Диселдорф: Разлика помеѓу преработките

Од Википедија — слободната енциклопедија
[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
Нема опис на уредувањето
Ред 45: Ред 45:


Како [[Листа на градови во Германија|седми најнаселен град во Германија]] во градските граници и урбаното население од 1,5 милиони луѓе<ref>1,525,029 inhabitants for the Düsseldorf [[Larger Urban Zone]]</ref>, Диселдорф е еден од [[Метрополитенските области во Германија|петте глобални градови во земјата]]. Според листите на градови со највисок [[квалитет на живот]] Диселдорф е рангиран на шестото место во светот и на првото во Германија.<ref name="Mercer">{{cite web|url=http://www.mercer.com/summary.htm?idContent=1128060|title=Mercer's 2009 Quality of Living survey highlights - Global|date=2009-04-28|work=Mercer|accessdate=2009-07-07}}</ref><ref name="Forbes">{{cite news |url=http://www.forbes.com/2009/04/27/cities-best-live-lifestyle-real-estate-best-places-to-live.html |title=World's 20 Best Places To Live |publisher=Forbes.com | first=Matt |last=Woolsey |date=2009-04-28}}</ref>.
Како [[Листа на градови во Германија|седми најнаселен град во Германија]] во градските граници и урбаното население од 1,5 милиони луѓе<ref>1,525,029 inhabitants for the Düsseldorf [[Larger Urban Zone]]</ref>, Диселдорф е еден од [[Метрополитенските области во Германија|петте глобални градови во земјата]]. Според листите на градови со највисок [[квалитет на живот]] Диселдорф е рангиран на шестото место во светот и на првото во Германија.<ref name="Mercer">{{cite web|url=http://www.mercer.com/summary.htm?idContent=1128060|title=Mercer's 2009 Quality of Living survey highlights - Global|date=2009-04-28|work=Mercer|accessdate=2009-07-07}}</ref><ref name="Forbes">{{cite news |url=http://www.forbes.com/2009/04/27/cities-best-live-lifestyle-real-estate-best-places-to-live.html |title=World's 20 Best Places To Live |publisher=Forbes.com | first=Matt |last=Woolsey |date=2009-04-28}}</ref>.


== Географија ==

=== Физичка географија ===

[[File:Rheinuferpromenade in Düsseldorf DSCF1161.jpg|thumb|Шеталиште долж Рајна]]
Диселдорф се наоѓа во центарот на сливот на [[Долна Рајна]], на делтата, каде што [[Дисел]] се влева во реката [[Рајна]]. Градот се наоѓа на источната страна на Рајна, освен [[Округ 4 (Диселдорф)|округот 4]] ([[Оберкасел]], [[Нидеркасел]], [[Херт]] и [[Лерик]]). Преку Рајна, градот [[Нојс]] бил изграден на делтата на реката [[Ерфт]]. Диселдорф се наоѓа југозападно од урбаното подрачје [[Рур]], а е во средината на метрополитенскиот регион [[Рајна-Рур]].

Диселдорф е изграден во целост на речен нанос, кал, песок, глина и понекаде и чакал. Највисоката точка на Диселдорф е на врвот на Сандберг во далечниот источен дел на градот (околија [[Хубелрат]]) на 165 метри. Најниската точка е во далечниот северен дел на градот во околијата [[Витлаер]], каде што Шварцбах (Црн поток) влегува во Рајна, со просечна надморска височина од 28 метри.

=== Соседни градови и окрузи ===

Следниве окрузи и градови се граничат со Диселдорф (со стрелките на часовникот почнувајќи од север):
[[Дуизбург|Град Дуизбург]], [[Метман (округ)|Округ Метман]] ([[Ратинген]], [[Метман]], [[Еркрат]], [[Хилден]], [[Лангенфелд, Рајнска област|Лангенфелд]] и [[Монхајм на Рајна|Монхајм]]) и [[Рајн-Крајс Нојс|Округ Нојс]] ([[Дормаген]], [[Нојс]], и [[Мербуш]]).

=== Клима ===

Како и остатокот на долната [[Рајнска област]], Диселдорф има благи зими и умерено топли лета, со просечна годишна температура од 10,5°C и просечна количина на врнежи од {{convert|77|cm|in|0}}. Доминантната насока на ветрот е од југ или југоисток со брзина во опсега од 3 до 4&nbsp;m/s (7–9&nbsp;mph), со налети од 3,5-4,8&nbsp;m/s (8–10.7&nbsp;mph). Ветрот е мирен (дефиниран како под 2&nbsp;m/s или 4,5&nbsp;mph) околу 35% од времето, почесто ноќе и во зима<ref>{{PDFlink|[http://web.archive.org/web/20061109180256/http://www.bezreg-duesseldorf.nrw.de/BezRegDdorf/autorenbereich/Dezernat_53/BarbaraAlnoch_Buber/Luftreinhalteplan_D__sseldorf__S__dliche_Innenstadt.pdf Bezirksregierung Düsseldorf - ''Luftreinhalteplan'' (2004)]}}</ref><ref>''Klimaatlas - NRW'' (1989): Der Minister für Umwelt, Raumordnung und Landwirtschaft des Landes Nordrhein-Westfalens, Düsseldorf.</ref>.

{{Weather box
|location = Düsseldorf
|metric first = yes
|single line = yes
|Jan high C = 4
|Feb high C = 5
|Mar high C = 8
|Apr high C = 12
|May high C = 17
|Jun high C = 20
|Jul high C = 22
|Aug high C = 22
|Sep high C = 18
|Oct high C = 14
|Nov high C = 8
|Dec high C = 5
|year high C =
|Jan mean C = 2
|Feb mean C = 3
|Mar mean C = 5
|Apr mean C = 8
|May mean C = 13
|Jun mean C = 16
|Jul mean C = 17
|Aug mean C = 17
|Sep mean C = 14
|Oct mean C = 11
|Nov mean C = 6
|Dec mean C = 3
|year mean C =
|Jan low C = 0
|Feb low C = 0
|Mar low C = 2
|Apr low C = 5
|May low C = 9
|Jun low C = 12
|Jul low C = 13
|Aug low C = 13
|Sep low C = 11
|Oct low C = 8
|Nov low C = 3
|Dec low C = 1
|year low C =
|Jan precipitation mm = 81.3
|Feb precipitation mm = 55.9
|Mar precipitation mm = 76.2
|Apr precipitation mm = 68.6
|May precipitation mm = 73.7
|Jun precipitation mm = 96.5
|Jul precipitation mm = 88.9
|Aug precipitation mm = 76.2
|Sep precipitation mm = 73.7
|Oct precipitation mm = 71.1
|Nov precipitation mm = 83.8
|Dec precipitation mm = 88.9
|year precipitation mm =
|Jan precipitation days =
|Feb precipitation days =
|Mar precipitation days =
|Apr precipitation days =
|May precipitation days =
|Jun precipitation days =
|Jul precipitation days =
|Aug precipitation days =
|Sep precipitation days =
|Oct precipitation days =
|Nov precipitation days =
|Dec precipitation days =
|year precipitation days =
|source 1 = [[weather.com]]<ref>{{cite web
|url=http://www.weather.com/outlook/travel/businesstraveler/wxclimatology/monthly/GMXX0028
|title=Weather Information for Düsseldorf
|accessdate=}}</ref>
|date=December 2010
}}

== Историја ==

Кога [[Римска Империја|Римската империја]] ја зајакнувала својата позиција низ Европа, неколку [[Германи|германски племиња]] ја држеле [[мочуриште|мочуришната]] територија надвор од источните брегови на [[Рајна|реката Рајна]].<ref>Weidenhaupt, Hugo: ''Kleine Geschichte der Stadt Düsseldorf'', Triltsch-Verlag, Düsseldorf 1979, ISBN 3-7998-0000-X, (only in German)</ref>

Во 7-миот и 8-от век, чудна [[Земјоделство|земјоделска]] или [[Риболов|рибарска]] населба може да се најде на местото, каде што малата река [[Дисел]] се влева во Рајна. Таа била од тие населби, од кои градот Диселдорф се зголемил.

[[File:Duesseldorf-Kupferstich-Merian.png|thumb|left|Диселдорф во 1647]]
Првото пишано спомнување на градот Диселдорф датира од 1135 година (тогаш се нарекува ''Диселдорп'' во локалниот [[Долно-рајнски]] дијалект). Било кажано дека под [[Фридрих Први Барбароса|императорот Фридрих Први Барбароса]] малиот град [[Диселдорф-Кајзерсверт|Кајзерсверт]], кој се наоѓа северно од Диселдорф, станува добро утврдена истурена позиција, каде што војници чувале будно око на секое движење на Рајна. Кајзерсверт, на крајот, станува предградие на Диселдорф во 1929 година.

Во 1186 година, Диселдорф паѓа под власта на [[Берг (држава)|Берг]]. Главатарите на Берг го преселиле нивното седиште во градот во 1386 година. 14 август 1288 е еден од најважните датуми во историјата на Диселдорф, бидејќи на овој ден му биле доделени [[Градски привилегии]] на селото на бреговите на Дисел од страна на суверенот Гроф Адолф Петти на Берг.

Пред тоа објавување, се случула крвава борба за власт помеѓу [[Електорат Келн|архиепископот на Келн]] и грофот на Берг, кулминирајќи во [[Битка на Воринген|битката на Воринген]]. Архиепископските келнски сили биле збришани од силите на грофот од Берг, кој бил поддржан од граѓаните и земјоделците на Келн и Диселдорф, отворајќи го патот за добивање на статусот град на Диселдорф, што и денес се памети преку споменикот на Бургплац. Всушност, обичајот на вртење на караван колички се припишува на децата од Диселдорф. Постојат варијации на потеклото<ref name="de.wikipedia.org">http://de.wikipedia.org/wiki/Düsseldorfer_Radschläger</ref> на вртечките деца, нот најпозната е приказната. Денес симболот (''Der Radschläger''<ref name="de.wikipedia.org"/>) ја претставува приказната и секоја година граѓаните на Диселдорф имаат прослави со одржување на натпревар во вртење.

[[File:DusseldorfGermany.jpg|thumb|upright|Историската градска куќа на Диселдорф во [[Алтштат (Диселдорф)|стариот град]].]]
[[File:Duss Par from Tower.JPG|thumb|upright|[[Ландтаг на Северна Рајна-Вестфалија|Покраинскиот парламент]], виден од врвот на [[Рајнтурм|Кулата Рајн]].]]
По оваа битка односот помеѓу двата града се влошил, бидејќи тие биле трговски конкуренти. Често се велело, дека помеѓу граѓаните на Келн и Диселдорф постои еден вид на непријателство. Денес, тоа се наоѓа повеќе во хумористична форма (особено во текот на Рајнскиот ''[[карневал]]'') и во спортот.

Пазарниот плоштад се појавува на бреговите на Рајна и плоштадот бил заштитен од [[Бедем|градските ѕидини]] од сите четири страни. Во 1380, Диселдорф станал регионален главен град на Војводството Берг. За време на следните векови неколку познати знаменитости биле изградени, вклучувајќи ја и колегиумската црква на Св. Ламберт. Во 1609, војводската линија на [[Обединети војводста на Јулиј-Клеве-Берг]] изумрела и после смртоносните борби околу наследувањето, Јулиј и Берг паднале под власта на [[Династија Вителсбах|Вителсбахов]] гроф на [[Пфалц-Нојбург]], кој го направил Диселдорф неговото главно живеалиште, дури и откако го наследил [[Електорал Пфалц]], во 1685, со што станал [[Кнез-изборник]] на избирачите во Пфалц.

Растот на Диселдорф бил уште повеќе импресивен под водството на [[Јохан Вилхелм Втори]] (1690-1716) во 18-от век, исто така познат на неговите луѓе како Јан Велем. Значително под влијание на неговата жена [[Ана Марија Луиза де Медичи]], вљубена во уметноста дизајнирал важна [[уметничка галерија]] со огромен избор на слики и скулптури, кои биле сместени во ''Штатшлос'' (градскиот замок).

По смртта на Јан Велем (кој немал деца), успешниот кралски главен град повторно западнал во тешки времиња, особено откако електорот [[Карл Четврти Теодор]] ја наследил Баварија и го преселил изборниот суд во [[Минхен]]. Со него тој ја земал и [[Збирка (музеј)|уметничката збирка]], која станала дел од она што е сега [[Стара Пинакотека]] во Минхен. Уништување и сиромаштија го погодила Диселдорф по [[Наполеонови војни|Наполеоновите војни]]. [[Наполеон Бонапарт|Наполеон]] го направил Берг [[Големо војводство Берг|големо војводство]], а Диселдорф негов главен град. [[Јохан Христијан Клаудиус Деваран|Ј. Х. К. Деваран]], лидер на отпорот во [[Золинген]] на наполеоновите регрутации, бил погубен тука во 1813 година. По поразот на Наполеон, целата [[Рајнска област]], вклучувајќи го и Берг била дадена на [[Кралство Прусија|Кралството Прусија]] во 1815. Парламентот на [[Рајнска провинција|Рајнската провинција]] бил основан подоцна во Диселдорф.

До средината на 19-от век, Диселдорф дожижува преродба благодарение на [[Индустриска Револуција|индустриската револуција]], поради што градот имаше 100.000 жители во 1882, а во 1892 година тоа двојно се зголемило.

Во 1920, Диселдорф станал центар на на Генералниот штрајк. На 15 април 1920 година, 45 делегати на германската Рударска унија биле убиени од страна на [[Фрајкори]].<ref>''The German Revolution 1917-1923'', by Pierre Broué, Ian H. Birchall, Brian Pearce, p278</ref>

Тој бил цел на [[стратешко бомбардирање во текот на Втората светска војна|стратешкото бомбардирање во текот на Втората светска војна]], особено во текот на [[Битка на Рур|РАФ воздушна кампања против индустријата во Рур во 1943 година]], кога преку 700 бомбардери биле користени во текот на една ноќ. Нападите продолжиле до доцна во војната. Како дел на од кампањата против германските нафтени објекти, РАФ нападот на 20/21 февруари 1945 на рафинеријата Ренанија Осаг во округот [[Рајсхолц]] во Диселдорф го прекинало производството на нафта таму.

Во 1946, Диселдорф станал главен град на новата [[Федерација|сојузна држава]] [[Северна Рајна-Вестфалија]]. Реконструкцијата на градот продолжила во жешко темпо и Диселдорф доживеал економска трансформација, растејќи во богат град на трговијата, администрацијата и [[Терцијарен сектор на економијата|услугите]], по кои е познат и денес.

== Демографија ==

17% од населението на Диселдорф се странци: вкупно 101,481 луѓе.<ref>{{cite web|url=http://www.destatis.de/jetspeed/portal/cms/Sites/destatis/Internet/DE/Presse/pm/2007/05/PD07__183__12521,templateId=renderPrint.psml |title=Statistisches Bundesamt Deutschland - Neue Daten zur Migration in Deutschland verfügbar |publisher=Destatis.de |date=2008-10-20 |accessdate=2011-04-08}}
</ref>
Најголемите [[Малцинство|етнички малцински]] групи се [[Турци во Германија|Турците]], [[Грци во Германија|Грците]] и [[Италијанци во Германија|Италијанците]].<ref>{{cite web|url=http://www.duesseldorf.de/statistik/stadtforschung/download/gesamtstadt.pdf|title=Landeshauptstadt Düsseldorf - Bevölkerung nach Nationalität|publisher=Duesseldorf.de |date=2009-12-31 |accessdate=2010-12-29}}</ref>

Диселдорф ја има третата по големина [[Евреи во Германија|еврејска заедница]] во Германија, со околу 7.600 членови: повеќе од 1% од градското население.

Диселдорф и неговата околина ја имаат и третата најголема јапонска заедница во Европа и најголемата во Германија (околу 11,000 луѓе).

== Влада ==

=== Градоначалници ===

{{Main|Листа на градоначалници на Диселдорф}}

=== Окрузи ===

{{Main|Окрузи на Диселдорф}}

Диселдорф во моментов (2007) е поделен во десет административни окрузи. Секој округ (''Bezirk'') има свој избран окружен совет (Bezirksvertretung) и своја окружен градоначалник (Bezirksvorsteher). Окружниот совет има само советодавно власт. Секој округ понатаму е поделен во реони. Има вкупно 49 реони во Диселдорф<ref>{{cite web|url=http://www.duesseldorf.de/bv/index.shtml |title=Landeshauptstadt Düsseldorf - Aus den Stadtteilen |publisher=Duesseldorf.de |date= |accessdate=2009-05-05}}</ref>.

{| class="toccolours" style="margin:auto; margin:2px; backgrond:none;"
| style="padding-right:1em;" |
; [[Округ 1, Диселдорф|Округ 1]] (Stadtbezirk 1)
: [[Диселдорф-Алтштат|Алтштат]], [[Диселдорф-Карлштат|Карлштат]], [[Диселдорф-Дерендорф|Дерендорф]], [[Диселдорф-Голцхајм|Голцхајм]], [[Диселдорф-Пемпелфорт|Пемпелфорт]], [[Диселдорф-Штатмите|Штатмите]]
; [[Округ 2, Диселдорф|Округ 2]] (Stadtbezirk 2)
: [[Диселдорф-Диселтал|Диселтал]], [[Диселдорф-Флингерн|Флингерн-Норд]], [[Диселдорф-Флингерн|Флингерн-Зид]]
; [[Округ 3, Диселдорф|Округ 3]] (Stadtbezirk 3)
: [[Диселдорф-Билк|Билк]], [[Диселдорф-Флее|Флее]], [[Диселдорф-Фридрихштат|Фридрихштат]], [[Диселдорф-Хафен|Хафен]], [[Диселдорф-Хам|Хам]], [[Диселдорф-Обербилк|Обербилк]], [[Диселдорф-Унтербилк|Унтербилк]], [[Диселдорф-Фолмерсверт|Фолмерсверт]]
; [[Округ 4, Диселдорф|Округ 4]] (Stadtbezirk 4)
: [[Диселдорф-Херт|Херт]], [[Диселдорф-Лерик|Лерик]], [[Диселдорф-Нидеркасел|Нидеркасел]], [[Диселдорф-Оберкасел|Оберкасел]]
; [[Округ 5, Диселдорф|Округ 5]] (Stadtbezirk 5)
: [[Диселдорф-Ангермунд|Ангермунд]], [[Диселдорф-Кајзерсверт|Кајзерсверт]], [[Диселдорф-Калкум|Калкум]], [[Диселдорф-Лохаузен|Лохаузен]], [[Диселдорф-Штокум|Штокум]], [[Диселдорф-Витлаер|Витлаер]]
| [[File:Karte D SB.svg|200px]]
|
; [[Округ 6, Диселдорф|Округ 6]] (Stadtbezirk 6)
: [[Диселдорф-Лихтенбројх|Лихтенбројх]], [[Диселдорф-Мерзенбројх|Мерзенбројх]], [[Диселдорф-Рат|Рат]], [[Диселдорф-Унтерат|Унтерат]]
; [[Округ 7, Диселдорф|Округ 7]] (Stadtbezirk 7)
: [[Диселдорф-Гересхајм|Гересхајм]], [[Диселдорф-Графенберг|Графенберг]], [[Диселдорф-Хубелрат|Хубелрат]], [[Диселдорф-Луденберг|Луденберг]]
; [[Округ 8, Диселдорф|Округ 8]] (Stadtbezirk 8)
: [[Диселдорф-Елер|Елер]], [[Диселдорф-Лиренфелд|Лиренфелд]], [[Диселдорф-Унтербах|Унтербах]], [[Диселдорф-Фенхаузен|Фенхаузен]]
; [[Округ 9, Диселдорф|Округ 9]] (Stadtbezirk 9)
: [[Диселдорф-Бенрат|Бенрат]], [[Диселдорф-Хаселс|Хаселс]], [[Диселдорф-Химелгајст|Химелгајст]], [[Диселдорф-Холтхаузен|Холтхаузен]], [[Диселдорф-Итер|Итер]], [[Диселдорф-Рајсхолц|Рајсхолц]], [[Диселдорф-Урденбах|Урденбах]], [[Диселдорф-Верстен|Верстен]]
; [[Округ 10, Диселдорф|Округ 10]] (Stadtbezirk 10)
: [[Диселдорф-Гарат|Гарат]], [[Диселдорф-Хелерхоф|Хелерхоф]]
|}

== Економија ==

=== Медиуми ===

== Сообраќај ==

== Култура и рекреација ==

=== Пиво ===

=== Музика и ноќен живот ===

=== Карневал ===

=== Храна ===

=== Театри ===

=== Музеи, уметнички и историски институти и други атракции ===

=== Паркови и градини ===

== Спорт ==

== Образование ==

== Познати згради ==

== Познати места ==

== Збратимени градови ==

== Поврзано ==


== Наводи ==
== Наводи ==
Ред 59: Ред 267:


[[Категорија:Градови во Северна Рајна-Вестфалија]]
[[Категорија:Градови во Северна Рајна-Вестфалија]]
[[Category:Карневалски градови]]
[[Category:Главни градови на германските покраини]]
[[Category:Населени места на Рајна]]
[[Category:Турски заедници во Германија]]
{{Link GA|ru}}
{{Link GA|ru}}



Преработка од 18:19, 22 јуни 2011

Диселдорф
горе: Пристаниште Диселдорф, во долниот ред од лево: Штендехаус Уметничка колекција на Северна Рајна-Вестфалија, Кралска алеја и Градска порта
горе: Пристаниште Диселдорф,
во долниот ред од лево: Штендехаус Уметничка колекција на Северна Рајна-Вестфалија, Кралска алеја и Градска порта
горе: Пристаниште Диселдорф,
во долниот ред од лево: Штендехаус Уметничка колекција на Северна Рајна-Вестфалија, Кралска алеја и Градска порта
Знаме на Диселдорф
Грб на Диселдорф
Диселдорф во рамките на Германија
Диселдорф
Управа
Земја Германија
Покраина Северна Рајна-Вестфалија
Адм. подрач. Диселдорф
Округ Урбан округ
Градски единици 10 окрузи, 49 општини
Градоначалник Дирк Елберс (ЦДУ)
Владејачки партии ЦДУФДП
Основни податоци
Површина 217 км2
Надм. височина 38 м
Население 620.523 (31 декември 2020)[1]
 - Густина 2.860 жит/км2
 - Градско 1.220.000
 - Метроп. 7.295.000 (Рајна-Рур
Други информации
Часовен појас CET/CEST (UTC+1/+2)
Рег. табл. D
Пошт. бр. 40001-40629
Повик. бр. 0211
Портал www.Duesseldorf.de
Местоположба на градски Диселдорф во рамките на Северна Рајна-Вестфалија
Карта
Карта
Координати 51°14′N 6°47′E / 51.233° СГШ; 6.783° ИГД / 51.233; 6.783Координати: 51°14′N 6°47′E / 51.233° СГШ; 6.783° ИГД / 51.233; 6.783


Диселдорф (германски: Düsseldorf) е главен град на германската сојузна покраина Северна Рајна-Вестфалија и е центар на метрополитенскиот регион Рајна-Рур.

Диселдорф е важен меѓународен бизнис и финансиски центар и е познат по својата мода и саеми[2][3][4]. Се наоѓа централно во рамките на европскиот мегалополис, градот е седиште на Форчн Глобал 500 и неколку берзански компании. Саемот во Диселдорф организира речиси една петтина од сите светски главни саеми[5].

Културно, Диселдорф е познат по својата академија за ликовни уметности (Kunstakademie Düsseldorf, e.g. Јозеф Бојс, Август Маке, Герхард Рихтер, Зигмар Полке и Андреас Гурски), неговото влијание врз почетокот на електронската музика (Kraftwerk) и неговото голема јапонска заедница. Како град на реката Рајна, Диселдорф е упориште на прославите за Рајнскиот карневал. Секоја година во јули повеќе од 4,5 милиони луѓе го посетуваат најголемиот градски панаѓур на Рајна[6].

Како седми најнаселен град во Германија во градските граници и урбаното население од 1,5 милиони луѓе[7], Диселдорф е еден од петте глобални градови во земјата. Според листите на градови со највисок квалитет на живот Диселдорф е рангиран на шестото место во светот и на првото во Германија.[8][9].


Географија

Физичка географија

Шеталиште долж Рајна

Диселдорф се наоѓа во центарот на сливот на Долна Рајна, на делтата, каде што Дисел се влева во реката Рајна. Градот се наоѓа на источната страна на Рајна, освен округот 4 (Оберкасел, Нидеркасел, Херт и Лерик). Преку Рајна, градот Нојс бил изграден на делтата на реката Ерфт. Диселдорф се наоѓа југозападно од урбаното подрачје Рур, а е во средината на метрополитенскиот регион Рајна-Рур.

Диселдорф е изграден во целост на речен нанос, кал, песок, глина и понекаде и чакал. Највисоката точка на Диселдорф е на врвот на Сандберг во далечниот источен дел на градот (околија Хубелрат) на 165 метри. Најниската точка е во далечниот северен дел на градот во околијата Витлаер, каде што Шварцбах (Црн поток) влегува во Рајна, со просечна надморска височина од 28 метри.

Соседни градови и окрузи

Следниве окрузи и градови се граничат со Диселдорф (со стрелките на часовникот почнувајќи од север): Град Дуизбург, Округ Метман (Ратинген, Метман, Еркрат, Хилден, Лангенфелд и Монхајм) и Округ Нојс (Дормаген, Нојс, и Мербуш).

Клима

Како и остатокот на долната Рајнска област, Диселдорф има благи зими и умерено топли лета, со просечна годишна температура од 10,5°C и просечна количина на врнежи од 77 centiметарs (30 ин). Доминантната насока на ветрот е од југ или југоисток со брзина во опсега од 3 до 4 m/s (7–9 mph), со налети од 3,5-4,8 m/s (8–10.7 mph). Ветрот е мирен (дефиниран како под 2 m/s или 4,5 mph) околу 35% од времето, почесто ноќе и во зима[10][11].

Климатски податоци за Düsseldorf
Месец Јан Фев Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Ное Дек Годишно
Прос. висока °C (°F) 4
(39)
5
(41)
8
(46)
12
(54)
17
(63)
20
(68)
22
(72)
22
(72)
18
(64)
14
(57)
8
(46)
5
(41)
12.9
(55.3)
Сред. дневна °C (°F) 2
(36)
3
(37)
5
(41)
8
(46)
13
(55)
16
(61)
17
(63)
17
(63)
14
(57)
11
(52)
6
(43)
3
(37)
9.6
(49.3)
Прос. ниска °C (°F) 0
(32)
0
(32)
2
(36)
5
(41)
9
(48)
12
(54)
13
(55)
13
(55)
11
(52)
8
(46)
3
(37)
1
(34)
6.4
(43.5)
Прос. врнежи мм (ин) 81.3
(3.201)
55.9
(2.201)
76.2
(3)
68.6
(2.701)
73.7
(2.902)
96.5
(3.799)
88.9
(3.5)
76.2
(3)
73.7
(2.902)
71.1
(2.799)
83.8
(3.299)
88.9
(3.5)
934.8
(36.804)
Извор: weather.com[12]

Историја

Кога Римската империја ја зајакнувала својата позиција низ Европа, неколку германски племиња ја држеле мочуришната територија надвор од источните брегови на реката Рајна.[13]

Во 7-миот и 8-от век, чудна земјоделска или рибарска населба може да се најде на местото, каде што малата река Дисел се влева во Рајна. Таа била од тие населби, од кои градот Диселдорф се зголемил.

Диселдорф во 1647

Првото пишано спомнување на градот Диселдорф датира од 1135 година (тогаш се нарекува Диселдорп во локалниот Долно-рајнски дијалект). Било кажано дека под императорот Фридрих Први Барбароса малиот град Кајзерсверт, кој се наоѓа северно од Диселдорф, станува добро утврдена истурена позиција, каде што војници чувале будно око на секое движење на Рајна. Кајзерсверт, на крајот, станува предградие на Диселдорф во 1929 година.

Во 1186 година, Диселдорф паѓа под власта на Берг. Главатарите на Берг го преселиле нивното седиште во градот во 1386 година. 14 август 1288 е еден од најважните датуми во историјата на Диселдорф, бидејќи на овој ден му биле доделени Градски привилегии на селото на бреговите на Дисел од страна на суверенот Гроф Адолф Петти на Берг.

Пред тоа објавување, се случула крвава борба за власт помеѓу архиепископот на Келн и грофот на Берг, кулминирајќи во битката на Воринген. Архиепископските келнски сили биле збришани од силите на грофот од Берг, кој бил поддржан од граѓаните и земјоделците на Келн и Диселдорф, отворајќи го патот за добивање на статусот град на Диселдорф, што и денес се памети преку споменикот на Бургплац. Всушност, обичајот на вртење на караван колички се припишува на децата од Диселдорф. Постојат варијации на потеклото[14] на вртечките деца, нот најпозната е приказната. Денес симболот (Der Radschläger[14]) ја претставува приказната и секоја година граѓаните на Диселдорф имаат прослави со одржување на натпревар во вртење.

Историската градска куќа на Диселдорф во стариот град.
Покраинскиот парламент, виден од врвот на Кулата Рајн.

По оваа битка односот помеѓу двата града се влошил, бидејќи тие биле трговски конкуренти. Често се велело, дека помеѓу граѓаните на Келн и Диселдорф постои еден вид на непријателство. Денес, тоа се наоѓа повеќе во хумористична форма (особено во текот на Рајнскиот карневал) и во спортот.

Пазарниот плоштад се појавува на бреговите на Рајна и плоштадот бил заштитен од градските ѕидини од сите четири страни. Во 1380, Диселдорф станал регионален главен град на Војводството Берг. За време на следните векови неколку познати знаменитости биле изградени, вклучувајќи ја и колегиумската црква на Св. Ламберт. Во 1609, војводската линија на Обединети војводста на Јулиј-Клеве-Берг изумрела и после смртоносните борби околу наследувањето, Јулиј и Берг паднале под власта на Вителсбахов гроф на Пфалц-Нојбург, кој го направил Диселдорф неговото главно живеалиште, дури и откако го наследил Електорал Пфалц, во 1685, со што станал Кнез-изборник на избирачите во Пфалц.

Растот на Диселдорф бил уште повеќе импресивен под водството на Јохан Вилхелм Втори (1690-1716) во 18-от век, исто така познат на неговите луѓе како Јан Велем. Значително под влијание на неговата жена Ана Марија Луиза де Медичи, вљубена во уметноста дизајнирал важна уметничка галерија со огромен избор на слики и скулптури, кои биле сместени во Штатшлос (градскиот замок).

По смртта на Јан Велем (кој немал деца), успешниот кралски главен град повторно западнал во тешки времиња, особено откако електорот Карл Четврти Теодор ја наследил Баварија и го преселил изборниот суд во Минхен. Со него тој ја земал и уметничката збирка, која станала дел од она што е сега Стара Пинакотека во Минхен. Уништување и сиромаштија го погодила Диселдорф по Наполеоновите војни. Наполеон го направил Берг големо војводство, а Диселдорф негов главен град. Ј. Х. К. Деваран, лидер на отпорот во Золинген на наполеоновите регрутации, бил погубен тука во 1813 година. По поразот на Наполеон, целата Рајнска област, вклучувајќи го и Берг била дадена на Кралството Прусија во 1815. Парламентот на Рајнската провинција бил основан подоцна во Диселдорф.

До средината на 19-от век, Диселдорф дожижува преродба благодарение на индустриската револуција, поради што градот имаше 100.000 жители во 1882, а во 1892 година тоа двојно се зголемило.

Во 1920, Диселдорф станал центар на на Генералниот штрајк. На 15 април 1920 година, 45 делегати на германската Рударска унија биле убиени од страна на Фрајкори.[15]

Тој бил цел на стратешкото бомбардирање во текот на Втората светска војна, особено во текот на РАФ воздушна кампања против индустријата во Рур во 1943 година, кога преку 700 бомбардери биле користени во текот на една ноќ. Нападите продолжиле до доцна во војната. Како дел на од кампањата против германските нафтени објекти, РАФ нападот на 20/21 февруари 1945 на рафинеријата Ренанија Осаг во округот Рајсхолц во Диселдорф го прекинало производството на нафта таму.

Во 1946, Диселдорф станал главен град на новата сојузна држава Северна Рајна-Вестфалија. Реконструкцијата на градот продолжила во жешко темпо и Диселдорф доживеал економска трансформација, растејќи во богат град на трговијата, администрацијата и услугите, по кои е познат и денес.

Демографија

17% од населението на Диселдорф се странци: вкупно 101,481 луѓе.[16] Најголемите етнички малцински групи се Турците, Грците и Италијанците.[17]

Диселдорф ја има третата по големина еврејска заедница во Германија, со околу 7.600 членови: повеќе од 1% од градското население.

Диселдорф и неговата околина ја имаат и третата најголема јапонска заедница во Европа и најголемата во Германија (околу 11,000 луѓе).

Влада

Градоначалници

Окрузи

Диселдорф во моментов (2007) е поделен во десет административни окрузи. Секој округ (Bezirk) има свој избран окружен совет (Bezirksvertretung) и своја окружен градоначалник (Bezirksvorsteher). Окружниот совет има само советодавно власт. Секој округ понатаму е поделен во реони. Има вкупно 49 реони во Диселдорф[18].

Округ 1 (Stadtbezirk 1)
Алтштат, Карлштат, Дерендорф, Голцхајм, Пемпелфорт, Штатмите
Округ 2 (Stadtbezirk 2)
Диселтал, Флингерн-Норд, Флингерн-Зид
Округ 3 (Stadtbezirk 3)
Билк, Флее, Фридрихштат, Хафен, Хам, Обербилк, Унтербилк, Фолмерсверт
Округ 4 (Stadtbezirk 4)
Херт, Лерик, Нидеркасел, Оберкасел
Округ 5 (Stadtbezirk 5)
Ангермунд, Кајзерсверт, Калкум, Лохаузен, Штокум, Витлаер
Округ 6 (Stadtbezirk 6)
Лихтенбројх, Мерзенбројх, Рат, Унтерат
Округ 7 (Stadtbezirk 7)
Гересхајм, Графенберг, Хубелрат, Луденберг
Округ 8 (Stadtbezirk 8)
Елер, Лиренфелд, Унтербах, Фенхаузен
Округ 9 (Stadtbezirk 9)
Бенрат, Хаселс, Химелгајст, Холтхаузен, Итер, Рајсхолц, Урденбах, Верстен
Округ 10 (Stadtbezirk 10)
Гарат, Хелерхоф

Економија

Медиуми

Сообраќај

Култура и рекреација

Пиво

Музика и ноќен живот

Карневал

Храна

Театри

Музеи, уметнички и историски институти и други атракции

Паркови и градини

Спорт

Образование

Познати згради

Познати места

Збратимени градови

Поврзано

Наводи

  1. „Населеност на местата“. Статистичка служба на Северна Рајна-Вестфалија. 21 јуни 2021. (германски)
  2. „Communla Administration of Düsseldorf, 28 of July 2008“ (PDF). Посетено на 2010-04-16.
  3. „Immobilien Zeitung: ''Mehr Räume für die große Modenschau'' vom 28. August 2008, 1st of March 2009“ (PDF). Посетено на 2010-04-16.
  4. 'Cushman & Wakefield - European Cities Monitor' (PDF). Посетено на 2011-06-04.
  5. 'Messe Düsseldorf Annual Report' (PDF). Посетено на 2011-06-04.
  6. 2010 survey by Jones Lang LaSalle Предлошка:De icon
  7. 1,525,029 inhabitants for the Düsseldorf Larger Urban Zone
  8. „Mercer's 2009 Quality of Living survey highlights - Global“. Mercer. 2009-04-28. Посетено на 2009-07-07.
  9. Woolsey, Matt (2009-04-28). „World's 20 Best Places To Live“. Forbes.com.
  10. Bezirksregierung Düsseldorf - Luftreinhalteplan (2004) PDF
  11. Klimaatlas - NRW (1989): Der Minister für Umwelt, Raumordnung und Landwirtschaft des Landes Nordrhein-Westfalens, Düsseldorf.
  12. „Weather Information for Düsseldorf“.
  13. Weidenhaupt, Hugo: Kleine Geschichte der Stadt Düsseldorf, Triltsch-Verlag, Düsseldorf 1979, ISBN 3-7998-0000-X, (only in German)
  14. 14,0 14,1 http://de.wikipedia.org/wiki/Düsseldorfer_Radschläger
  15. The German Revolution 1917-1923, by Pierre Broué, Ian H. Birchall, Brian Pearce, p278
  16. „Statistisches Bundesamt Deutschland - Neue Daten zur Migration in Deutschland verfügbar“. Destatis.de. 2008-10-20. Посетено на 2011-04-08.
  17. „Landeshauptstadt Düsseldorf - Bevölkerung nach Nationalität“ (PDF). Duesseldorf.de. 2009-12-31. Посетено на 2010-12-29.
  18. „Landeshauptstadt Düsseldorf - Aus den Stadtteilen“. Duesseldorf.de. Посетено на 2009-05-05.

Надворешни врски

Предлошка:Link GA