Прејди на содржината

Тенорит

Од Википедија — слободната енциклопедија
Тенорит
Општо
КатегоријаОксиден минерал
ФормулаCuO
Штрунцова класификација4.AB.10
Просторна групаC2/c
Единична ќелијаa = 4.6837(5) Å
b = 3.4226(5) Å
c = 5.1288(6) Å; β = 99.47°; Z = 4
Распознавање
БојаЧелично-сива, железо-сива, црна
ХабитусКристали во форма на летва, закривени, лушпести, дендритични; најчесто прашкаст, земјен, масивен
Кристален системМоноклинични
СраснувањеЗаедничко на {011}, формирање ѕвездени групи; ламеларни
ЦепливостСлабо до нејасно
ПреломКонхоидно до нерамномерно
ЖилавостКршливи; флексибилни и еластични во тенки ваги
Цврстина на Мосовата скала3.5–4
СјајМеталик до земјен
Огребцрна
ПроѕирностНепроѕирни, тенки снегулки транспарентни
Специфична тежина6.5
Оптички својстваБиаксијален (+)
ПлеохроизамРазлично; светло до темно кафеава
Наводи[1][2][3]

Теноритот, понекогаш наречен и црн бакар, е минерал од бакарен оксид со хемиска формула CuO. Хемиското име е бакар (II) оксид или оксид на кадри.

Тенорит со азурит од Нишне Тагилск, Урал, Русија

Теноритот се јавува во избришана или оксидирана зона поврзана со подлабоки примарни бакарни сулфидни руди. Теноритот најчесто се јавува кај хризокола и бакарни карбонати, азурит и малахит . Досадната сиво-црна боја на теноритот остро е во контраст со често израснатата сина хризокола. Во оваа средина се појавуваат и куприт, природен бакар и оксиди Fe -Mn.[4]

Покрај ај хидротермалното, теноритот се јавува и како вулкански сублимат од Везув, Кампанија и Етна, Сицилија, Италија. Како сублимат се јавува кај бакарните хлориди, алкалните хлориди и котунитот.[5] Везувската сублиматска појава првично била именувана како мелакониз или мелаконит од ФС Беудант во 1832 година.[6]

Тенорит бил именуван во 1841 година по италијанскиот ботаничар Микеле Теноре (1780–1861).[7]

Поврзано

[уреди | уреди извор]
  1. Handbook of Mineralogy
  2. Webmineral data
  3. Mindat
  4. Warr, Laurence N. (2021-06). „IMA–CNMNC approved mineral symbols“. Mineralogical Magazine (англиски). 85 (3): 291–320. doi:10.1180/mgm.2021.43. ISSN 0026-461X. Проверете ги датумските вредности во: |date= (help)
  5. Ulmanu, Mihaela, уред. (2012-08-05). Mineralogy of Natural Zeolites. BENTHAM SCIENCE PUBLISHERS. стр. 52–69.
  6. „Chisholm, Hugh, (22 Feb. 1866–29 Sept. 1924), Editor of the Encyclopædia Britannica (10th, 11th and 12th editions)“. Who Was Who. Oxford University Press. 2007-12-01.
  7. Kwee, Yaung; Soe, Khin (2021). „Soil quality of the tea and apple-growing sites in Mindat District, Chin state, Myanmar: A preliminary study“. Zemljiste i biljka. 70 (1): 27–40. doi:10.5937/zembilj2101027k. ISSN 0514-6658.