Ногоплоди: Разлика помеѓу преработките

Од Википедија — слободната енциклопедија
[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с Bjankuloski06 ја премести страницата Ножноплодести на Ножноплодни
сНема опис на уредувањето
Ред 33: Ред 33:
}}
}}


'''Ножноплодните''' ([[науч.]] ''Podocarpaceae'') се голема [[Фамилија (биологија)|фамилија]] of mainly [[иглолисни]] растенија, претежно од [[Јужна Полутопка|Јужната Полутопка]]. Фамилијата се состои од 156 [[вид (биологија)|видови]] [[зимзелено растение|зимзелени]] [[дрво|дрва]] и [[грмушка|грмушки]]. <ref name="eckenwalder2009"> James E. Eckenwalder. 2009. ''Conifers of the World''. Timber Press: Portland, OR, USA. ISBN 978-0-88192-974-4. </ref> Овие се поделени во 19 [[род (биологија)|рода]], ако го броиме родот ''Phyllocladus'', и ако ги прифатиме родовите ''Manoao'' и ''Sundacarpus''.
'''Ножноплодните''' ([[науч.]] ''Podocarpaceae'') —голема [[Фамилија (биологија)|фамилија]] на претежно [[иглолисни]] растенија, претежно од [[Јужна Полутопка|Јужната Полутопка]]. Фамилијата се состои од 156 [[вид (биологија)|видови]] [[зимзелено растение|зимзелени]] [[дрво|дрва]] и [[грмушка|грмушки]]. <ref name="eckenwalder2009"> James E. Eckenwalder. 2009. ''Conifers of the World''. Timber Press: Portland, OR, USA. ISBN 978-0-88192-974-4. </ref> Овие се поделени во 19 [[род (биологија)|рода]], ако го броиме родот ''Phyllocladus'', и ако ги прифатиме родовите ''Manoao'' и ''Sundacarpus''.


Оваа фамилија е класичен пример за [[антарктичка флора]], со главни центри на [[биоразновидност|разновидност]] во [[Австралазија]], особено застапени во [[Нова Каледонија]], [[Тасманија]] и [[Нов Зеланд]], и малку помалку застапени во [[Малезија]] и [[Јужна Америка]] (главно на [[Анди]]те). Неколку родови виреат северно од [[екватор]]от во [[Индокина]] и на [[Филипините]]. Родот [[ногоплод]] (''Podocarpus'') е распространет на север дури до [[Јапонија]] и јужна [[Кина]] и [[Азија]], [[Мексико]] и [[Америка]]. Родот ''[[Nageia]]'' вирее до јужна [[Кина]] и јужна [[Индија]]. Два рода се застапени и во [[супсахарска Африка]] - широкораспространетите ногоплодови и [[ендемизам|ендемскиот]] [[африкански ногоплод]] (''Afrocarpus'').
Оваа фамилија е класичен пример за [[антарктичка флора]], со главни центри на [[биоразновидност|разновидност]] во [[Австралазија]], особено застапени во [[Нова Каледонија]], [[Тасманија]] и [[Нов Зеланд]], и малку помалку застапени во [[Малезија]] и [[Јужна Америка]] (главно на [[Анди]]те). Неколку родови виреат северно од [[екватор]]от во [[Индокина]] и на [[Филипините]]. Родот [[ногоплод]] (''Podocarpus'') е распространет на север дури до [[Јапонија]] и јужна [[Кина]] и [[Азија]], [[Мексико]] и [[Америка]]. Родот ''[[Nageia]]'' вирее до јужна [[Кина]] и јужна [[Индија]]. Два рода се застапени и во [[супсахарска Африка]] - широкораспространетите ногоплодови и [[ендемизам|ендемскиот]] [[африкански ногоплод]] (''Afrocarpus'').

Преработка од 17:40, 3 јули 2014

Ножноплодните (науч. Podocarpaceae) —голема фамилија на претежно иглолисни растенија, претежно од Јужната Полутопка. Фамилијата се состои од 156 видови зимзелени дрва и грмушки. [1] Овие се поделени во 19 рода, ако го броиме родот Phyllocladus, и ако ги прифатиме родовите Manoao и Sundacarpus.

Оваа фамилија е класичен пример за антарктичка флора, со главни центри на разновидност во Австралазија, особено застапени во Нова Каледонија, Тасманија и Нов Зеланд, и малку помалку застапени во Малезија и Јужна Америка (главно на Андите). Неколку родови виреат северно од екваторот во Индокина и на Филипините. Родот ногоплод (Podocarpus) е распространет на север дури до Јапонија и јужна Кина и Азија, Мексико и Америка. Родот Nageia вирее до јужна Кина и јужна Индија. Два рода се застапени и во супсахарска Африка - широкораспространетите ногоплодови и ендемскиот африкански ногоплод (Afrocarpus).

Parasitaxus usta е единственото паразитско голосемено растение. Вирее во Нова Каледонија, каде е паразит на друг ножноплодест вид, Falcatifolium taxoides. [2]

Наводи

  1. James E. Eckenwalder. 2009. Conifers of the World. Timber Press: Portland, OR, USA. ISBN 978-0-88192-974-4.
  2. William T. Sinclair, R. R. Mill, M. F. Gardner, P. Woltz, T. Jaffré, J. Preston, M. L. Hollingsworth, A. Ponge, and M. Möller. 2002. "Evolutionary relationships of the New Caledonian heterotrophic conifer, Parasitaxis usta (Podocarpaceae), inferred from chloroplast trnL-F intron/spacer and nuclear rDNA ITS2 sequences". Plant Systematics and Evolution 233(1-2):79-104. doi:10.1007/s00606-002-0199-8

Извори

  • Christopher J. Quinn and Robert A. Price. 2003. "Phylogeny of the Southern Hemisphere Conifers". Proceedings of the Fourth International Conifer Conference:129-136.

Надворешни врски