Википедија:МФА за англиски јазик: Разлика помеѓу преработките

Од Википедија — слободната енциклопедија
Избришана содржина Додадена содржина
с r2.7.3) (Робот: Менува it:Aiuto:IPA per l'inglese
сНема опис на уредувањето
Ред 1: Ред 1:
Ова е концизна табела на изразување на [[англиски јазик|англискиот јазик]] по пат на '''[[МФА|Меѓународната Фонеска Азбука (МФА)]]'''.
Ова е концизна табела каде се претставени [[глас (фонетика)|гласовите]] на [[англиски јазик|англискиот јазик]] со '''[[Меѓународна фонетска азбука|Меѓународната фонеска азбука]]''' ('''МФА''').

Видете [[МФА за англиски јазик]] за поцелосна верзија на [[Изговорен правопис на англискиот јазик|изговорниот правопис на англискиот јазик]] - фонетска [[транскрипција (лингвистика)|транскрипција]] во употреба во разни речници.


{|
{|
Ред 11: Ред 9:
!width="20%"| МФА !! Примери
!width="20%"| МФА !! Примери
|-
|-
! {{IPA|p}}
! {{МФА|p}}
| '''p'''en, s'''p'''in, ti'''p'''
| '''p'''en, s'''p'''in, ti'''p'''
|-
|-
! {{IPA|b}}
! {{МФА|b}}
| '''b'''ut, we'''b'''
| '''b'''ut, we'''b'''
|-
|-
! {{IPA|t}}
! {{МФА|t}}
| '''t'''wo, s'''t'''ing, be'''t'''
| '''t'''wo, s'''t'''ing, be'''t'''
|-
|-
! {{IPA|d}}
! {{МФА|d}}
| '''d'''o, o'''dd'''
| '''d'''o, o'''dd'''
|-
|-
! {{IPA|tʃ}}
! {{МФА|tʃ}}
| '''ch'''air, na'''t'''ure, tea'''ch'''
| '''ch'''air, na'''t'''ure, tea'''ch'''
|-
|-
! {{IPA|dʒ}}
! {{МФА|dʒ}}
| '''g'''in, '''j'''oy, e'''dge'''
| '''g'''in, '''j'''oy, e'''dge'''
|-
|-
! {{IPA|k}}
! {{МФА|k}}
| '''c'''at, '''k'''ill, s'''k'''in, '''q'''ueen, thi'''ck'''
| '''c'''at, '''k'''ill, s'''k'''in, '''q'''ueen, thi'''ck'''
|-
|-
! {{IPA|ɡ}}
! {{МФА|ɡ}}
| '''g'''o, '''g'''et, be'''g'''
| '''g'''o, '''g'''et, be'''g'''
|-
|-
! {{IPA|f}}
! {{МФА|f}}
| '''f'''ool, enou'''gh''', lea'''f'''
| '''f'''ool, enou'''gh''', lea'''f'''
|-
|-
! {{IPA|v}}
! {{МФА|v}}
| '''v'''oice, ha'''ve'''
| '''v'''oice, ha'''ve'''
|-
|-
! {{IPA|θ}}
! {{МФА|θ}}
| '''th'''ing, tee'''th'''
| '''th'''ing, tee'''th'''
|-
|-
! {{IPA|ð}}
! {{МФА|ð}}
| '''th'''is, brea'''the''', fa'''th'''er
| '''th'''is, brea'''the''', fa'''th'''er
|-
|-
! {{IPA|s}}
! {{МФА|s}}
| '''s'''ee, '''c'''ity, pa'''ss'''
| '''s'''ee, '''c'''ity, pa'''ss'''
|-
|-
! {{IPA|z}}
! {{МФА|z}}
| '''z'''oo, ro'''s'''e
| '''z'''oo, ro'''s'''e
|-
|-
! {{IPA|ʃ}}
! {{МФА|ʃ}}
| '''sh'''e, '''s'''ure, emo'''ti'''on, lea'''sh'''
| '''sh'''e, '''s'''ure, emo'''ti'''on, lea'''sh'''
|-
|-
! {{IPA|ʒ}}
! {{МФА|ʒ}}
| plea'''s'''ure, bei'''ge'''
| plea'''s'''ure, bei'''ge'''
|-
|-
! {{IPA|h}}
! {{МФА|h}}
| '''h'''am
| '''h'''am
|-
|-
! {{IPA|m}}
! {{МФА|m}}
| '''m'''an, ha'''m'''
| '''m'''an, ha'''m'''
|-
|-
! {{IPA|n}}
! {{МФА|n}}
| '''n'''o, ti'''n'''
| '''n'''o, ti'''n'''
|-
|-
! {{IPA|ŋ}}
! {{МФА|ŋ}}
| si'''ng'''er, ri'''ng'''
| si'''ng'''er, ri'''ng'''
|-
|-
! {{IPA|l}}
! {{МФА|l}}
| '''l'''eft, be'''ll'''
| '''l'''eft, be'''ll'''
|-
|-
! {{IPA|ɹ}}
! {{МФА|ɹ}}
| '''r'''un, ve'''r'''y<ref name="r">Иако знакот '''{{IPA|r}}''' техички претставува [[алвеоларна вибранта]], која ја нема кај највеќето [[англиски дијалекти]], но сепак нашироко се користи наместо '''{{IPA|ɹ}}''' кај фонемските транскрипции.</ref>
| '''r'''un, ve'''r'''y<ref name="r">Иако знакот '''{{МФА|r}}''' техички претставува [[венечна трепетна согласка]], која ја нема кај највеќето [[англиски дијалекти]], но сепак нашироко се користи наместо '''{{МФА|ɹ}}''' кај фонемските транскрипции.</ref>
|-
|-
! {{IPA|w}}
! {{МФА|w}}
| '''w'''e
| '''w'''e
|-
|-
! {{IPA|j}}
! {{МФА|j}}
| '''y'''es
| '''y'''es
|-
|-
! {{IPA|ʍ}}
! {{МФА|ʍ}}
| '''wh'''at<ref>Некои нагласоци, како [[Шкотсаки англиски јазик|шкотскиот]] и голем дел од [[Јужен американски англиски јазик|Југот на САД]]; видете [[:en:Phonological history of English consonants#H-cluster reductions|''whine'' and ''wine'']] и [[нема лабиовеларна апроксиманта]]</ref>
| '''wh'''at<ref>Некои нагласоци, како [[Шкотски англиски јазик|шкотскиот англиски]] и голем дел од југот на САД; видете [[:en:Phonological history of English consonants#H-cluster reductions|''whine'' и ''wine'']] и [[безвучна усно-венечна приближна согласка]]</ref>
|}
|}
| valign="top" | <!-- English -->
| valign="top" | <!-- English -->
Ред 93: Ред 91:
! rowspan="2"| Примери
! rowspan="2"| Примери
|-
|-
!width="14%"| [[Примен изговор|ПИ]] !!width="14%"| [[Општ американски изговор|ОА]] !!width="14%"| [[Австралиска англиска фонологија|АА]]
!width="14%"| [[Стандарден британски изговор|Бр.]] !!width="14%"| [[американски англиски јазик|Ам.]] !!width="14%"| [[Австралиски англиски јазик|Ав.]]
|-
|-
! {{IPA|ɑː}} !! {{IPA|ɑ}} !! {{IPA|aː}}
! {{МФА|ɑː}} !! {{МФА|ɑ}} !! {{МФА|aː}}
| f'''a'''ther
| f'''a'''ther
|-
|-
! {{IPA|ɪ}} !! {{IPA|ɪ}} !! {{IPA|ɪ}}
! {{МФА|ɪ}} !! {{МФА|ɪ}} !! {{МФА|ɪ}}
| s'''i'''t
| s'''i'''t
|-
|-
! {{IPA|ɪ}} !! {{IPA|i}} !! {{IPA|i}}
! {{МФА|ɪ}} !! {{МФА|i}} !! {{МФА|i}}
| cit'''y'''
| cit'''y'''
|-
|-
! {{IPA|iː}} !! {{IPA|i}} !! {{IPA|iː}}
! {{МФА|iː}} !! {{МФА|i}} !! {{МФА|iː}}
| s'''ee'''
| s'''ee'''
|-
|-
! {{IPA|ɛ}} !! {{IPA|ɛ}} !! {{IPA|e}}
! {{МФА|ɛ}} !! {{МФА|ɛ}} !! {{МФА|e}}
| b'''e'''d<ref name="collinse">Често транскрибирано {{IPA|/e/}} за ПИ, како кај Collins English Dictionary.</ref>
| b'''e'''d<ref name="collinse">Често се транскрибира како {{МФА|/e/}} за британски, како во речникот Collins English Dictionary.</ref>
|-
|-
! {{IPA|ɜː}} !! {{IPA|ɝ}} !! {{IPA|ɜː}}
! {{МФА|ɜː}} !! {{МФА|ɝ}} !! {{МФА|ɜː}}
| b'''ir'''d
| b'''ir'''d
|-
|-
! {{IPA|æ}} !! {{IPA|æ}} !! {{IPA|æ}}
! {{МФА|æ}} !! {{МФА|æ}} !! {{МФА|æ}}
| l'''a'''d, c'''a'''t, r'''a'''n<ref name="oxforda">Често транскрибирано {{IPA|/a/}} за ПИ, како кај речниците на [[Oxford University Press]].</ref><ref name="badlad">Видете [[:en:Phonological history of English short A#Bad-lad split|bad-lad split]] за повеќе за оваа самогласка кај австралискиот англиски.</ref>
| l'''a'''d, c'''a'''t, r'''a'''n<ref name="oxforda">Често транскрибирано {{МФА|/a/}} за британскиот, како кај речниците на [[Oxford University Press]].</ref><ref name="badlad">Видете [[:en:Phonological history of English short A#Bad-lad split|раздвојување „bad-lad“]] за повеќе за оваа самогласка во австралискиот англиски.</ref>
|-
|-
! {{IPA|ɑː}} !! {{IPA|ɑɹ}} !! {{IPA|aː}}
! {{МФА|ɑː}} !! {{МФА|ɑɹ}} !! {{МФА|aː}}
| '''ar'''m
| '''ar'''m
|-
|-
! {{IPA|ʌ}} !! {{IPA|ʌ}} !! {{IPA|a}}
! {{МФА|ʌ}} !! {{МФА|ʌ}} !! {{МФА|a}}
| r'''u'''n, en'''ou'''gh
| r'''u'''n, en'''ou'''gh
|-
|-
! {{IPA|ɒ}} !! {{IPA|ɑ}} !! {{IPA|ɔ}}
! {{МФА|ɒ}} !! {{МФА|ɑ}} !! {{МФА|ɔ}}
| n'''o'''t, w'''a'''sp
| n'''o'''t, w'''a'''sp
|-
|-
! {{IPA|ɔː}} !! {{IPA|ɔ}} !! {{IPA|oː}}
! {{МФА|ɔː}} !! {{МФА|ɔ}} !! {{МФА|oː}}
| l'''aw''', c'''au'''ght<ref name="cotcaught">Видете [[:en:Phonological history of the low back vowels#Cot-caught merger|''low back merger'']] за повеќе за оваа согласка кај американскиот англиски.</ref>
| l'''aw''', c'''au'''ght<ref name="cotcaught">Видете [[:en:Phonological history of the low back vowels#Cot-caught merger|спој „ниски-задни“]] за повеќе за оваа согласка кај американскиот англиски.</ref>
|-
|-
! {{IPA|ʊ}} !! {{IPA|ʊ}} !! {{IPA|ʊ}}
! {{МФА|ʊ}} !! {{МФА|ʊ}} !! {{МФА|ʊ}}
| p'''u'''t, w'''oo'''d
| p'''u'''t, w'''oo'''d
|-
|-
! {{IPA|uː}} !! {{IPA|u}} !! {{IPA|ʉː}}
! {{МФА|uː}} !! {{МФА|u}} !! {{МФА|ʉː}}
| s'''oo'''n, thr'''ou'''gh
| s'''oo'''n, thr'''ou'''gh
|-
|-
! {{IPA|ə}} !! {{IPA|ə}} !! {{IPA|ə}}
! {{МФА|ə}} !! {{МФА|ə}} !! {{МФА|ə}}
| '''a'''bout
| '''a'''bout
|-
|-
! {{IPA|ə}} !! {{IPA|ɚ}} !! {{IPA|ə}}
! {{МФА|ə}} !! {{МФА|ɚ}} !! {{МФА|ə}}
| winn'''er'''
| winn'''er'''
|-
|-
Ред 147: Ред 145:
! rowspan="2"| Примери
! rowspan="2"| Примери
|-
|-
!width="14%"| [[Примен изговор|ПИ]] !!width="14%"| [[Општ американски изговор|ОА]] !!width="14%"| [[Автралиска англиска фонологија|АА]]
!width="14%"| [[Стандарден британски изговор|Бр.]] !!width="14%"| [[американски англиски јазик|Ам.]] !!width="14%"| [[Автралиски англиски јазик|Ав.]]
|-
|-
! {{IPA|eɪ}} !! {{IPA|eɪ}} !! {{IPA|æɪ}}
! {{МФА|eɪ}} !! {{МФА|eɪ}} !! {{МФА|æɪ}}
| d'''ay''', p'''ai'''n
| d'''ay''', p'''ai'''n
|-
|-
! {{IPA|aɪ}} !! {{IPA|aɪ}} !! {{IPA|ɑe}}
! {{МФА|aɪ}} !! {{МФА|aɪ}} !! {{МФА|ɑe}}
| m'''y''', w'''i'''se
| m'''y''', w'''i'''se
|-
|-
! {{IPA|ɔɪ}} !! {{IPA|ɔɪ}} !! {{IPA|oɪ}}
! {{МФА|ɔɪ}} !! {{МФА|ɔɪ}} !! {{МФА|oɪ}}
| b'''oy'''
| b'''oy'''
|-
|-
! {{IPA|əʊ}} !! {{IPA|oʊ}} !! {{IPA|əʉ}}
! {{МФА|əʊ}} !! {{МФА|oʊ}} !! {{МФА|əʉ}}
| n'''o''', t'''ow'''
| n'''o''', t'''ow'''
|-
|-
! {{IPA|aʊ}} !! {{IPA|aʊ}} !! {{IPA|æɔ}}
! {{МФА|aʊ}} !! {{МФА|aʊ}} !! {{МФА|æɔ}}
| n'''ow'''
| n'''ow'''
|-
|-
! {{IPA|ɪə}} !! {{IPA|ɪɹ}} !! {{IPA|ɪə}}
! {{МФА|ɪə}} !! {{МФА|ɪɹ}} !! {{МФА|ɪə}}
| n'''ear''', h'''ere'''
| n'''ear''', h'''ere'''
|-
|-
! {{IPA|ɛə}} !! {{IPA|ɛɹ}} !! {{IPA|eː}}
! {{МФА|ɛə}} !! {{МФА|ɛɹ}} !! {{МФА|eː}}
| h'''air''', th'''ere'''<ref name="airsymbol">Алтернативни знаци користени во британските речници се {{IPA|/ɛː/}} ([[Печатница на Оксфордскиот Универзитет|Oxford University Press]]) и {{IPA|/eə/}}.</ref>
| h'''air''', th'''ere'''<ref name="airsymbol">Алтернативни знаци користени во британските речници се {{МФА|/ɛː/}} (Oxford University Press) и {{МФА|/eə/}}.</ref>
|-
|-
! {{IPA|ʊə}} !! {{IPA|ʊɹ}} !! {{IPA|ʊə}}
! {{МФА|ʊə}} !! {{МФА|ʊɹ}} !! {{МФА|ʊə}}
| t'''our'''
| t'''our'''
|-
|-
! {{IPA|juː}} !! {{IPA|ju}} !! {{IPA|jʉː}}
! {{МФА|juː}} !! {{МФА|ju}} !! {{МФА|jʉː}}
| p'''u'''pil
| p'''u'''pil
|}
|}
Ред 179: Ред 177:


{| class="wikitable"
{| class="wikitable"
! colspan="2"| МФА: Маргинални звуци
! colspan="2"| МФА: Маргинални гласови
|-
|-
!width="20%"| МФА !! Примери
!width="20%"| МФА !! Примери
|-
|-
! {{IPA|x}}
! {{МФА|x}}
|Шкотски lo'''ch'''
|Шкотски lo'''ch'''
|-
|-
! {{IPA|ʔ}}
! {{МФА|ʔ}}
| uh-('''{{IPA|ʔ}}''')oh
| uh-('''{{МФА|ʔ}}''')oh
|}
|}


{| class="wikitable"
{| class="wikitable"
! colspan=3| МФА: Други знаци користени во [[транскрипција (лингвистика)|транскрипција]] на англискиот изговор
! colspan=3| МФА: Други знаци за [[транскрипција (лингвистика)|транскрипција]] на англискиот изговор
|-
|-
! МФА!! Објаснение
! МФА!! Објаснување
|-
|-
! {{IPA|ˈ}}
! {{МФА|ˈ}}
| Примарен акцент (пред нагласениот слог), на пр. ''rapping'' {{IPA|/ˈɹæpɪŋ/}}
| Главен акцент (пред нагласениот слог), на пр. ''rapping'' {{МФА|/ˈɹæpɪŋ/}}
|-
|-
! {{IPA|ˌ}}
! {{МФА|ˌ}}
| Секундарен акцент, на пр. ''battleship'' {{IPA|/ˈbætl̩ˌʃɪp/}}
| Спореден акцент, на пр. ''battleship'' {{МФА|/ˈbætl̩ˌʃɪp/}}
|-
|-
! {{IPA|.}}
! {{МФА|.}}
| [[Слог]]овен делител, на пр. ''plankton'' {{IPA|/ˈplæŋk.tən/}}
| [[Слог]]овен делител, на пр. ''plankton'' {{МФА|/ˈplæŋk.tən/}}
|-
|-
! {{IPA|&nbsp;̩}}
! {{МФА|&nbsp;̩}}
| Слоговна согласка, на пр. ''ridden'' {{IPA|/ˈɹɪdn̩/}}
| Слоговна согласка, на пр. ''ridden'' {{МФА|/ˈɹɪdn̩/}}
|}
|}


== Наводи ==
<references/>
{{наводи}}


== Поврзано ==
== Видете исто така ==
* [[МФА за англиски јазик]]
* [[МФА за англиски јазик]]
* [[МФА табела за англиски дијалекти]]
* [[МФА табела за англиски дијалекти]]
* [[Англиска азбука]]
* [[Англиска азбука]]
* [[Изговорен правопис на англискиот јазик]]
* [[САМПА табела за англиски јазик]]


[[Категорија:Википедија:МФА|Англиски]]
[[Категорија:Википедија:МФА|Англиски]]

Преработка од 07:53, 15 јули 2012

Ова е концизна табела каде се претставени гласовите на англискиот јазик со Меѓународната фонеска азбука (МФА).

МФА: Англиски согласки
МФА Примери
p pen, spin, tip
b but, web
t two, sting, bet
d do, odd
chair, nature, teach
gin, joy, edge
k cat, kill, skin, queen, thick
ɡ go, get, beg
f fool, enough, leaf
v voice, have
θ thing, teeth
ð this, breathe, father
s see, city, pass
z zoo, rose
ʃ she, sure, emotion, leash
ʒ pleasure, beige
h ham
m man, ham
n no, tin
ŋ singer, ring
l left, bell
ɹ run, very[1]
w we
j yes
ʍ what[2]
МФА: Англиски самогласки
МФА Примери
Бр. Ам. Ав.
ɑː ɑ father
ɪ ɪ ɪ sit
ɪ i i city
i see
ɛ ɛ e bed[3]
ɜː ɝ ɜː bird
æ æ æ lad, cat, ran[4][5]
ɑː ɑɹ arm
ʌ ʌ a run, enough
ɒ ɑ ɔ not, wasp
ɔː ɔ law, caught[6]
ʊ ʊ ʊ put, wood
u ʉː soon, through
ə ə ə about
ə ɚ ə winner
 
МФА: Англиски дифтонзи
МФА Примери
Бр. Ам. Ав.
æɪ day, pain
ɑe my, wise
ɔɪ ɔɪ boy
əʊ əʉ no, tow
æɔ now
ɪə ɪɹ ɪə near, here
ɛə ɛɹ hair, there[7]
ʊə ʊɹ ʊə tour
juː ju jʉː pupil
МФА: Маргинални гласови
МФА Примери
x Шкотски loch
ʔ uh-(ʔ)oh
МФА: Други знаци за транскрипција на англискиот изговор
МФА Објаснување
ˈ Главен акцент (пред нагласениот слог), на пр. rapping /ˈɹæpɪŋ/
ˌ Спореден акцент, на пр. battleship /ˈbætl̩ˌʃɪp/
. Слоговен делител, на пр. plankton /ˈplæŋk.tən/
 ̩ Слоговна согласка, на пр. ridden /ˈɹɪdn̩/

Наводи

  1. Иако знакот r техички претставува венечна трепетна согласка, која ја нема кај највеќето англиски дијалекти, но сепак нашироко се користи наместо ɹ кај фонемските транскрипции.
  2. Некои нагласоци, како шкотскиот англиски и голем дел од југот на САД; видете whine и wine и безвучна усно-венечна приближна согласка
  3. Често се транскрибира како /e/ за британски, како во речникот Collins English Dictionary.
  4. Често транскрибирано /a/ за британскиот, како кај речниците на Oxford University Press.
  5. Видете раздвојување „bad-lad“ за повеќе за оваа самогласка во австралискиот англиски.
  6. Видете спој „ниски-задни“ за повеќе за оваа согласка кај американскиот англиски.
  7. Алтернативни знаци користени во британските речници се /ɛː/ (Oxford University Press) и /eə/.

Поврзано