Полузатворена предна заоблена самогласка: Разлика помеѓу преработките

Од Википедија — слободната енциклопедија
[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
Ред 36: Ред 36:
| colspan="2" | [[турски јазик|турски]]<ref>{{Harvcoltxt|Zimmer|Orgun|1999|p=155}}</ref> || {{јаз|tr|[[турска азбука|''g'''ö'''z'']]}} || {{МФА|[ɟø̞̈z]}} || 'око' || Централизирана; може да се претстави и како {{МФА|/œ/}}.
| colspan="2" | [[турски јазик|турски]]<ref>{{Harvcoltxt|Zimmer|Orgun|1999|p=155}}</ref> || {{јаз|tr|[[турска азбука|''g'''ö'''z'']]}} || {{МФА|[ɟø̞̈z]}} || 'око' || Централизирана; може да се претстави и како {{МФА|/œ/}}.
|-
|-
| colspan="2" | [[унгарски јазик|унгарски]]<ref>{{Harvcoltxt|Szende|1994|p=92}}</ref> || {{јаз|hu|[[унгарска азбука|'''''ö'''l'']]}} || {{МФА|[ø̞̈l]}} || 'kill' || Централизирана.
| colspan="2" | [[унгарски јазик|унгарски]]<ref>{{Harvcoltxt|Szende|1994|p=92}}</ref> || {{јаз|hu|[[унгарска азбука|'''''ö'''l'']]}} || {{МФА|[ø̞̈l]}} || 'убива' || Централизирана.
|-
|-
| colspan="2" | [[фински јазик|фински]]<ref>{{Harvcoltxt|Iivonen|Harnud|2005|pp=60, 66}}</ref> || {{јаз|fi|[[финска азбука|''r'''ö'''lli'']]}} || {{МФА|[ˈrø̞lːi]}} || '[[полевица]]' ||
| colspan="2" | [[фински јазик|фински]]<ref>{{Harvcoltxt|Iivonen|Harnud|2005|pp=60, 66}}</ref> || {{јаз|fi|[[финска азбука|''r'''ö'''lli'']]}} || {{МФА|[ˈrø̞lːi]}} || '[[полевица]]' ||

Преработка од 06:02, 8 април 2013

Средна предна заоблена самогласка
ø̞
Шифрирање
Единица (дек.)&#248;​&#798;
Уникод (хекс.)U+00F8 U+031E

 

Полузатворената предна заоблена самогласка е вид на самогласка во некои јазици.

Меѓународната фонетска азбука (МФА) нема посебен симбол што „точно“ одговара на полузатворената заоблена самогласка помеѓу полузатворената [ø] и полуотворената [œ] (бидејќи ниеден јазик не ги разликува сите три), но договорно го користи симболот ⟨ø⟩. Кога се бара прецизност, се ставаат подредни знаци: ⟨ø̞⟩ или ⟨œ̝⟩.

Предавање на македонски

На македонски, гласот се предава со буквата „е“ (на пр. герм. Schönburg = Шенбург; нор. Østfold = Естфол, унг. György = Ѓерѓ). Исклучок е турскиот, кајшто гласот се предава со „о“.[1]

Особености

Табела на самогласки по МФА
Предни Речиси​предни Средни Речиси​задни Задни
Затворени
iy
ɨʉ
ɯu
ɪʏ
ʊ
eø
ɘɵ
ɤo
ɛœ
ɜɞ
ʌɔ
æ
aɶ
ä
ɑɒ
Речиси затворени
Полузатворени
Средни
Полуотворени
Речиси отворени
Отворени
Самогласките во парови се: незаоблена • заоблена

Помош за МФА • легенда • табела •  табела со звуци • погл.
  • Според висината, самогласката е средна, што значи дека јазикот се става на средината помеѓу положбата на полузатворена и положбата на полуотворена самогласка.
  • Според местото на образување (редот), самогласката е предна, што значи дека јазикот се става што е можно понапред во устата без да направи препрека што би ја окарактеризирала како согласка.
  • Според обликот на усните, самогласката е стисната, што значи дека рабовите на усните се затегнати и споени на начин што не ги исложува нивните внатрешни страни.

Јазици

Јазик Збор МФА Значење Белешки
англиски Кардиф[2] bird [bø̞̈ːd] 'птица' Централизирана.
Нов Зеланд[3] Централизирана; може да биде полуотворена.
германски стандарден[4] schön [ʃø̞̈ːn] 'убав' Централизирана.
каталонски северен fulles [ˈfø̞jəs] 'листови' Се среќава во заемки од окситанскиот и францускиот.
кинески шангајски eu [ø̞] 'безбеден'
норвешки стандарден
југоисточен[5]
søt [sø̞̈ːt] 'сладок' Централизирана.
турски[6] göz [ɟø̞̈z] 'око' Централизирана; може да се претстави и како /œ/.
унгарски[7] öl [ø̞̈l] 'убива' Централизирана.
фински[8] rölli [ˈrø̞lːi] 'полевица'
шведски стандарден централен[9] nött [nœ̝̈tː] 'истрошен' Централизирана. Обично се претставува како /œ/.

Наводи

  1. Македонска транскрипција на странски јазици
  2. Coupland (1990:95)
  3. Roca & Johnson (1999:188)
  4. Mangold (2005:37)
  5. Kristoffersen (2000:17)
  6. Zimmer & Orgun (1999:155)
  7. Szende (1994:92)
  8. Iivonen & Harnud (2005:60, 66)
  9. Engstrand (1999:140)

Библиографија

  • Coupland, Nikolas (1990), English in Wales: Diversity, Conflict, and Change, стр. 95, ISBN 1-85359-032-0
  • Engstrand, Olle (1999), „Swedish“, Handbook of the International Phonetic Association: A Guide to the usage of the International Phonetic Alphabet., Cambridge: Cambridge University Press, стр. 140, ISBN 0-521-63751-1
  • Iivonen, Antti; Harnud, Huhe (2005), „Acoustical comparison of the monophthong systems in Finnish, Mongolian and Udmurt“, Journal of the International Phonetic Association, 35 (1): 59–71, doi:10.1017/S002510030500191X
  • Kristoffersen, Gjert (2000), „Segments“, The Phonology of Norwegian, Oxford University Press, стр. 14–18, ISBN 978–0–19–823765–5 Проверете ја вредноста |isbn=: invalid character (help)
  • Mangold, Max (2005), Das Aussprachewörterbuch, Duden, стр. 37, ISBN 9783411040667
  • Roca, Iggy; Johnson, Wyn (1999), A Course in Phonology, Blackwell Publishing
  • Szende, Tamás (1994), „Illustrations of the МФА:Hungarian“, Journal of the International Phonetic Alphabet, 24 (2): 91–94, doi:10.1017/S0025100300005090
  • Zimmer, Karl; Orgun, Orhan (1999), „Turkish“, Handbook of the International Phonetic Association: A guide to the use of the International Phonetic Alphabet, Cambridge: Cambridge University Press, стр. 154–158, ISBN 0-521-65236-7