Jus Cogens право: Разлика помеѓу преработките

Од Википедија — слободната енциклопедија
[непроверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
превод од латински
граматика
Ред 2: Ред 2:




''Jus Cogens'' (или ''ius cogens'' <ref>На лат. "неодоливо право" те. "неповредливо право", а на анг. "compelling law"</ref>) нормите се по дефиниција највисоки ("перемпторни")обичајни норми, правила и принципи посилни од диспозитивното те. пишано право, вклучувајки и нормите содржани во уставите (на држави) и меѓународните договори и конвенции. Овие норми и принципи не се подложни на дерогирањето.
''Jus Cogens'' (или ''ius cogens'' <ref>На лат. "неодоливо право" те. "неповредливо право", а на анг. "compelling law"</ref>) нормите се по дефиниција највисоки ("перемпторни") обичајни норми, правила и принципи посилни од диспозитивното те. пишано право, вклучувајки и нормите содржани во уставите (на држави) и меѓународните договори и конвенции. Овие норми и принципи не се подложни на дерогирањето.
Тие се: правото на државна и народна самоодбрана, правото на самоопределување и интегритетот, правото на правна и суверена еднаквост и правото на државен и територијален суверенитет и интегритет, правото на политичка назавиност, правото на немешање во строга внатрешна надлежност, правото на не-дерогирање на елементите од правниот субкетивитет, правото на недискриминација на државите, правото на заштитата на основните човекови индивидуални и колективни права, и слични егзистнцијални права (геноцид, тортура, итн).
Тие се: правото на државна и народна самоодбрана, правото на самоопределување и интегритетот, правото на правна и суверена еднаквост и правото на државен и територијален суверенитет и интегритет, правото на политичка назавиност, правото на немешање во строга внатрешна надлежност, правото на не-дерогирање на елементите од правниот субкетивитет, правото на недискриминација на државите, правото на заштитата на основните човекови индивидуални и колективни права, и слични егзистнцијални права (геноцид, тортура, итн).
Овде спаѓаат инхерентните те. вродените права, од кои држава и да сака неможе да се откаже со пишан документ односно закон, устав или меѓународен договор, бидејќи мора да ги поседува како држава (основните елементи на државност односно права поврзани со правната должност држава да ги поседува и да не ги дерогира).<ref>Во врска со ништавност на меѓународните договори и акти спротивни на ваквите императивни норми види во Vienna Convention on the Law of Treaties, Article 53, May 23, 1969, 1155 U.N.T.S 331, 8 ''International Legal Materials'' 679 (1969). Во овој член се вели: "A treaty is void if, at the time of its conclusion, it conflicts with a peremptory norm of general
Овде спаѓаат инхерентните те. вродените права, од кои држава и да сака неможе да се откаже со пишан документ односно закон, устав или меѓународен договор, бидејќи мора да ги поседува како држава (основните елементи на државност односно права поврзани со правната должност држава да ги поседува и да не ги дерогира).<ref>Во врска со ништавност на меѓународните договори и акти спротивни на ваквите императивни норми види во Vienna Convention on the Law of Treaties, Article 53, May 23, 1969, 1155 U.N.T.S 331, 8 ''International Legal Materials'' 679 (1969). Во овој член се вели: "A treaty is void if, at the time of its conclusion, it conflicts with a peremptory norm of general

Преработка од 19:28, 30 јануари 2021

Jus Cogens императивни норми и принципи


Jus Cogens (или ius cogens [1]) нормите се по дефиниција највисоки ("перемпторни") обичајни норми, правила и принципи посилни од диспозитивното те. пишано право, вклучувајки и нормите содржани во уставите (на држави) и меѓународните договори и конвенции. Овие норми и принципи не се подложни на дерогирањето. Тие се: правото на државна и народна самоодбрана, правото на самоопределување и интегритетот, правото на правна и суверена еднаквост и правото на државен и територијален суверенитет и интегритет, правото на политичка назавиност, правото на немешање во строга внатрешна надлежност, правото на не-дерогирање на елементите од правниот субкетивитет, правото на недискриминација на државите, правото на заштитата на основните човекови индивидуални и колективни права, и слични егзистнцијални права (геноцид, тортура, итн). Овде спаѓаат инхерентните те. вродените права, од кои држава и да сака неможе да се откаже со пишан документ односно закон, устав или меѓународен договор, бидејќи мора да ги поседува како држава (основните елементи на државност односно права поврзани со правната должност држава да ги поседува и да не ги дерогира).[2] [3]

Вообичаено за Jus Cogens нормите и правилата во меѓународното кривично право се сметаат забрана за водење на агресивната војна, злосторствата против човештвото, воените злосторства, геноцид, ропство и тортура, и слични екстремни кршења на правото (или пошироко според меѓународното јавно право и фундаменталните норми на јавниот морал).

Литература

  • Jerzy Sztucki, Jus Cogens and the Vienna Convention on the Law of Treaties: A Critical Appraisal, Springer-Verlag, Wien, 1974.
  • Alexander Orakhelashvili, Peremptory Norms in International Law, Oxford University Press, 2008.
  • Игор Јанев, Међународно право и међународни односи, Институт за политичке студије, Београд, 2012, ISBN 978-86-7419-244-3
  • Thomas Weatherall, Jus Cogens, International Law and Social Contract, Cambridge Core, Georgetown University, Washington DC, 2015.
  • Robert Kolb, Peremptory International Law - Jus Cogens, Hart Publishing, 2015.


Поврзано

Извори

  • Vienna Convention on the Law of Treaties, 1969.
  • Vienna Convention on the Representation of States in their Relations with International Organizations of a Universal Character, 1975.

Наводи

  1. На лат. "неодоливо право" те. "неповредливо право", а на анг. "compelling law"
  2. Во врска со ништавност на меѓународните договори и акти спротивни на ваквите императивни норми види во Vienna Convention on the Law of Treaties, Article 53, May 23, 1969, 1155 U.N.T.S 331, 8 International Legal Materials 679 (1969). Во овој член се вели: "A treaty is void if, at the time of its conclusion, it conflicts with a peremptory norm of general international law. For the purposes of the present Convention, a peremptory norm of general international law is a norm accepted and recognized by the international community of States as a whole as a norm from which no derogation is permitted and which can be modified only by a subsequent norm of general international law having the same character".
  3. Види исто Article 64 (emergence of new peremptory norms),Vienna Convention on the Law of Treaties, May 23, 1969, 1155 U.N.T.S 331, 8 International Legal Materials 679 (1969). Во овој член се вели: "If a new peremptory norm of general international law emerges, any existing treaty which is in conflict with that norm becomes void and terminates."