Прејди на содржината

Стоунволски немири

Од Википедија — слободната енциклопедија

Стоунволски немири (исто така познати како Стоунволски бунт, Стоунволско востание, Стоунволска револуција,[1] или едноставно Стоунвол) — серија спонтани немири и демонстрации против полициската рација што се случи во раните утрински часови на 28 јуни 1969 година во Стоунвол Ин во Гринич Вилиџ, во долен Менхетен во Њујорк.

Првобитната тепачка настанала кога жена во лисици неколку пати била спроведена од вратата на локалот до полицискиот вагон. Таа постојано бегала и десетина минути им се противела на четворица полицајци. Таа била удрена по главата од офицер со палка бидејќи, како што тврдел еден сведок, се пожалила дека лисиците и биле премногу тесни.[2] Според присутните, жената идентификувана како Сторме ДеЛарвери[3]), ја поттикна толпата да се бори кога ги погледна и извика: „Зошто не правите нешто?“ Откако еден офицер ја зеде и втурна во задниот дел од вагонот, [4] толпата се разгори и стана насилна.[4][5]

Полицијата се обидела да кутне дел од толпата, соборувајќи неколку луѓе, што уште повеќе ги поттикнало случајните минувачи.[4] Додека толпата се обидуваше да го преврти полицискиот вагон, две полициски автомобили и вагонот - со неколку исечени гуми - веднаш заминаа, а инспекторот Пајн ги повика веднаш да се вратат. Турканицата привлече повеќе луѓе кои дознаа што се случува. Полицијата, чии бројки биле помали од тие на толпата за околу 500 или 600 луѓе, зграпчи неколку луѓе, вклучително и активистот/фолк пејачот (и ментор на Боб Дилан) Дејв Ван Ронк — кој бил привлечен кон немирите од бар во близина на Стоунвол Ин. Иако Ван Ронк не беше геј, тој доживеа полициско насилство кога учествуваше во антивоени демонстрации: „Што се однесува до мене, секој што ќе застане против полицајците беше во ред со мене и затоа останав ... Секаде каде ќе се свртевте, полицајците предизвикуваа некаков гнев или нешто слично.“[4] Ван Ронк беше првиот од тринаесетте уапсени таа ноќ.[6]

Првата годишнина од немирите беше одбележана со мирни демонстрации во неколку американски градови[7] кои оттогаш прераснаа во паради на гордоста, кои денес се одржуваат секоја година низ светот кон крајот на јуни за да се одбележат немирите во Стоунвол.[8]

  1. Jenkins, Andrea (2019). „Power to the People: The Stonewall Revolution“. QED: A Journal in GLBTQ Worldmaking. 6 (2): 63–68. doi:10.14321/qed.6.2.0063. ISSN 2327-1590.
  2. Duberman 1993.
  3. Chu, Grace (July 26, 2010). „An interview with lesbian Stonewall veteran Stormé DeLarverie“. AfterEllen.com. Посетено на August 1, 2010.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Carter 2004.
  5. Lucian K. Truscott IV (June 28, 2017). „The night they busted Stonewall“. Salon. Посетено на July 1, 2017.
  6. Lucian Truscott IV (July 3, 1969). „Gay Power Comes to Sheridan Square“ (Transcript). The Village Voice. Посетено на May 24, 2019.
  7. De la Croix, Sukie (2007). {{1="Gay power: A History of Chicago Pride"}} Chicago Free Press. Retrieved June 1, 2009.
  8. Armstrong, Elizabeth A.; Crage, Suzanna M. (2006). „Movements and Memory: The Making of the Stonewall Myth“. American Sociological Review. 71 (5): 724–751. doi:10.1177/000312240607100502. JSTOR 25472425. S2CID 144545934.

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]