Транслација (геометрија): Разлика помеѓу преработките

Од Википедија — слободната енциклопедија
[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Создадена страница со: Податотека:translation_geometry.gif|right|frame|Транслација на четириаголникот ABCD за вектор ''v'' (Кр...
 
с ситна поправка
Ред 1: Ред 1:
[[Податотека:translation_geometry.gif|right|frame|Транслација на четириаголникот ABCD за вектор ''v'' (Креиран со Геогебра)]]
[[Податотека:translation_geometry.gif|right|frame|Транслација на четириаголникот ABCD за вектор ''v'' (Креиран со Геогебра)]]
<div style="line-height:2em">
<div style="line-height:2em">
Во [[геометрија]]та, '''транслација''' на една фигура за даден вектор е паралелно преместување на фигуирата така да секоја точка од фирурата се преместува за векторот. <ref>{{cite web | url=http://web.cortland.edu/matresearch/OxfordDictionaryMathematics.pdf |title=Oxford Concise Dictionary of Mathematics | first1=C.|last1=Clapham|first2=J.|last2=Nicholson | publisher =Addison-Wesley | year =2009|page=787|language=англиски|accessdate=Септември 2013}}</ref>.
Во [[геометрија]]та, '''транслација''' на една фигура за даден [[вектор]] е паралелно поместување на фигурата така да секоја точка од фигурата се поместува за векторот (види анимацијата).<ref>{{cite web | url=http://web.cortland.edu/matresearch/OxfordDictionaryMathematics.pdf |title=Oxford Concise Dictionary of Mathematics | first1=C.|last1=Clapham|first2=J.|last2=Nicholson | publisher =Addison-Wesley | year =2009|page=787|language=англиски|accessdate=Септември 2013}}</ref>


'''Основна регулатива:''' При транслација, фигурата ''не'' е ротирана, ''не'' е превртена, и ''не'' е растегната. Се лизга паралелно.<ref>{{cite web | url=http://www.mathopenref.com/translate.html| title =Translate | publisher =Math Open Reference|year=2009|language=англиски|accessdate=Септември 2013}} интерактивен </ref>
'''Основна регулатива:''' При транслација, фигурата ''не'' е ротирана, ''не'' е превртена, и ''не'' е растегната. Само се лизга паралелно.<ref>{{cite web | url=http://www.mathopenref.com/translate.html| title =Translate | publisher =Math Open Reference|year=2009|language=англиски|accessdate=Септември 2013}} интерактивен </ref>
</div>


[[Податотека:translation_geometry2.png|right|frame|Пресметување на координатите на фигура по транслација]]
[[Податотека:translation_geometry2.png|right|frame|Пресметување на координатите на фигура по транслација]]
==Означување==
==Означување и пресметување==
Често пати се означува транслација за вектор ''v'' со: T<sub>v</sub>.
Често пати се означува транслација за вектор ''v'' со: T<sub>''v''</sub>.


Формално, нека F се сите точки на една геометриска фигура, a ''v'' нека е вектор со почетна точка P=(''x<sub>p</sub>'',''y<sub>p</sub>'') и крајна точка Q=(''x<sub>q</sub>'',''y<sub>q</sub>'').
Во рамнина: F нека е множеството на сите точки на една геометриска фигура, a ''v'' нека е вектор со почетна точка P=(''x<sub>p</sub>'',''y<sub>p</sub>'') и крајна точка Q=(''x<sub>q</sub>'',''y<sub>q</sub>'').


Го формираме соодветниот [[радиус вектор]] ''r''<sub>v</sub> на ''v'':
Го формираме соодветниот [[радиус вектор]] ''r''<sub>v</sub> на ''v'', т.е. ''r'' е вектор со почетна точка (0,0) и крајна точка R=Q-P:
:<math>\vec{r}_v=<r_x,r_y>=</math> &nbsp;каде што&nbsp; <math>r_x=x_q-x_p</math> &nbsp;и&nbsp; <math>r_y=y_q-y_p</math>&nbsp;, т.е. крајната точка на ''r'' e R=(r<sub>x</sub>,r<sub>y</sub>).
:<math>\vec{r}_v=<r_x,r_y></math> &nbsp;каде што&nbsp; <math>r_x=x_q-x_p</math> &nbsp;и&nbsp; <math>r_y=y_q-y_p</math>&nbsp;, т.е. крајната точка на ''r'' e &nbsp; <math>R=(r_x,r_y)</math> &nbsp;.
Тогаш:
Тогаш:
:<math>T_v(F)=F+(r_x,r_y)</math>
:<math>T_v(F)=F+(r_x,r_y)=F+R=F' \,,</math> <math>\,\,\,\,F'= \{(x+r_x,y+r_y)|(x,y)\in F \} </math>.





'''Пример:''' Нека F е триаголникот со темињата A=(2,0), B=(6,-2), C=(4,3) и ''v'' нека е векторот со почетна точка P=(1,4) и крајна точка Q=(4,8). Тогаш
'''Пример:''' Нека F е триаголникот со темињата A=(2,0), B=(6,-2), C=(4,3) и ''v'' нека е векторот со почетна точка P=(1,4) и крајна точка Q=(4,8). Тогаш
:<math>\vec{r}_v=<4-1,8-4>=<3,4></math> &nbsp;и&nbsp; <math>F'=T_v(F)</math> е триаголникот со темињата: A'=(2,0)+(3,4)=(5,4), B'=(6,-2)+(3,4)=(9,2), C'=(4,3)+(3,4)=(7,7) (види слика).
:<math>\vec{r}_v=<4-1,8-4>=<3,4></math> &nbsp;,&nbsp; <math>R=(3,4)</math> &nbsp;и&nbsp; <math>F'=T_v(F)</math> &nbsp;е триаголникот со темињата: A'=(2,0)+(3,4)=(5,4), B'=(6,-2)+(3,4)=(9,2), C'=(4,3)+(3,4)=(7,7) (види слика).




Ред 24: Ред 26:
Транслација како трансформацијата ги има следните особини:<ref>{{cite web | url=http://www.cut-the-knot.org/Curriculum/Geometry/Translation.shtml|title=Translation Transform|Publisher=Cut-the-Knot|last=Bogomolny|first=A.|year =2010|language=англиски|accessdate=Септември 2013}} интерактивeн</ref>
Транслација како трансформацијата ги има следните особини:<ref>{{cite web | url=http://www.cut-the-knot.org/Curriculum/Geometry/Translation.shtml|title=Translation Transform|Publisher=Cut-the-Knot|last=Bogomolny|first=A.|year =2010|language=англиски|accessdate=Септември 2013}} интерактивeн</ref>
* Транслација е т.н. '''крута трансформација''', т.е. по транслација, фигурата останува со иста големина и образ. Другите две крути трансформации се [[ротација]] и [[рефлекција]].
* Транслација е т.н. '''крута трансформација''', т.е. по транслација, фигурата останува со иста големина и образ. Другите две крути трансформации се [[ротација]] и [[рефлекција]].
* Сликата на транслација на една геометриска фигура и самата фигура се [[складност|складни]].
* Tранслацијата на една геометриска фигура и самата фигура се [[складност|складни]] фигури.
* Транслација е [[изометрија]], т.е. по транслација сите растојанија остануваат не променати.
* По транслација, сите должини (растојанија) на фигурата остануваат не променати, т.е. транслација е [[изометрија]].
* По транслација, сите агли остануваат не променати.
* По транслација, сите агли на фигурата остануваат не променати.
* По транслација, ориентацијата на фигурата не е промената. На примери, доколку темињата на еден многуаголник се означувани во правецот на часовник, тогаш темињата на (сликата на) транслација остануваат во правецот на часовник.
* По транслација, ориентацијата на фигурата не е промената. На примери, доколку темињата на еден многуаголник се означувани во правецот на часовник, тогаш темињата на (сликата на) транслација остануваат во правецот на часовник.
* По транслација, паралелни прави се пак паралелни и соодветните страни (отсечки) на една фигура и нејзината транслација се паралелни.
* По транслација, паралелни прави се пак паралелни и соодветните страни (отсечки) на една фигура и нејзината транслација се паралелни.
* Последователни транслации е пак транслација: T<sub>u</sub>T<sub>v</sub>=T<sub>u+v</sub>.
* Две последователни транслации е пак транслација: T<sub>u</sub>T<sub>v</sub>=T<sub>u+v</sub>.
* Трансформацијата „транслација“ е комутативна, т.е. T<sub>u</sub>T<sub>v</sub>=T<sub>v</sub>T<sub>u</sub>
* Транслација е комутативна трансформација, т.е. T<sub>u</sub>T<sub>v</sub>=T<sub>v</sub>T<sub>u</sub>
* Инверзна транслација на Т<sub>v</sub> е Т<sub>-v</sub>, т.е. Т<sub>v</sub>+Т<sub>-v</sub>=Т<sub>0</sub> (нема поместување).
* Инверзна транслација на Т<sub>''v''</sub> е Т<sub>''-v''</sub> каде што ''-v'' е вектор со иста должина и правец како ''v'', а обратна насока, т.е. Т<sub>''v''</sub>+Т<sub>''-v''</sub>=Т<sub>0</sub> (нема поместување).




==Обопштување==
==Обопштување==
Нека ''v'' е вектор во евклидскиот простор &#8477;<sup>n</sup>, a ''r'' нека е соодветниот радиус вектор со крајната точка R.
Нека ''v'' е вектор во [[евклидов простор]] &#8477;<sup>n</sup>, a ''r'' нека е соодветниот радиус вектор со крајната точка R.
*Транслација на &#8477;<sup>n</sup> за ''v'' може да се разгледа како поместување на координатниот почеток во точката R.
*Транслација на &#8477;<sup>n</sup> за ''v'' може да се разгледа како поместување на координатниот почеток во точката R.
**На пример, за ''n''=3, ако A=(a<sub>x</sub>,a<sub>y</sub>,a<sub>z</sub>) е произволна точка, Т<sub>v</sub>(A)=A+R. Ова важи и за A=(0,0,0) така да Т<sub>v</sub>((0,0,0))=R.
**На пример, за ''n''=3, ако A е произволна точка, Т<sub>''v''</sub>(A)=A+R. Ова важи и за A=(0,0,0) така да Т<sub>''v''</sub>((0,0,0))=R.




==Претставување на транслација со матрици==
==Претставување на транслација со матрици==
Секоја транслација T<sub>v</sub> за вектор ''v'' може да се претстави со т.н. транслациона матрица. На пример, нека ''v'' е вектор во евклидскиот простор &#8477;<sup>3</sup>, a r=&lt;''r''<sub>x</sub>,''r''<sub>y</sub>,''r''<sub>z</sub>&gt; нека е соодветниот радиус вектор.
Секоја транслација T<sub>''v''</sub> за вектор ''v'' може да се претстави со т.н. транслациона матрица.
Множење на матрици секогаш ја прескликува координатниот почеток во координатниот почеток. Меѓутоа, има стандарден начин како да се избегнува ова.<ref> Richard Paul, 1981, [http://books.google.com/books?id=UzZ3LAYqvRkC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false Robot manipulators: mathematics, programming, and control : the computer control of robot manipulators], MIT Press, Cambridge, MA</ref>
Множење на матрица со вектор-точка секогаш ја прескликува координатниот почеток во координатниот почеток. Меѓутоа, има стандарден начин како да се избегнува ова.<ref>{{cite book|last=Richard| first=Paul| year=1981| url=http://books.google.com/books?id=UzZ3LAYqvRkC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false| title=Robot manipulators: mathematics, programming, and control: the computer control of robot manipulators|publisher= MIT Press, Cambridge, MA|isbn=978-0262160827}}</ref>


Ја формираме 4х4 '''транслациона матрица''':
Нека ''v'' е вектор во евклидов простор &#8477;<sup>3</sup>, a r=&lt;''r''<sub>x</sub>,''r''<sub>y</sub>,''r''<sub>z</sub>&gt; нека е соодветниот радиус вектор. Ја формираме 4х4 '''транслациона матрица''':
: <math> T_{\mathbf{v}} =
: <math> T_{\mathbf{v}} =
\begin{bmatrix}
\begin{bmatrix}
Ред 54: Ред 56:
\end{bmatrix}
\end{bmatrix}
</math>
</math>
Потоа, за поизволна точка A=(a<sub>x</sub>,a<sub>y</sub>,a<sub>z</sub>) формираме 1х4 матрица:
Потоа, нека A=(a<sub>x</sub>,a<sub>y</sub>,a<sub>z</sub>) е произволна точка. Формираме проширана вектор-точка, односно 1х4 матрица:
: <math>
: <math>
\mathbf{A}=
\mathbf{A}=
Ред 78: Ред 80:
\end{bmatrix}
\end{bmatrix}
</math>
</math>
Значи, (како што треба) имаме:
:<math>T_v(A)=A+R=(a_x + r_x \,,\, a_y + r_y \,,\, a_z + r_z) </math>




Ред 92: Ред 96:


==Надворешни линкови==
==Надворешни линкови==
*{{cite web|url=http://www.emathforall.com/wiki/RecnikT/Skladnost |last1=Стојановска|first1=Л.|title=Складност|year=2010|language=македонски|accessdate=Септември 2013}} интерактивен
*{{cite web|url=http://www.emathforall.com/wiki/RecnikT/Translacija |last1=Стојановска|first1=Л.|title=Транслација|year=2013|language=македонски|accessdate=Септември 2013}} интерактивен
*{{cite web|url=http://wiki.geogebra.org/mk/Транслација_Наредба| title=Геогебра наредба: Транслација |author=Geogebra Institute и Институт за Геогебра на МКД (превод)|year=2013|language=македонски|accessdate=Септември 2013}}
*{{cite web|url=http://wiki.geogebra.org/mk/Транслација_Наредба| title=Геогебра наредба: Транслација |author=Geogebra Institute и Институт за Геогебра на МКД (превод)|year=2013|language=македонски|accessdate=Септември 2013}}
*{{cite web|url=http://wiki.geogebra.org/mk/Транслација_на_објект_за_вектор_Алатка| title=Геогебра алатка: Транслација на објект за вектор |author=Geogebra Institute и Институт за Геогебра на МКД (превод)|year=2013|language=македонски|accessdate=Септември 2013}}
*{{cite web|url=http://wiki.geogebra.org/mk/Транслација_на_објект_за_вектор_Алатка| title=Геогебра алатка: Транслација на објект за вектор |author=Geogebra Institute и Институт за Геогебра на МКД (превод)|year=2013|language=македонски|accessdate=Септември 2013}}
*{{cite web|url=http://www.hck12.net/Teachers/VHS/arnoldl/NG/NG7_1.PDF| title=Rigid Motion in the Plane |last=Arnold|first=Lance|year=2013|language=англиски|accessdate=Септември 2013}}
*{{cite web|url=http://www.hck12.net/Teachers/VHS/arnoldl/NG/NG7_1.PDF| title=Rigid Motion in the Plane |last=Arnold|first=Lance|year=2013|language=англиски|accessdate=Септември 2013}}
*{{cite web|url=http://www.geogebratube.org/student/m27027|title=Rigid Motion in the Plane|publisher=GeoGebraTube|year=2013|last1=Zuidema|first1=M.|language=англиски|accessdate=Септември 2013}} интерактивен
*{{cite web|url=http://www.geogebratube.org/student/m27027|title=Rigid Motion in the Plane|publisher=GeoGebraTube|year=2013|last1=Zuidema|first1=M.|language=англиски|accessdate=Септември 2013}} интерактивен






Преработка од 09:14, 21 октомври 2013

Транслација на четириаголникот ABCD за вектор v (Креиран со Геогебра)

Во геометријата, транслација на една фигура за даден вектор е паралелно поместување на фигурата така да секоја точка од фигурата се поместува за векторот (види анимацијата).[1]

Основна регулатива: При транслација, фигурата не е ротирана, не е превртена, и не е растегната. Само се лизга паралелно.[2]

Пресметување на координатите на фигура по транслација

Означување и пресметување

Често пати се означува транслација за вектор v со: Tv.

Во рамнина: F нека е множеството на сите точки на една геометриска фигура, a v нека е вектор со почетна точка P=(xp,yp) и крајна точка Q=(xq,yq).

Го формираме соодветниот радиус вектор rv на v, т.е. r е вектор со почетна точка (0,0) и крајна точка R=Q-P:

 каде што   и   , т.е. крајната точка на r e    .

Тогаш:

.


Пример: Нека F е триаголникот со темињата A=(2,0), B=(6,-2), C=(4,3) и v нека е векторот со почетна точка P=(1,4) и крајна точка Q=(4,8). Тогаш

 ,   и   е триаголникот со темињата: A'=(2,0)+(3,4)=(5,4), B'=(6,-2)+(3,4)=(9,2), C'=(4,3)+(3,4)=(7,7) (види слика).


Особини на транслација

Транслација како трансформацијата ги има следните особини:[3]

  • Транслација е т.н. крута трансформација, т.е. по транслација, фигурата останува со иста големина и образ. Другите две крути трансформации се ротација и рефлекција.
  • Tранслацијата на една геометриска фигура и самата фигура се складни фигури.
  • По транслација, сите должини (растојанија) на фигурата остануваат не променати, т.е. транслација е изометрија.
  • По транслација, сите агли на фигурата остануваат не променати.
  • По транслација, ориентацијата на фигурата не е промената. На примери, доколку темињата на еден многуаголник се означувани во правецот на часовник, тогаш темињата на (сликата на) транслација остануваат во правецот на часовник.
  • По транслација, паралелни прави се пак паралелни и соодветните страни (отсечки) на една фигура и нејзината транслација се паралелни.
  • Две последователни транслации е пак транслација: TuTv=Tu+v.
  • Транслација е комутативна трансформација, т.е. TuTv=TvTu
  • Инверзна транслација на Тv е Т-v каде што -v е вектор со иста должина и правец како v, а обратна насока, т.е. Тv-v0 (нема поместување).


Обопштување

Нека v е вектор во евклидов просторn, a r нека е соодветниот радиус вектор со крајната точка R.

  • Транслација на ℝn за v може да се разгледа како поместување на координатниот почеток во точката R.
    • На пример, за n=3, ако A е произволна точка, Тv(A)=A+R. Ова важи и за A=(0,0,0) така да Тv((0,0,0))=R.


Претставување на транслација со матрици

Секоја транслација Tv за вектор v може да се претстави со т.н. транслациона матрица.

Множење на матрица со вектор-точка секогаш ја прескликува координатниот почеток во координатниот почеток. Меѓутоа, има стандарден начин како да се избегнува ова.[4]

Нека v е вектор во евклидов простор ℝ3, a r=<rx,ry,rz> нека е соодветниот радиус вектор. Ја формираме 4х4 транслациона матрица:

Потоа, нека A=(ax,ay,az) е произволна точка. Формираме проширана вектор-точка, односно 1х4 матрица:

Тогаш:

Значи, (како што треба) имаме:


Наводи

  1. Clapham, C.; Nicholson, J. (2009). „Oxford Concise Dictionary of Mathematics“ (PDF) (англиски). Addison-Wesley. стр. 787. Посетено на Септември 2013. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help)
  2. „Translate“ (англиски). Math Open Reference. 2009. Посетено на Септември 2013. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help) интерактивен
  3. Bogomolny, A. (2010). „Translation Transform“ (англиски). Посетено на Септември 2013. Занемарен непознатиот параметар |Publisher= (се препорачува |publisher=) (help); Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help) интерактивeн
  4. Richard, Paul (1981). Robot manipulators: mathematics, programming, and control: the computer control of robot manipulators. MIT Press, Cambridge, MA. ISBN 978-0262160827.


Поврзани теми


Надворешни линкови