Полинезиски јазици: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
с r2.7.1) (Робот: Додава eo:Polinezia lingvaro |
с r2.7.3) (Робот: Додава io:Polineziana lingui |
||
Ред 279: | Ред 279: | ||
[[fr:Langues polynésiennes]] |
[[fr:Langues polynésiennes]] |
||
[[hr:Polinezijski jezici]] |
[[hr:Polinezijski jezici]] |
||
[[io:Polineziana lingui]] |
|||
[[it:Lingue polinesiane]] |
[[it:Lingue polinesiane]] |
||
[[la:Linguae Polynesiae]] |
[[la:Linguae Polynesiae]] |
Преработка од 14:14, 20 јануари 2013
Полинезиски јазици | |
---|---|
Географска распространетост: | Полинезија |
Класификација: | австронезиски |
Гранки: |
—
|
Полинезиските јазици е семејство јазици кои се зборуваат во Полинезија. Се класификуваат како припадници на поширокото австронезико семејство, поконкретно како дел од океанската гранка. Самите тие се делат на две подгрупи: тонгиски и јадрени полинезиски јазици. Во светот има околу 5 милиони Полинезијци.
Постојат околу 40 полинезиски јазици. Најзначајни од нив се тахитскиот, самоанскиот, тонганскиот, маорскиот, фиџискиот и хавајскиот. Полинезиските острови биле населени релативно доцна во историјата, а јазиците почнале да се двојат дури пред 2000 години. Ова значи дека јазиците од оваа група имаат големи меѓусебни сличности. Тонгиската подгрупа ја сочинуваат тонганскиот и ниуеанскиот јазик, додека пак сите останати се сметаат за дел од јадрената група на полинезиски јазици.
Класификација
Класификација според Базата на основни австронезиски зборови
Најновите групирања на на полинезиските јазици се утврдени со анализата на Базата на податоци на основниот лексикон на авsтронезиските јазици (Austronesian Basic Vocabulary Database)[1]во 2008 г. Тука се наведени само оние со 90% убедливост:
- тонганско-ниуески јазици
- анутаски јазик
- ренелски јазик или ренелско-белонски јазик
- елискоисточни јазици
- Тикопијаски јазик
- Елиски јазици
- Тувалскоисточни јазици
- Футунски јазици
- самоански јазици
- емајски јазици
- ифиро-мелески јазик
- пиленски јазик
- Футуно-анивански јазик
Од регионалните јазици тука не се вклучени ниуафоуанскиот и пукапуканскиот, за кои нема утрврдено класификација.
Класификација според Ethnologue
Според Ethnologue, целосниот список на полинезиски јазици е[2]:
- полинезиски јазици (39 јазици)
- централни
- рапануиски јазици
- ниуафоуански јазици
- елиски јазици (8)
- пукапукански јазици
- самоански јазици
- токелауански јазици
Меѓусебни сличности
Делумно поради фактот што овие јазици се раздвоиле во групи во компаративно поскоро време, голем број зборови од лексиконите на овие јазици се меѓусебно слични. На табелата подолу се прикажани зборовите „небо“, „северен ветер“, „жена“, „куќа“ и „родител“ како претставителен избор на поими од следниве јазици: тонгански; ниуеански; самоански; сикајански; такуански; рапанујски; тахитски; куковоостровски маорски (раротонгански); маорски; северномаркески; јужномаркески; хавајски и мангаревански.
Македонски | Тонгански | Ниуеански | Самоански | Сикајански | Такуански | Рапанујски | Тахитски | Раротонгански | Маорски | Северномаркески | Јужномаркески | Хавајски | Мангаревански |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
небо | /laŋi/ | /laŋi/ | /laŋi/ | /lani/ | /ɾani/ | /ɾaŋi/ | /ɾaʔi/ | /ɾaŋi/ | /ɾaŋi/ | /ʔaki/ | /ʔani/ | /lani/ | /ɾaŋi/ |
северен ветер | /tokelau/ | /tokelau/ | /toʔelau/ | /tokelau/ | /tokoɾau/ | /tokeɾau/ | /toʔeɾau/ | /tokeɾau/ | /tokeɾau/ | /tokoʔau/ | /tokoʔau/ | /koʔolau/ | /tokeɾau/ |
жена | /fefine/ | /fifine/ | /fafine/ | /hahine/ | /ffine/ | /vahine/ | /vaʔine/ | /wahine/ | /vehine/ | /vehine/ | /wahine/ | /wahine/ | |
куќа | /fale/ | /fale/ | /fale/ | /hale/ | /faɾe/ | /haɾe/ | /faɾe/ | /ʔaɾe/ | /ɸaɾe/ | /haʔe/ | /haʔe/ | /hale/ | /faɾe/ |
родител | /motuʔa/ | /motua/ | /matua/ | /maatua/ | /matuʔa/ | /metua/ | /metua/ | /matua/ | /motua/ | /motua/ | /makua/ | /matua/ |
Помеѓу различните полинезиски јазици може да се забележат извесни правилни совпаѓања и еквиваленти. На пример, маорските гласови /k/, /ɾ/, /t/ и /ŋ/ соодветствуваат на хавајските /ʔ/, /l/, /k/ и /n/. Така „човек“ на маорски е tangata, а на хавајски е kanaka; маорскиот збор за „долгнавест“ е roa, а истиот на хавајски е loa. Познатиот хавајски поздрав aloha е еквивалент на маорскиот збор aroha, „љубов“ или „нежност“.
Сличностите во лексиконот им овозможуваат на луѓето од разни островски групи да се разбираат изненадувачки добро. Многу полинезисски јазици биле, и сè уште се жртва на европските колонизации. Пример за ова се маорскиот и хавајскиот, кои биле во голема мера потиснати од англискиот јазик, и почнуваат да заживуваат дури во последно време, и тоа благодарение на посебни напори.
Поврзано
Белешки
- ↑ База на податоци за основниот лексикон на австронезиските јазици (англиски)
- ↑ Полинезиските јазици на Ethnologue.
Наводи
- Krupa V. (1975-1982). Polynesian Languages, Routledge and Kegan Paul
- Irwin, Geoffrey (1992). The Prehistoric Exploration and Colonisation of the Pacific. Cambridge: Cambridge University Press.
- Lynch J. (1998). Pacific Languages : an Introduction. University of Hawaii Press.
- Lynch, John, Malcolm Ross & Terry Crowley (2002). The Oceanic languages. Richmond, Surrey: Curzon Press.
- Marck, Jeff (2000), Topics in Polynesian languages and culture history. Canberra: Pacific Linguistics.
Надворешни врски
„Полинезиски јазици“ на Ризницата ? |
Оваа статија поврзана со австронезиските јазици е никулец. Можете да помогнете со тоа што ќе ја проширите. |