Конструкција (филозофија на науката): Разлика помеѓу преработките

Од Википедија — слободната енциклопедија
[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с Bot: Migrating 7 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q659390 (translate me)
с Робот: Автоматизирана замена на текст (-философ +филозоф)
Ред 1: Ред 1:
'''Изградба''' или '''конструкција''' во [[философија на науката]] е ''идеален'' [[објект (филозофија) | објект]], каде што постоењето на нешто може да се каже дека зависи од субјектот [[ум]]. Ова, како што е спротивно на "''вистински''" објект, каде што постоење не ни се чини дека зависи од постоењето на умот.<ref>Bunge, M. 1974. ''Treatise on Basic Philosophy, Vol. I Semantics I: Sense and Reference''. Dordrecth-Boston: Reidel Publishing Co.</ref>
'''Изградба''' или '''конструкција''' во [[филозофија на науката]] е ''идеален'' [[објект (филозофија) | објект]], каде што постоењето на нешто може да се каже дека зависи од субјектот [[ум]]. Ова, како што е спротивно на "''вистински''" објект, каде што постоење не ни се чини дека зависи од постоењето на умот.<ref>Bunge, M. 1974. ''Treatise on Basic Philosophy, Vol. I Semantics I: Sense and Reference''. Dordrecth-Boston: Reidel Publishing Co.</ref>


Во [[научна теорија]], особено во рамките на психологијата, хипотетички [[изградба]] е објаснување на променлива која не е директно видлива. На пример, концептите на ''интелигенција'' и ''мотивација'' се користат за да се објаснат појави во [[психологија]], кои не се директно видливи.
Во [[научна теорија]], особено во рамките на психологијата, хипотетички [[изградба]] е објаснување на променлива која не е директно видлива. На пример, концептите на ''интелигенција'' и ''мотивација'' се користат за да се објаснат појави во [[психологија]], кои не се директно видливи.

Преработка од 13:50, 29 септември 2017

Изградба или конструкција во филозофија на науката е идеален објект, каде што постоењето на нешто може да се каже дека зависи од субјектот ум. Ова, како што е спротивно на "вистински" објект, каде што постоење не ни се чини дека зависи од постоењето на умот.[1]

Во научна теорија, особено во рамките на психологијата, хипотетички изградба е објаснување на променлива која не е директно видлива. На пример, концептите на интелигенција и мотивација се користат за да се објаснат појави во психологија, кои не се директно видливи.

Наводи

  1. Bunge, M. 1974. Treatise on Basic Philosophy, Vol. I Semantics I: Sense and Reference. Dordrecth-Boston: Reidel Publishing Co.