Таму ќе си дадеме рака

Од Википедија — слободната енциклопедија
Дон Жуан и Зерлина (илустрација од 1890-1900)

Таму ќе си дадеме рака (италијански: Là ci darem la mano) — дует од првиот чин на операта на Дон Жуан врз основа на либретото на Лоренцо да Понте на италијански јазик. Пеат Дон Жуан (баритон) и Зерлина (сопран). Еден е од често обработуваните и концертно изведуваните дуети на класичната музика.

Контекст и содржина[уреди | уреди извор]

Дон Жуан, италијанскиот облик на името е Дон Џовани, познат шпански книжевен заводник и развратник, кај нас познат според францускиот изговор на името. Неговиот слуга Лепорело (бас) во аријата „Драга госпоѓо, еве го списокот“ (Madamina, il catalogo è questo) на почетокот на првиот чин на Дона Елвира ѝ ги набројува 2065-те освојувања на Дон Жуан.

Дон Жуан, во склад со таа репутација, во третата сцена од чинот се обидува да ја придобие Зерлина која со свршеникот Мазето ја подготвува венчавката. Затоа ја нуди својата палата како место за одржување на гозбата. Лепорело ги води селаните во палатата, а со нив и Мазето, кого Дон Жуан го избркал под закана со меч за да остане насамо со Зерлина.

На сцената остануваат Дон Жуан и Зерлина. Музиката во партитурата е означена како IX сцена и се состои од рецитативи и дуетини. Во рецитативот, Дон Жуан ја навредува Зерлина, ветувајќи ѝ брак и живот подобар од селскиот. Следува дуетотLà ci darem la mano “ - „таму (во палатата) ќе си дадеме рака, таму ќе ми кажеш да “. Таа не му верува и се двоуми, но Дон Жуан е упорен и го крши нејзиниот отпор. Дона Елвира влегува на сцената и дејството на операта продолжува...

За музиката[уреди | уреди извор]

Là ci darem la mano (3'43 ")
Дует и рецитатив, Оркестар на Државната опера на Виена, диригент Јозеф Крипс, Дон Жуан: Чезаре Сиепи, Зерлина: Хилде Гуеден, снимка од 1955 година.

Во партитурата оваа композиција е означена како N o 7 Duettino (седма музичка нумера, мал дует). Веројатната причина е тоа што пејачите пеат како дуо само во финалето, додека во останатото дело Дон Жуан и Зерлина пеат наизменично.

Оркестрација: 1 флејта, 2 обои, 2 фаготи, 2 рогови, гудачи

Композицијата има 82 такта. Времетраењето е околу 3'30".

Првите 8 такта ги пее Дон Жуан: Таму ќе си дадеме рака, таму ќе ми кажеш да. Види, не е далеку; да си одиме оттука, драга моја.

 << #(set-global-staff-size 16)
  \new Voice = "DG" {
   \clef bass \time 2/4 \key a \major \set Staff.midiInstrument = #"cello"
   \set Score.tempoHideNote = ##t \tempo 4 = 60
   \relative a { \autoBeamOff
    a8 a16 b cis8 a fis b4.
    gis8 gis16 gis a8 b e,4 r4
    a8 a16 b cis8 a fis b4 gis8
    gis8 fis16[ e16] e8 fis16[ gis16] a4 r4 \autoBeamOn
   }
  }
  \new Lyrics \lyricsto DG {
   Là ci da- rem la ma- no,
   Là mi di- rai di sì.
   Ve- di, non è lon- ta- no;
   par- tiam, ben mio, da qui.
  }
 >>

Влијание[уреди | уреди извор]

Дуетот е исклучително популарен, па многу композитори го обработувале во своите дела, од кои најпознати се, на пример:

  • Лудвиг ван Бетовен: Варијации на „Là ci darem la mano“ за две обои и англиски рог, WoO 28, од 1795 година
  • Николо Паганини: фантазија бр. 20 од 43. фантазија за гитара, MS 43, околу 1820 г.
  • Фредерик Шопен: Варијации на „Là ci darem la mano“ за пијано и оркестар оп. 2, од 1827 година
  • Франц Лист: Тема и две варијации во оперната фантазија за пијано Réminiscences de Don Juan S 418 (Присеќавања на Дон Жуан), 1841 година

Надвор од операта, дуетот често се изведувал самостојно на концерти и се снимал на носачи на звук, а многу пејачи кои настапувале во овие улоги во операта го имаат на својот репертоар.

Дуетот се појавува во театарски дела, телевизиски серии и филмови, на пример:

Извори[уреди | уреди извор]

Надворешни врски[уреди | уреди извор]