Егејско Море: Разлика помеѓу преработките

Координати: 39°N 25°E / 39° СГШ; 25° ИГД / 39; 25
Од Википедија — слободната енциклопедија
[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
сНема опис на уредувањето
Ред 40: Ред 40:
[[Категорија:Егејско Море| ]]
[[Категорија:Егејско Море| ]]
[[Категорија:Мориња во Европа]]
[[Категорија:Мориња во Европа]]
[[Категорија:Мориња во Грција]]
[[Категорија:Мориња во Турција]]
[[Категорија:Јужна Европа]]
[[Категорија:Јужна Европа]]
[[Категорија:Егејска Македонија]]
[[Категорија:Егејска Македонија]]

Преработка од 07:09, 23 ноември 2019

Егејско Море
Топографска карта на Егејско Море
ПодрачјеСредоземно Море
Координати39°N 25°E / 39° СГШ; 25° ИГД / 39; 25
ВидМоре
ЕтимологијаОд Егеј
Главни приливиИнахос, Илисос, Сперхеј, Пиниос, Бистрица, Вардар, Струма, Места, Марица
Главни истециСредоземно Море
Сливни земјиГрција, Турција; Македонија, Србија, Бугарија[1]
Најг. должина700 км
Најг. ширина400 км
Површина&10000000000000214000000214,000 км2
Најг. длабочина3,544 м
Острови150+
Населени местаДедеагач, Ајвалик, Бодрум, Чанаккале, Чешме, Дидим, Ираклион, Измир, Кавала, Кушадаси, Солун, Волос

Егејското море или Бело Море — дел од Средоземното Море меѓу Егејска Македонија, Грција и Турција. Преку Босфор, Мраморното Море и Дарданелите е поврзано со Црното Море. Се претпоставува дека е колевка на две големи древни култури.

Подоцна со морето владеле и Персијците, Римјаните, Византиците, Џеновјаните, Венецијанците и Османлиите. Денес, Егејското море го делат Грција (поголем дел) и Турција (помалиот дел).

Етимологијата на Егејското море најчесто се поврзува со името на митскот крал на Атина - Ајгеј.

Егејското Море како тема во уметноста

  • „Шетајќи по брегот на Егејското Море“ - песна на македонскиот поет Анте Поповски.[2]

Поврзано

Наводи

  1. „Drainage Basin of the Mediterranean Sea“. Second Assessment of Transboundary Rivers, Lakes and Groundwaters (PDF) (Report). UNECE. August 2011.
  2. Анте Поповски, Дрво што крвави. Скопје: Детска радост, Наша книга, Македонска книга, Култура, Мисла, 1991, стр. 40.