Прејди на содржината

Стаклени жаби

Од Википедија — слободната енциклопедија
Centrolene quindianum

Стаклени жаби — семејство безопашести водоземци пронајдени во Јужна Америка. Претходно биле дел од семејството гаталинки.[1] Особеност на претставниците на ова семејство е проѕирноста на телото, особено на кожата.[2]

Стаклените жаби се мали водоземци, обично со размери помеѓу 20–30 мм, освен Centrolene gekkoideum, кој може да порасне и до 75 мм. Тие многу личат на гаталинките, со рамни тела, широки и кратки глави и големи очи свртени нанапред што обезбедуваат двогледно гледање. Нивните зеници се хоризонтални процепи во текот на денот и речиси кружни навечер. Имаат долги, тенки нозе со вшмукувачки прсти што им помагаат да се придржат за лисјата. Нивните задни нозе имаат мрежа што ја подобрува стабилноста на несигурни површини.[3]

Нивните грбови се типично зелени, кои се движат од жолтеникаво-зелена до маслинесто-зелена, понекогаш кафеава боја. Исклучителна одлика на стаклените жаби е нивниот речиси проѕирен стомак и граден кош, дозволувајќи им на нивните внатрешни органи — срцето, црниот дроб, системот за варење, па дури и јајцата кај бремените женки — да бидат видливи.[4] Многу видови исто имаат и проѕирни или полупроѕирни мускули, коски и ткива.[5]

Овие жаби се добро прикриени, а некои имаат дури и зелени коски поради наслагите на жолчните соли. Два вида, Centrolenella fleischmanni и Centrolenella prosoblepon, имаат пигменти што го одразуваат инфрацрвеното зрачење како растенијата, помагајќи и во прикривањето и во регулацијата на температурата.[6]

Мажјаците произведуваат пискливи или свиркачки звуци. Кај некои видови, еден жабин крик може да предизвика хор што се шири по речната струја.[7]

Начин на живот

[уреди | уреди извор]

Стаклените жаби обично живеат во планинските тропски шуми. Многу видови живеат во близина на вода, особено брзотечни потоци и водопади. Меѓутоа, жабите не се непосредно поврзани со водата, а потрагата по храна, парењето и несењето јајца се случуваат на лисјата на дрвјата и грмушките.[8] Само полноглавците се развиваат во вода, но по метаморфозата излегуваат на копно и никогаш не се враќаат во вода. Активни се во дождливо или многу влажно време. Во текот на денот се кријат во зеленило, излегувајќи од нивните засолништа дури во самрак.[9]

Распространетост

[уреди | уреди извор]

Опсегот на семејството ја вклучува тропска Средна Америка, тропските Анди, Сиера Невада де Санта Марта во Колумбија, Крајбрежната Кордиљера, Венецуела, Тобаго, Гвајанскиот Штит, басенот на Амазон и бразилската атлантска шума.[10]

  1. Phylogenetic systematics of Glassfrogs (Amphibia: Centrolenidae) and their sister taxon Allophryne ruthveni
  2. „glass frogs - Encyclopedia of Life“. eol.org. Посетено на 2025-02-27.
  3. Zweifel, Robert G. Encyclopedia of Reptiles and Amphibians (неопр.) / Cogger, H.G.; Zweifel, R.G.. — San Diego: Academic Press, 1998. — стр. 94–95. — ISBN 0-12-178560-2.
  4. Davig Badger, Frogs, Voyageur Press, 1995. ISBN 978-0-89658-674-1.
  5. Taylor, 1951 : Two new genera and a new family of tropical American frogs. Proceedings of the Biological Society of Washington, vol.64, p.33-40
  6. Schwalm, P.; Starrett, P.; McDiarmid, R. Infrared reflectance in leaf-sitting neotropical frogs (англ.) // Science : journal. — 1977. — Vol. 196, no. 4295. — P. 1225—1227. — doi:10.1126/science.860137. — PMID 860137.
  7. Tree jf Life. Centrolenidae. Explore the Tree of Life (2017)
  8. Elseviers World of Animals - Doris M Cochran, Amphibia, Elsevier, 1970. ISBN 90-10-00082-6.
  9. Cisneros-Heredia, D. F. & Mcdiarmid, R. W. Revision of the characters of Centrolenidae (Amphibia: Anura: Athesphatanura), with comments on its taxonomy and the description of new taxa of glassfrogs (англ.) // Zootaxa : journal. — 2007. — Vol. 1572. — P. 1—82. — ISBN 978-1-86977-148-5.
  10. Frost, Darrel R. Centrolenidae. Amphibian Species of the World: an Online Reference. Version 6.0. American Museum of Natural History (2017).

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]