Европа: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
с r2.6.4) (Бот Менува: pa:ਯੂਰਪ |
с r2.4.6) (Бот Додава: map-bms:Eropa |
||
Ред 506: | Ред 506: | ||
[[bn:ইউরোপ]] |
[[bn:ইউরোপ]] |
||
[[zh-min-nan:Europa]] |
[[zh-min-nan:Europa]] |
||
[[map-bms:Eropa]] |
|||
[[ba:Европа]] |
[[ba:Европа]] |
||
[[be:Еўропа]] |
[[be:Еўропа]] |
Преработка од 05:58, 1 март 2011
Површина | 10,180,000 km2o[›] |
---|---|
Население | 731,000,000o[›] (2009, 3.) |
Густина | 70/km2 |
Демоним | Европејци |
Земји | 50 |
Јазици | Список на јазици |
Часовни појаси | UTC до UTC+5 |
НДД | .eu (Европска унија) |
Најголеми градови | Список на градови |
Европа е еден од седумте светски континенти. Опфаќајќи го најзападниот полуостров на Евроазија, Европа на исток се дели од Азија со водната дренажа на планината Урал, реката Урал, Каспиското Езеро, областа Кавказ и со Црното Море на југоисток.[1] Европа на север е обиколена со Арктичкиот Океан и други водни површини, на запад со Атлантскиот Океан, на југ со Средоземното Море и Црното Море и со други водни патишта на југоисток. Сепак границите на Европа-концепт кој датира уште од антиката-се произволни, бидејќи самиот поим континент може да има културно или политичко значење или пак физиогеографско.
Европа е вториот најмал континент во светот според површина, опфаќајќи 10,180,000 километри квадратни или 2% од целокупната површина на Земјата или околу 6.8% од земјината површина. Од приближно 50 држави во Европа, Русија е најголема и површински и според населеност (иако државата се протега и низ Европа и низ Азија), додека Ватикан е најмала. Европа е третиот најнаселен континент по Азија и Африка, со популација од 731 милиони или околу 11% од светското население.
Европа, особено Античка Грција, е родно место на западната култура[2]. Европа има многу значајна улога во светските настани од XVI. век па натаму, особено по почетокот на колонизацијата. Помеѓу XVI. и XX. век, европски нации ги имаат контролирано Америка, најголем дел од Африка, Океанија и големи делови од Азија. Двете светски војни во најголем дел се фокусирани на Европа, придонесувајќи до одредени судири настанати во средината на XX. век помеѓу САД и Советскиот Сојуз.[3] За време на студената војна, Европа е поделена со железна завеса помеѓу НАТО на запад и Варшавскиот пакт на исток. Европската интеграција доведува до создавање на Советот на Европа и Европската Унија во Западна Европа, кои се прошируваат источно по падот на Советскиот Сојуз во 1991.
Дефиниција
Етимологија
Во старогрчката митологија, Европа е феникиска принцеза која Зевс ја грабнал заземајќи облик на прекрасен бел бик. Ја однел на островот Крит каде таа ги родила Минос, Радамант и Сарпедон. За Хомер, Европа (грчки: Εὐρώπη, Eurṓpē) била митолошка кралица на Крит, не географско одредиште. Подоцна, со Еуропа се именувала централно-северна Грција, а до 500 п.н.е нејзиното значење се проширило до островите на север.
Името Европа има неодредена етимологија.[4] Една теорија предложува дека зборот има грчки корени со значење пространо (eur-) и око (op-, opt-), оттаму Eurṓpē, „пространа“, „изразито видлива“ (споредено со glaukōpis (сиво-ока) Атена или boōpis (говедо-ока) Хера). Пространо бил епитет за самата Земја во реконструираната прото-индо-европска религија.[5] Друга теорија тврди дека зборот е всушност производ на семитски збор како што акадското значењето на erebu „да падне, да тргне“[6] е сродно со феникиското 'ereb „вечер, запад“ и арапското Магреб, хебрејско ma'ariv (видете Ереб, на прото-индо-европски *h1regʷos, „темнина“). Како и да е, М. Л. Вест наведува дека „фонолошки, поврзаност помеѓу името на Европа и која било форма на семитскиот збор речиси не постои“.[7]
Повеќе важни светски јазици користат зборови изведени од „Европа“ за да го опишат „континетот“ (полуостровот). Кинескиот, на пример, го користи зборот Ōuzhōu (歐洲), што е кратенка од транслитерационото име Ōuluóbā zhōu (歐羅巴洲); сепак, во некои турски јазици името Frengistan (земја на Фанките) вообичаено се користи кога се мисли на Европа, покрај официјални имиња како Avrupa или Evropa.[8]
Историја
Праисторија
Homo georgicus, кој живеел пред околу 1.8 милиони години во Грузија, е најрано откриениот хоминид во Европа.[9] Останати остатоци од хоминиди, датираат од пред околу 1 милион години, се откриени во Атапуерка, Шпанија.[10] Неандерталец (именуван по долината Неандертал во Германија) се појвил во Европа пред околу 150,000 години, а исчезнува од фосилните записи пред околу 30,000 години. Неандерталците биле протерани од модерните (Кромањони), кои се појавиле во Европа пред околу 40,000 години.[11]
Периодот на неолитска Европа—обележан од култивирањето на жита и одгледувањето добиток, зголемениот број на населеност и распространата употреба на грчарството—започнал околу 7,000 п.н.е. во Грција и на Балканот, најверојатно под влијание на Мала Азија и Блискиот Исток. Се распространува од југоисточна Европа по долините на реките Дунав и Рајна (Култура на линеарно грнчарство) и по Средоземното море (Техника имресо). Помеѓу 4,500 и 3,000 п.н.е. овие централни европски неолитски култури се развиле низ западот и северот, пренесувајќи штотуку здобиени вештини во произведување на бакарни артефакти. Во Западна Европа неолитот не се карактеризирал по големи агрикултурни живеалишта туку по земјени споменици, како насипи, гробни насипи и мегалитски гробници.[12] Културата на производство на секири напреднала со преминот од неолит во енеолит. За време на овој период огромни мегалитски споменици, како Мегалитските храмови на Малта и Стоунхенџ, се конструирале низ Западна и Јужна Европа.[13][14] Европската бронзена доба започнала во доцниот трет милениум п.н.е. со културата на производство на пехари.
Европската железно доба започнува околу 800 п.н.е., со халштатската култура. Колонизацијата на феникијци во железно добата придонело за подем на раните медитерански градови. Раниот период на железното доба на Италија и Грција од околу VIII. век п.н.е. постепено придонело во подем на историската Антика.
Класична Антика
Среден век
Доцно средновековие
Империјализам
20 век
Политичка географија
Според различни дефиниции, териториите се предмет на различни категоризации. Дваесет и седумте земји членки на Европската Унија се високо интегрирани-економско и политички; самата Европска Унија формира дел од политичката географија на Европа. Долната табела е шема на географски подрегиони користени од Обединетите Нации,[15] покрај регионалните групирања издадени од книгата на факти на ЦИА.
Име на држава, со знаме | Површина (km²) |
Населеност (1 Јули, 2002) |
Густина на население (по km²) |
Главен град |
---|---|---|---|---|
Албанија | 28,748 | 3,600,523 | 125.2 | Тирана |
Андора | 468 | 68,403 | 146.2 | Андора ла Вела |
Ерменија k[›] | 29,800 | 3,229,900 | 101 | Ереван |
Австрија | 83,858 | 8,169,929 | 97.4 | Виена |
Азербејџан l[›] | 86,600 | 9,000,000 | 97 | Баку |
Белорусија | 207,600 | 10,335,382 | 49.8 | Минск |
Белгија | 30,510 | 10,274,595 | 336.8 | Брисел |
Босна и Херцеговина | 51,129 | 4,448,500 | 77.5 | Сараево |
Бугарија | 110,910 | 7,621,337 | 68.7 | Софија |
Хрватска | 56,542 | 4,437,460 | 77.7 | Загреб |
Кипар e[›] | 9,251 | 788,457 | 85 | Никозија |
Чешка | 78,866 | 10,256,760 | 130.1 | Прага |
Данска | 43,094 | 5,368,854 | 124.6 | Копенхаген |
Естонија | 45,226 | 1,415,681 | 31.3 | Талин |
Финска | 336,593 | 5,157,537 | 15.3 | Хелсинки |
Франција h[›] | 547,030 | 59,765,983 | 109.3 | Париз |
Грузија m[›] | 69,700 | 4,661,473 | 64 | Тбилиси |
Германија | 357,021 | 83,251,851 | 233.2 | Берлин |
Грција | 131,940 | 10,645,343 | 80.7 | Атина |
Унгарија | 93,030 | 10,075,034 | 108.3 | Будимпешта |
Исланд | 103,000 | 307,261 | 2.7 | Рејкјавик |
Ирска | 70,280 | 4,234,925 | 60.3 | Даблин |
Италија | 301,230 | 58,751,711 | 191.6 | Рим |
Казахстан j[›] | 2,724,900 | 15,217,711 | 5.6 | Астана |
Латвија | 64,589 | 2,366,515 | 36.6 | Рига |
Лихтенштајн | 160 | 32,842 | 205.3 | Вадуц |
Литванија | 65,200 | 3,601,138 | 55.2 | Вилнус |
Луксембург | 2,586 | 448,569 | 173.5 | Луксембург |
Македонија | 25,713 | 2,054,800 | 81.1 | Скопје |
Малта | 316 | 397,499 | 1,257.9 | Валета |
Молдавија b[›] | 33,843 | 4,434,547 | 131.0 | Кишињев |
Монако | 1.95 | 31,987 | 16,403.6 | Монако |
Црна Гора | 13,812 | 616,258 | 44.6 | Подгорица |
Холандија i[›] | 41,526 | 16,318,199 | 393.0 | Амстердам |
Норвешка | 324,220 | 4,525,116 | 14.0 | Осло |
Полска | 312,685 | 38,625,478 | 123.5 | Варшава |
Португалија f[›] | 91,568 | 10,409,995 | 110.1 | Лисабон |
Романија | 238,391 | 21,698,181 | 91.0 | Букурешт |
Русија c[›] | 17,075,400 | 142,200,000 | 26.8 | Москва |
Сан Марино | 61 | 27,730 | 454.6 | Сан Марино |
Србија[16] | 88,361 | 7,495,742 | 89.4 | Белград |
Словачка | 48,845 | 5,422,366 | 111.0 | Братислава |
Словенија | 20,273 | 1,932,917 | 95.3 | Љубљана |
Шпанија | 504,851 | 45,061,274 | 89.3 | Мадрид |
Шведска | 449,964 | 9,090,113 | 19.7 | Стокхолм |
Швајцарија | 41,290 | 7,507,000 | 176.8 | Берн |
Турција n[›] | 783,562 | 71,517,100 | 93 | Анкара |
Украина | 603,700 | 48,396,470 | 80.2 | Киев |
Обединето Кралство | 244,820 | 61,100,835 | 244.2 | Лондон |
Ватикан | 0.44 | 900 | 2,045.5 | Ватикан |
Вкупно | 10,180,000o[›] | 731,000,000o[›] | 70 |
Во склоп на гореспоменатите држави има неколку региони, имајќи широка автономија, како и неколку де факто независни држави со ограничено меѓународно признание или непреизнаени. Ниту една од нив не е членка на ОН:
Име на територија, со знаме | Површина (km²) |
Населеност (1 Јули, 2002) |
Густина на население (по km²) |
Главен град |
---|---|---|---|---|
Предлошка:Country data Апхазија r[›] | 8,432 | 216,000 | 29 | Сухуми |
Оланд (Финска) | 1,552 | 26,008 | 16.8 | Маријехамн |
Фарски Острови (Данска) | 1,399 | 46,011 | 32.9 | Торсхавн |
Гибралтар (Обединето Кралство) | 5.9 | 27,714 | 4,697.3 | Гибралтар |
Гернзи d[›] (Обединето Кралство) | 78 | 64,587 | 828.0 | Сент Питер Порт |
Ман d[›] (Обединето Кралство) | 572 | 73,873 | 129.1 | Даглас |
Џерси d[›] (Обединето Кралство) | 116 | 89,775 | 773.9 | Сент Хелије |
Косово p[›] | 10,887 | [17] 1,804,838 | 220 | Приштина |
Нагорно Карабах | 11,458 | 138,800 | 12 | Степанакерт |
Северен Кипар | 3,355 | 265,100 | 78 | Никозија |
Јужна Осетија r[›] | 3,900 | 70,000 | 18 | Цхинвали |
Свалбард и Јан Мајен (Норвешка) | 62,049 | 2,868 | 0.046 | Лонгијер |
Приднестровие b[›] | 4,163 | 537,000 | 133 | Тираспол |
Регионална поделна на Европа
Континетот Европа е поделен на пет поголеми региони. Регионите се поделени поради статистички цели базирани на географскиот и етнографскиот карактер на регионот. Континетот е поделен на следните региони:
Наводи
- ↑ National Geographic Atlas of the World (7th. изд.). Washington, DC: National Geographic. 1999. ISBN 0-7922-7528-4. "Europe" (pp. 68-9); "Asia" (pp. 90-1): "A commonly accepted division between Asia and Europe ... is formed by the Ural Mountains, Ural River, Caspian Sea, Caucasus Mountains, and the Black Sea with its outlets, the Bosporus and Dardanelles."
- ↑ Lewis & Wigen 1997, стр. 226
- ↑ National Geographic, 534.
- ↑ Minor theories, such as the (probably folk-etymological) one deriving Europa from ευρως "mould" aren't discussed in the section
- ↑ M. L. West (2007). Indo-European poetry and myth. Oxford [Oxfordshire]: Oxford University Press. стр. 178–179. ISBN 0-19-928075-4.
- ↑ „Etymonline: European“. Посетено на 10 September 2006.
- ↑ M. L. West (1997). The east face of Helicon: west Asiatic elements in Greek poetry and myth. Oxford: Clarendon Press. стр. 451. ISBN 0-19-815221-3.
- ↑ Davidson, Roderic H. (1960). „Where is the Middle East?“. Foreign Affairs. 38: 665–675.CS1-одржување: ref=harv (link)
- ↑ A. Vekua, D. Lordkipanidze, G. P. Rightmire, J. Agusti, R. Ferring, G. Maisuradze; и др. (2002). „A new skull of early Homo from Dmanisi, Georgia“. Science. 297 (5578): 85–9. doi:10.1126/science.1072953. PMID 12098694. Напосредна употреба на al. во:
|author=
(help)CS1-одржување: повеќе имиња: список на автори (link) CS1-одржување: ref=harv (link) - ↑ The million year old tooth from Atapuerca, Spain, found in June 2007
- ↑ National Geographic, 21.
- ↑ Scarre, Chris (1996). „The Oxford Companion to Archaeology“. Oxford University Press: 215–216. ISBN 0-19-507618-4. Занемарен непознатиот параметар
|last-editor=
(help); Занемарен непознатиот параметар|DUPLICATE DATA: authorlink=
(help); Занемарен непознатиот параметар|first-editor=
(help); Наводот journal бара|journal=
(help)CS1-одржување: ref=harv (link) - ↑ Atkinson, R J C, Stonehenge (Penguin Books, 1956)
- ↑ Peregrine, Peter Neal; Ember, Melvin (2001). Encyclopaedia of Prehistory. Springer. стр. 157–184. ISBN 0306462583., European Megalithic
- ↑ „United Nations Statistics Division — Countries of Europe“. Посетено на 10 June 2008.
- ↑ 2002 Census
- ↑ CIA.gov
„Европа“ на Ризницата ? |
|