Зевс: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
с r2.7.3) (Робот: Додава ckb:زیووس |
с r2.7.2) (Робот: Додава sco:Zeus |
||
Ред 101: | Ред 101: | ||
[[ru:Зевс]] |
[[ru:Зевс]] |
||
[[sc:Zeus]] |
[[sc:Zeus]] |
||
[[sco:Zeus]] |
|||
[[sq:Zeusi]] |
[[sq:Zeusi]] |
||
[[scn:Zeus]] |
[[scn:Zeus]] |
Преработка од 08:22, 8 февруари 2013
Зевс | |
---|---|
Крал на боговите Бог на Небото и Громот | |
Живеалиште | Олимп |
Симбол | Гром, орел, вол и даб |
Сопружник | Хера |
Родители | Крон и Риа |
Браќа/сестри | Посејдон, Хад, Деметра, Хестија, Хера |
Деца | Арес, Атена, Аполон, Артемида, Афродита, Дионис, Хеба, Хермес, Херкул, Елена Тројанска, Хефест, Персеј, Минос, Музите |
Јава на | Олимп |
Римски пандан | Јупитер |
Во грчката митологија, Зевс е крал на боговите, владетел на планината Олимп и бог на небото и громот. Негови симболи се громот, орелот, волот и дабот. Поради неговото индо-евроско наследство, класичното „собирач на облаци“ доведува одредени иконографски особини од културите на Древниот Близок Исток, како на пример жезлото. Зевс е често прикажуван од грчки уметници во една од двете пози: стоејќи, исчекорено нанапред, со гром во неговата подигната десна рака или седнат на престол.
Зевс бил дете на Крон и Риа, а и бил најмлад од своите браќа и сестри. Во повеќето традиции тој е оженет со Хера, иако, кај пророкот на Додон, негова придружничка е Диона: според Илијада, Афродита е негова ќерка од Диона. Познат е по своите еротски лудории. Ова се резултирало во многу боженствени и херојски потомци, вклучувајќи ги Атена, Аполон и Артемида, Хермес, Персефона (од Деметра), Дионис, Персеј, Херакле, Елена од Троја, Минос и Музите (од Мнемосина); што се однесува до деца кои ги имал со Хера, најчесто се вбројуваат Арес, Хеба и Хефест.[2]
На грчки, името на богот е Ζεύς Zeús /zdeús/ или /dzeús/ (на модерно грчки /'zefs/) во номинатив и Διός Diós во генитив. Негов римски еквивалент бил Јупитер, а етрурски, Тиниј. Во хинди митологијата негов еквивалент е богот Индра со оружје слично на громот, кое тој можел да го држи како стап.
Наводи
- ↑ The sculpture was presented to Louis XIV as Aesculapius but restored as Zeus, ca. 1686, by Pierre Granier, who added the upraised right arm brandishing the thunderbolt. Marble, middle 2nd century CE. Formerly in the north allée of the Tapis vert, in the garden of Versailles, now conserved in the Louvre Museum (official on-line catalog)
- ↑ Предлошка:Цитирана книга
|