Стихира

Од Википедија — слободната енциклопедија
Првите евангелски стихови стихирина императорот Лав во 1303 година.

Стихира (στιχηρά, еднина: στιχηρόν) — „песна од многу стихови“) — црковна православна песна што се состои од неколку строфи преземени од други песни, главно од псалм, евангелие, Дела апостолски, распоредени по литургиски редослед.[1]

Темата на бодот е светецот или празникот кој се празнува на тој ден. Стиховите најчесто се пеат по едноставни мелодиски формули.

Видови стихири[уреди | уреди извор]

  • Стихерон што следи по зборовите „Слава на Отецот и Синот и Светиот Дух“ се нарекува доксастихон.
    • Теотокија вообичаено ги следи последните зборови од малата доксологија „И сега и секогаш, и во вечни векови амин“.
    • Оние теотокии што доаѓаат до крајот на Господе ἐкекракса или Господи, возвахъ к'тєбѣ („Господи, јас заплакав“, Пс 140.1) за време на Вечерната во сабота навечер, петок навечер и во пресрет на повеќето празнични денови се нарекуваат „догматика, бидејќи нивните текстови се занимаваат со догмата на Воплотувањето.
  • апостика се еден вид на стихери кои се разликуваат од нормата во однос на тоа што им претходат на нивните стихови (стих на псалм) наместо да го следат.

Исто така[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Серегина Н. С. Песнопения русским святым. По материалам рукописной певческой книги XI—XIX вв. «Стихирарь месячный». Санкт-Петербург, 1994 (среди прочего содержит ценное исследование о стихирах Иоанна Грозного).
  • Гарднер И. А. Богослужебное пение Русской Православной Церкви. М.: ПСТБИ, 2004 (2 тома).
  • Arhimandrit Efrem, "Aposticha" și "Sticheron" în Blackwell Dictionary od Eastern Christianity (Oxford: Blackwell Publishing, 1999.) ISBN 0631189661
  • Călugării din New Skete, "Introducerea" Архивирано на 28 февруари 2008 г. la Hymns of Entreaty (Cambridge, New York: New Skete, 1987.) ISBN 093512909X
  • Léon Clugnet, Dictionnaire grec-français des noms liturgiques en usage dans l'Eglise grecque, Paris, 1895.
  • Martine Roty, Dictionnaire russe-français des termes en usage dans l'Eglise russe (troisième édition revue et augmentée), Institut d'Etudes Slaves, Paris, 1992.