Деванагари: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
Ред 195: | Ред 195: | ||
== Поврзано == |
== Поврзано == |
||
* [[Македонска транскрипција на деванагари]] |
* [[Македонска транскрипција на деванагари]] |
||
* [[Брахми]] |
|||
* [[Хинди]] |
|||
==Надворешни врски== |
|||
{{commons category|Devanagari stroke order}} |
|||
{{commons category|Devanagari pronunciation}} |
|||
* [http://www.mkgandhi.org/indiadreams/chap50.htm Погледните на Махатма Ганди за деванагари] |
|||
* [http://www.learn-hindi-online.com/script.php learn-hindi-online.com]— изучување на деванагари |
|||
* [http://www.omniglot.com/writing/devanagari.htm Деванагари на Omniglot] |
|||
* [http://ancientscripts.com/devanagari.html AncientScripts.com]—деванагари |
|||
* [http://www.avashy.com/hindiscripttutor.htm Hindi/Devanagari Тутор за деванагари] |
|||
* [http://www.unicode.org/charts/PDF/U0900.pdf Уникод за деванагари] |
|||
* [http://www.wazu.jp/gallery/Fonts_Devanagari.html Уникод фонтови] |
|||
{{Писмо-никулец}} |
{{Писмо-никулец}} |
Преработка од 14:00, 3 јули 2013
Деванагари | |
---|---|
Ракописот Ригведа со деванагари (ран XIX век) | |
Тип | |
Период | околу 1200–денес |
Правец на пишување | од лево кон десно |
Регион | Индија и Непал |
Јазици | неколку индоариски јазици, вклучувајќи и санскрит, хинди, марати, непалски, били, конкани, боџпури, магахи, мајтили, неварски и понекогаш синди и кашмирски. Порано се користел за пишување на гуџарати. |
Сродни писма | |
Матични системи | |
Изведени системи | гуџаратско модско ранџанско канадско домородно писмо |
Сродни системи | шарада, источно нагари |
ISO 15924 | |
ISO 15924 | Deva, 315 , Devanagari (Nagari) |
Уникод | |
Уникоден назив | Devanagari |
U+0900–U+097F | |
Деванагари (сскр. देवनागरी, или нагари) е азбучнослоговно писмо кое се пишува од лево кон десно и карактеристично е по тоа што секоја буква има хоризонтална линија и ги поврзува сите букви. Ова писмо е главно писмо за пишување на хинди, марати и непалски јазик. Од XIX век, тоа е најчесто користено писмо за санскрит и пали. Покрај овие јазици, ова писмо се користи за повеќе азиски јазици.
Правила
Како и останатите абугиди, така и во деванагари секоја буква (знак) претставува согласка која е проследена со гласот шва (или во македонскиот се бележи како ' во некои зборови). Овој глас при транскрипција за бележи со 'a', а според МФА гласот се бележи со [ə].[1] Буквата क се чита ka, не само „k“.
- крајна согласка се бележи со надреден знам ्, наречен вирама во санскритскиот, или халант на хинди. Ако се стави овој знак, тоа значи дека вметната самогласка „ə“ не се чита или изговара, туку само согласката која е претставена со буквата. Така на пример, зборот क्नय се чита кнаја, а क्नय् кнај. Халантот често се користи за согласни групи кога не се можни согласни лигатури не се остварливи при машинско пишување.
- согласните групи се пишиваат како лигатури (saṃyuktākṣara "споеви, врски"). Така на пример, трите согласки क्, न्, и य्, (к , н, ј) може да се пишат како погоре напоменатото без вирама (कनय). Друга можност е тие да бидат споени како согласна група и се добива क्नय кнаја, कन्य канја, или क्न्य кнја. Овој систем бил првично создаден за средноиндиските јазици, кои имале мал број согласни групи. Кога овој систем се вовел за санскритскиот, правописот и системот на санскритскиот значително се усложнил поради големиот број согласни групи и лигатури.
- Останатите самогласки, освен шва, се пишуваат со посебни букви ако се самостојни или на почетокот на зборот, или со надредни знаци ако се во средината. Надредните знаци се нарекуваат „матри“. Така на пример од क ka, може да се добие: के ke, कु ku, की kī, का kā, итн. Исто така земен е следниов пример: буквата ū ('у') се пишува со надреден знак во средната на зборот (ू, कू kū), но на почетокот на зборот или ако е самостојна буквата се пишува ऊ (ऊक ūka). Ваквите лигатури со надредни знаци се нарекуваат „акшара“.
Најгорната хоризонтална линија најчесто се пишува на крај, кога ќе се заврши зборот.[2]
Букви
Оваа статија содржи фонетски симболи по МФА. Без правилна поддршка, може да гледате прашалници, квадрати или други симболи наместо уникодни знаци. |
Редоследот на буквите во деванагари се базира, односно буквите се класифицираат, на начинот и местото на изговор на гласот.[3]
Самогласки
Самогласките во деванагари се:[4]
самостојна форма | транслитерација | како надреден знак на प (пример) | самостојна форма | транслитерација | како надреден знак на प (пример) | ||
---|---|---|---|---|---|---|---|
kaṇṭhya (грлени) |
अ | a | प | आ | ā | पा | |
tālavya (непчени) |
इ | i | पि | ई | ī | पी | |
oṣṭhya (уснени) |
उ | u | पु | ऊ | ū | पू | |
mūrḍhanya (ретрофлексни) |
ऋ | ṛ | पृ | ॠ | ṝ | पॄ | |
dantya (забни) |
ऌ | ḷ | पॢ | ॡ | ḹ | पॣ | |
kaṇṭhatālavya (непчено-грлени) |
ए | e | पे | ऐ | ai | पै | |
kaṇṭhoṣṭhya (уснено-грлени) |
ओ | o | पो | औ | au | पौ |
Согласки
Во подолната табела се наведени согласките со вметнатиот глас шва. Исто така дадена е научната транскрипција, МФА и еквивалентот на урду.[5]
sparśa (плозивни) |
anunāsika (носни) |
antastha (приближни) |
ūṣma/saṃghashrī (струјни) | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
озвучување → | aghoṣa | ghoṣa | aghoṣa | ghoṣa | ||||||||||||
призвучување → | alpaprāṇa | mahāprāṇa | alpaprāṇa | mahāprāṇa | alpaprāṇa | mahāprāṇa | ||||||||||
kaṇṭhya (грлени) |
क | ka /k/ ک |
ख | kha /kʰ/ کھ |
ग | ga /ɡ/ گ |
घ | gha /ɡʱ/ گھ |
ङ | ṅa /ŋ/ ن |
ह | ha /ɦ/ ه، ح | ||||
tālavya (непчени) |
च | ca /c, t͡ʃ/ چ |
छ | cha /cʰ, t͡ʃʰ/ چھ |
ज | ja /ɟ, d͡ʒ/ ج |
झ | jha /ɟʱ, d͡ʒʱ/ جھ |
ञ | ña /ɲ/ ن |
य | ya /j/ ی |
श | śa /ɕ, ʃ/ ش |
||
mūrdhanya (ретрофлексни) |
ट | ṭa /ʈ/ ٹ |
ठ | ṭha /ʈʰ/ ٹھ |
ड | ḍa /ɖ/ ڈ |
ढ | ḍha /ɖʱ/ ڈھ |
ण | ṇa /ɳ/ ن |
र | ra /r/ ر |
ष | ṣa /ʂ/ | ||
dantya (забни) |
त | ta /t̪/ ت، ط |
थ | tha /t̪ʰ/ تھ |
द | da /d̪/ د |
ध | dha /d̪ʱ/ دھ |
न | na /n/ ن |
ल | la /l/ ل |
स | sa /s/ س، ص، ث | ||
oṣṭhya (уснени) |
प | pa /p/ پ |
फ | pha /pʰ/ پھ |
ब | ba /b/ ب |
भ | bha /bʱ/ بھ |
म | ma /m/ م |
व | va /ʋ/ و |
Броеви
० | १ | २ | ३ | ४ | ५ | ६ | ७ | ८ | ९ |
0 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
Наводи
- ↑ Salomon (2003:70)
- ↑ „Archives.conlang.info“. Archives.conlang.info. 2004-12-07. Посетено на 2011-06-13.
- ↑ Salomon (2003:71)
- ↑ Wikner (1996:13, 14)
- ↑ Wikner (1996:73)
Поврзано
Надворешни врски
„Деванагари“ на Ризницата ? |
„Деванагари“ на Ризницата ? |
- Погледните на Махатма Ганди за деванагари
- learn-hindi-online.com— изучување на деванагари
- Деванагари на Omniglot
- AncientScripts.com—деванагари
- Hindi/Devanagari Тутор за деванагари
- Уникод за деванагари
- Уникод фонтови
Оваа статија за писмо е никулец. Можете да помогнете со тоа што ќе ја проширите. |
|