Спиносаурус

Од Википедија — слободната енциклопедија
Спиносаурус
Период: Доцна креда (Сеноман до Турон),
Реконструиран скелет во пливачки став, Национален географски музеј
Научна класификација
Типски вид
Spinosaurus aegyptiacus
Штромер, 1915
Синоними

Спиносаурус (науч.; Spinosaurus што значи „’рбетен гуштер“) ― род на диносауруси спиносауриди кои живееле во она што сега е Северна Африка за време од сеноманската до доцната туронска фаза од периодот доцна креда, пред околу 99 до 93,5 милиони години.[2][3] Овој род првпат бил откриен по египетските остатоци откриени во 1912 година и опишан од германскиот палеонтолог Ернст Штромер во 1915 година. Првичните останки биле уништени во Втората светска војна, но дополнителен материјал излегол на виделина на почетокот на 21 век. Не е јасно дали еден или два вида се претставени во фосилите пријавени во научната книжевност. Најпознат вид е S. aegyptiacus од Египет, иако потенцијалниот втор вид, S. maroccanus, е пронајден од Мароко. Современиот спиносауридски Sigilmassasaurus, исто така, е синонимизиран од некои автори со S. aegyptiacus, иако други истражувачи предлагаат тој да биде посебен таксон. Друг можен понов синоним е Oxalaia од формацијата Алкантара во Бразил.

Спиносаурусот е најголемиот од сите познати копнени месојади; други големи месојади споредливи со спиносаурусот се тероподи како тираносаурус, гигантосаурус и Carcharodontosaurus. Проценките објавени во 2005, 2007 и 2008 година предложуваат дека бил помеѓу 12,6 и 18 метри во должина и од 7 до 20,9 метрички тони во тежина.[4][5][6] Новите проценки објавени во 2014 и 2018 година, врз основа на поцелосен примерок, го поддржале претходното истражување, откривајќи дека спиносаурусот може да достигне должина од 15 до 16 метри.[7][8][9] Најновите проценки предложуваат тежина од 6,4 до 7,5 метрички тони.[8][9] Черепот на спиносаурусот бил долг, низок и тесен, сличен на оној на современ крокодиловиден и имал прави конусни заби без назабувања. Ќе имал големи, робустни предни екстремитети со раце со три прста, со зголемена канџа на првиот прст. Карактеристичните нервни ’рбети на Спиносаурусот, кои биле долги продолжетоци на пршлените (или рбетните столбови), растеле до најмалку 1,65 метри во должина и веројатно имале кожа што ги поврзувала, сторувајќи структура слична на едро, иако некои автори предложуваат дека боцките биле покриени со маснотии и формирале грпка. Коските на колкот на спиносаурусот биле намалени, а нозете биле многу помали во споредба со телото. Неговата долга и тесна опашка била продлабочена со високи, тенки нервни ’рбети и издолжени шеврони, створувајќи флексибилна перка или структура слична на лопатка.

Познато е дека спиносаурусот јадел риба, а повеќето научници веруваат дека ловел и копнен и воден плен. Доказите предложуваат дека бил големо полуводно животно и живеел и на копно и во вода, слично како што живеат современите крокодили. Коските на нозете на спиносаурусот имале остеосклероза (висока густина на коските), која овозможувала подобра пловна контрола и лопатката опашка најверојатно се користела за подводен погон. Претпоставени се повеќе функции за грбното едро, вклучувајќи терморегулација и прикажување; или да ги заплаши ривалите или да привлече партнери. Спиносаурусот живеел во влажна и плитка средина со мангрови шуми заедно со многу други диносауруси, како и риби, крокодиловидни, гуштери, желки, птеросауруси и плезиосауруси.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Symth, R. S. H.; Ibrahim, N.; Martill, D. M. (2020). Sigilmassasaurus is Spinosaurus: a reappraisal of African spinosaurines“. Cretaceous Research. 114: 104520. doi:10.1016/j.cretres.2020.104520. S2CID 219487346. Занемарен непознатиот параметар |name-list-style= (help)
  2. Elbein, Asher (26 јануари 2021). „Was This Dinosaur More Subaquatic Killer or Giant Wading Bird? - A new study challenges the hypothesis that spinosaurus pursued its prey in the currents of prehistoric rivers“. The New York Times. Посетено на 13 декември 2021.
  3. Greshko, Michael (23 септември 2020). „Case for 'river monster' Spinosaurus strengthened by new fossil teeth – Newfound troves from the Moroccan desert suggest that the immense predator spent much of its time in the water“. National Geographic. Посетено на 13 декември 2021.
  4. Holtz, Thomas R. Jr. (2012) Dinosaurs: The Most Complete, Up-to-Date Encyclopedia for Dinosaur Lovers of All Ages, Winter 2011 Appendix.
  5. Therrien, F.; Henderson, D.M. (2007). „My theropod is bigger than yours...or not: estimating body size from skull length in theropods“. Journal of Vertebrate Paleontology. 27 (1): 108–115. doi:10.1671/0272-4634(2007)27[108:MTIBTY]2.0.CO;2. ISSN 0272-4634.
  6. dal Sasso, C.; Maganuco, S.; Buffetaut, E.; Mendez, M.A. (2005). „New information on the skull of the enigmatic theropod Spinosaurus, with remarks on its sizes and affinities“. Journal of Vertebrate Paleontology. 25 (4): 888–896. doi:10.1671/0272-4634(2005)025[0888:NIOTSO]2.0.CO;2. ISSN 0272-4634.
  7. Ibrahim, Nizar; Sereno, Paul C.; Dal Sasso, Cristiano; Maganuco, Simone; Fabri, Matteo; Martill, David M.; Zouhri, Samir; Myhrvold, Nathan; Lurino, Dawid A. (2014). „Semiaquatic adaptations in a giant predatory dinosaur“. Science. 345 (6204): 1613–6. Bibcode:2014Sci...345.1613I. doi:10.1126/science.1258750. PMID 25213375. Supplementary Information
  8. 8,0 8,1 Henderson, D.M. (2018). „A buoyancy, balance and stability challenge to the hypothesis of a semi-aquatic Spinosaurus Stromer, 1915 (Dinosauria: Theropoda)“. PeerJ. 6: e5409. doi:10.7717/peerj.5409. PMC 6098948. PMID 30128195.
  9. 9,0 9,1 Molina-Pérez & Larramendi 2016. Récords y curiosidades de los dinosaurios Terópodos y otros dinosauromorfos, Larousse. Barcelona, Spain p. 259

Надворешни врски[уреди | уреди извор]

Викицитат има збирка цитати поврзани со: