Прејди на содржината

Стиблит

Од Википедија — слободната енциклопедија
Естонски музеј за природна историја

Стиблит, стибилит, стибиолит исто така стибикониз или антимон окер :330( Spiessglanzocker, Stibiconise)[1] :372— застарено, порано широко користено минералошко име за еден од најпознатите и најраспространетите антимонски окери. Основана во 1847 година (од Јохан Блум и Делфс) една и пол деценија по стибиконит,[2] :129 антимонитот бил познат во 19 век како секундарен минерал на антимон од класата „водооксид“ [3] :236-237тоа бил аморфен, бледо жолтеникав талог пронајден во асоцијација со блаениерит ( биндхемит ) и џемезонит, а особено бил пронајден во рудникот Тревиник, во близина на Енделион, Корнвол.[4] :372Сега се смета за синоним за антимонитот.

Други познати наоѓалишта на стиблит во средината на 19 век ја вклучувале областа Лосацио (Шпанија), Фелсобани и Кремница ( Унгарија), Голдкронах (Баварија) и рудниците Кармен (Закуалпан, Мексико).[5] :431Големи наоѓалишта на стиблит биле откриени и во Перу (Кахамарка).[6] :190-191

Во поопшта форма, терминот стиблит често се користел нашироко во однос на антимонските окери воопшто,[2] :372или само на оние форми кои содржат молекуларна вода (хидроксидни окери). Ова се случило почнувајќи од втората половина на 19 век, првенствено поради тоа што терминот „антимон окер“ во минералогијата почнал брзо да застарува и требало соодветна замена. Како резултат на тоа, широкиот термин „стиблит“ се користел во услови на недостаток на аналитички податоци за точниот состав на оксидите (секундарни минерали) што ги покриваат антимонит и други руди на антимон.

Дополнително, под истото име стиблит, што наликува на игра со зборови, понекогаш можете да најдете друг минерал од семејството на зеолити, кој нема никаква врска со антимон - натриум стилбит,[7] :325воден алумосиликат со променлив хемиски состав, со пресметана формула NaCa4(Si27Al9)O 72 •28H2O.

Галерија Стиблит

[уреди | уреди извор]

Поврзано

[уреди | уреди извор]
  1. The Entomologist's Annual for 1858, London. John Van Voorst. 12mo“. Annals and Magazine of Natural History. 1 (1): 65–66. 1858-01. doi:10.1080/00222935808696873. ISSN 0374-5481. Проверете ги датумските вредности во: |date= (help)
  2. 1 2 PARKS, GEORGE A. (1967-01-01). Aqueous Surface Chemistry of Oxides and Complex Oxide Minerals. WASHINGTON, D.C.: AMERICAN CHEMICAL SOCIETY. стр. 121–160. ISBN 978-0-8412-0068-5.
  3. PARKS, GEORGE A. (1967-01-01). Aqueous Surface Chemistry of Oxides and Complex Oxide Minerals. WASHINGTON, D.C.: AMERICAN CHEMICAL SOCIETY. стр. 121–160. ISBN 978-0-8412-0068-5.
  4. Bashnin, N.V.; Poliakov, I.A.; Sheremetov, N.A. (2019). „Women's Petitions of the Second Half of the 17th Century from the Archives of the Tikhvin Assumption Monastery and the Vologda Bishop's House“. Historical Courier (3). doi:10.31518/2618-9100-2019-3-6. ISSN 2618-9100.
  5. Widdicomb, Henry (1813–1868). Oxford Dictionary of National Biography. Oxford University Press. 2017-11-28.
  6. Harrington, B J; De Cazes, P; Delaire, A (1878). „Catalogue des minéraux, roches et fossiles du Canada; avec notes descriptives et explicatives [Exposition Universelle de 1878 à Paris]. Наводот journal бара |journal= (help)
  7. [Krivovichev V. G. Mineralogical glossary. Scientific editor A. G. Bulakh. — St.Petersburg: St.Petersburg Univ. Publ. House. 2009. — 556 p. — ISBN 978-5-288-04863-0 Krivovichev V. G. Mineralogical glossary. Scientific editor A. G. Bulakh. — St.Petersburg: St.Petersburg Univ. Publ. House. 2009. — 556 p. — ISBN 978-5-288-04863-0] Проверете ја вредноста |url= (help). Отсутно или празно |title= (help)

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]