Список на планини во Хрватска

Од Википедија — слободната енциклопедија
Велебит
Медведница
Планинарски дом на Рисњак.

Ова е список на планини во Хрватска, подредени по висина.

Највисоката планина во земјата му припаѓа на венецот Динариди (Динариди), од кои Динара е највисоката планина во Хрватска. Заедно со најисточниот дел на Алпите, овие планини се протегаат долж речиси целата земја, а нивните горообразбени активности започнале во палеозоикот со херцинската, а продолжиле во мезозоикот и кенозоикот со алпската горообразба.

Планините во североисточниот дел на Хрватска, кај Панонската Низина, се значајно постари од останатите, бидејќи истите се настанати во палеозоикот.

Планина Највисок врв Висина (м)
Динара Динара (Сињал)[б 1] 1.831
Камешница Курљај или Камешница[б 2] 1.809
Биоково Свети Јуре 1762
Велебит Вагански Врв 1.757
Пљешевица Озеблин 1.657
Велика Капела Бјелоласица (Кула) 1.533
Рисњак Рисњак 1.528
Свилаја Свилаја 1.508
Сњежник Сњежник 1.506
Вишевица Вишевица 1.428
Учка Војак 1.396
Мосор Мосор 1.339
Шибеник Велики Шибеник 1.314
Мала Капела Селишки Врв 1.279
Ќиќарија Велики Пламик 1.272
Сњежница Сњежница 1.234
Велики Козјак Бат 1.207
Клек Клек 1.182
Жумберачка Гора Света Гера 1.181
Промина Велика Промина 1.148
Биторај Биторај 1.140
Тухобиќ Тухобиќ 1.106
Иваншќица Иваншќица 1.059
Медведница Сљеме 1.035
Псуњ Брезово Поље 984
Пељешац Свети Илија 961
Папук Папук 953
Рилиќ Шапашник 920
Самоборска Гора Јапетиќ 879
Страхиншчица Страхиншчица 846
Мосеч Мовран 838
Крдија Каповац 792
Видова Гора (о-в Брач) Сутвид 780
Козјак Свети Лука 779
Плешивица Плешивица 777
Бораја Црни Врв 739
Равна Гора (Тракошќан) Равна Гора 686
Јурашинка Јурашинка 674
Опор Црни Круг 650
Калничко Горје Калник 642
Свети Нико (о-в Хвар) Свети Никола 627
Пожешка Гора Капавац 618
Зринска Гора Пирамида 616
Осоршќица (о-в Лошињ) Осоршќица 589
Клупца (о-в Корчула) Клупца 569
Обзово (о-в Крк) Обзово 568
Воденица Воденица 537
Петрова Гора Велики Петровац 512

Поврзано[уреди | уреди извор]

Белешки[уреди | уреди извор]

  1. За Динара е наведен највисокиот врв на територијата на Хрватска; нејзиниот највисок врв воопшто е во БиХ (Троглав, 1.913 м).
  2. Највеќето од Камешница е во БиХ, заедно со највисокиот врв (Коњ, 1.855 м).

Извори[уреди | уреди извор]

  • „Geographical and Meteorological Data“ (PDF). Statistical Yearbook of Croatia. Zagreb: Croatian Bureau of Statistics. 2007. стр. 45.
  • Dr. Željko Poljak "Hrvatske planine" Zagreb, 2001.
  • Greater Geographical Atlas of Yugoslavia, University Press "Liber", Zagreb (Croatia), 1987.
  • Geographical Atlas of the Republic of Croatia, School Book (Zagreb), "Miroslav Krleža" Lexicographical Institute (Zagreb), 1993.