консумира во Етиопија и Еритреја. Има содржина на алкохол генерално во опсег од 7 до 11%.[1] Често се обработува дома и се состои од три главни состојки; мед, вода и медицинска грмушка наречена „гешо“ (Rhamnus prinoides). [2] Teџ е исто така достапен комерцијално за купување во многу различни типови. Генерално се консумира за време на социјални настани како што се фестивали или свадби и религиозни настани како Етиопска Нова Година (Енкуташ).[2] Следствено, теџ претставува важен дел од етиопското општество и култура и се смета за национален пијалок на Етиопија.[3]

Во Етиопија, теџ често се прави дома или се служи во куќи за теџ и често се служи во стомна или шише слично на колба, наречено береле.[4][5] Различен пијалок, берз, е етиопската медена вода.[6]

Историја

[уреди | уреди извор]

Теј има долга историја во етиопското општество и се смета дека е еден од најстарите произведени алкохолни пијалаци. Иако теџот во голема мера се консумира во Етиопија, тој не е ограничен само на Етиопија. Теџ се конзумирал со генерации во други земји, вклучувајќи ја Еритреја. Други варијации на ферментирани пијалаци од мед се прават низ целиот континент,[3]

Не е познато точно кога е создаден теџ. Сепак, ископувањата во Аксум, етиопски град кој бил главен град на древната Аксумитска империја, откриле докази за консумирање медено вино, како и негова можна употреба во ритуалите во градот. Империјата Аксумит постоела од 80 п.н.е. до 825 н.е. и укажува на постоење на Теџ многу векови. [7] Понатаму, се смета дека ферментираните медни пијалаци се едни од најстарите алкохолни пијалаци што постојат.[8] Откривањето на таквите пијалаци им се припишува на луѓето од северните и источните африкански региони.

Пред 1900-тите, теџ бил консумиран само од кралот и другите во негово присуство,[9] а се произведувал само во куќите на владејачките класи. Медот, клучната состојка во производството на теј, во тој временски период се добивал како данок и закупнина од работнички класи.[9] Во денешно време е достапен за поширокото етиопско население и станал национален пијалок на Етиопија.

Производство

[уреди | уреди извор]

Теџ и медните вина се сметаат за примитивни видови вина. Тие се заматени, жолтеникави по боја, слатки и шумливи.[10] Специфичниот вкус на виното во голема мера зависи од тоа во која област пчелите собрале нектар. Иако точните чекори на правење теџ може да се разликуваат помеѓу различни луѓе, тој најчесто се прави од мешавина од еден дел мед со пет дела вода. Сепак, поевтина верзија на теџ може да се направи со замена на дел од медот со шеќер. Во овој случај, жолтата боја потоа се додава со природна жолта прехранбена боја.[11] Смесата од мед и вода потоа се меша во традиционален сад со тесно устие, додека медот целосно не се раствори. Стеблата и листовите на Rhamnus prinoides потоа се сечкаат и се варат 45 минути или во вода или во мал дел од големата смеса. Потоа се додава во големата смеса а садот што ја содржи смесата се затвора херметички со помош на памучна крпа. Смесата се остава да ферментира одреден временски период кој генерално може да се движи од неколку дена до месеци и треба секојдневно да се меша.[2]

Може да се воведат и други состојки и модификации во чекорите на производство за да се создадат различни варијации на теџ со различни вкусови. Тие може да вклучуваат чадење на тенџерето за ферментација со цел да се постигне зачаден вкус, додавање на разни зачини како ѓумбир или тамаринд, други растенија,[12] и користење на суров мед за разлика од рафинираниот поради верувањето дека создава подобра медовина.[11] Раното производството на теџ вклучувала и печен јачмен со цел да се предизвика процесот на ферментација. Овие рани производи обично ферментирале само 5 до 6 дена и требало да се пијат после, а не со оброкот.[9] Кората или дрвото на друго сродно растение, грмушката Rhamnus staddo (садо дрво), исто така понекогаш се додава. Производителите на теџ генерално додаваат разновидност од овие различни состојки во нивниот пијалок со цел да го подобрат целокупниот вкус и јачината. Како резултат на ова, производителите често не ги откриваат точните состојки додадени во нивната специфична мешавина.[13]

Поврзано

[уреди | уреди извор]
  1. „The status of alcohol and drug abuse in Ethiopia: past, present and future“ (PDF). African Journal of Drug and Alcohol Studies. 6: 39–53. 2007.
  2. 2,0 2,1 2,2 „Ethnobotanical knowledge and socioeconomic potential of honey wine in the Horn of Africa“. Indian Journal of Traditional Knowledge. 18: 299–303. 2019.
  3. 3,0 3,1 McGovern PE (2009). Uncorking the Past : the Quest for Wine, Beer, and Other Alcoholic Beverages. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-94468-8. OCLC 536166648.
  4. „Tasting the Highs and Lows of Ethiopian Honey Wine“. VICE. 30 November 2015.
  5. „Enat, Oakland's Producer of Ethiopian Honey Wine“. SF Weekly. 9 September 2015.
  6. Marcus HG (1995). The Life and Times of Menelik II: Ethiopia, 1844-1913. Red Sea Press. стр. 223.
  7. „Beta Samati: discovery and excavation of an Aksumite town“ (PDF). Antiquity. 93 (372): 1534–1552. 2019. doi:10.15184/aqy.2019.84. ISSN 0003-598X.CS1-одржување: display-автори (link)
  8. „Some traditional alcoholic beverages and their importance in indigenous African communities“. The Proceedings of the Nutrition Society. 14 (2): 115–124. 1955. doi:10.1079/PNS19550026. PMID 13254704.
  9. 9,0 9,1 9,2 Crane E (1999-10-13). The World History of Beekeeping and Honey Hunting. Routledge. doi:10.4324/9780203819937. ISBN 978-1-136-74670-3.
  10. „Chemical and nutritional properties of tej, an indigenous Ethiopian honey wine: variations within and between production units“. African Journal of Food Science and Technology. 6 (3): 104–108. 2001.
  11. 11,0 11,1 Steinkraus K (2018-05-04). Handbook of Indigenous Fermented Foods, Revised and Expanded. doi:10.1201/9780203752821. ISBN 9781351442527.
  12. Stewart A (2013). The Drunken Botanist. The Plants that Create the World's Great Drinks. Algonquin Books. стр. 116–117. ISBN 978-1-61620-046-6.
  13. „Yeast and lactic acid flora of tej, an indigenous Ethiopian honey wine: variations within and between production units“. Food Microbiology. 23 (3): 277–282. May 2006. doi:10.1016/j.fm.2005.05.007. PMID 16943014.Bahiru B, Mehari T, Ashenafi M (May 2006). "Yeast and lactic acid flora of tej, an indigenous Ethiopian honey wine: variations within and between production units". Food Microbiology. 23 (3): 277–282. doi:10.1016/j.fm.2005.05.007. PMID 16943014.

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]