Европа: Разлика помеѓу преработките

Од Википедија — слободната енциклопедија
[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
KamikazeBot (разговор | придонеси)
с r2.6.4) (Бот Менува: pa:ਯੂਰਪ
с r2.4.6) (Бот Додава: map-bms:Eropa
Ред 506: Ред 506:
[[bn:ইউরোপ]]
[[bn:ইউরোপ]]
[[zh-min-nan:Europa]]
[[zh-min-nan:Europa]]
[[map-bms:Eropa]]
[[ba:Европа]]
[[ba:Европа]]
[[be:Еўропа]]
[[be:Еўропа]]

Преработка од 05:58, 1 март 2011

Површина10,180,000 km2o[›]
Население731,000,000o[›] (2009, 3.)
Густина70/km2
ДемонимЕвропејци
Земји50
ЈазициСписок на јазици
Часовни појасиUTC до UTC+5
НДД.eu (Европска унија)
Најголеми градовиСписок на градови

Европа е еден од седумте светски континенти. Опфаќајќи го најзападниот полуостров на Евроазија, Европа на исток се дели од Азија со водната дренажа на планината Урал, реката Урал, Каспиското Езеро, областа Кавказ и со Црното Море на југоисток.[1] Европа на север е обиколена со Арктичкиот Океан и други водни површини, на запад со Атлантскиот Океан, на југ со Средоземното Море и Црното Море и со други водни патишта на југоисток. Сепак границите на Европа-концепт кој датира уште од антиката-се произволни, бидејќи самиот поим континент може да има културно или политичко значење или пак физиогеографско.

Европа е вториот најмал континент во светот според површина, опфаќајќи 10,180,000 километри квадратни или 2% од целокупната површина на Земјата или околу 6.8% од земјината површина. Од приближно 50 држави во Европа, Русија е најголема и површински и според населеност (иако државата се протега и низ Европа и низ Азија), додека Ватикан е најмала. Европа е третиот најнаселен континент по Азија и Африка, со популација од 731 милиони или околу 11% од светското население.

Европа, особено Античка Грција, е родно место на западната култура[2]. Европа има многу значајна улога во светските настани од XVI. век па натаму, особено по почетокот на колонизацијата. Помеѓу XVI. и XX. век, европски нации ги имаат контролирано Америка, најголем дел од Африка, Океанија и големи делови од Азија. Двете светски војни во најголем дел се фокусирани на Европа, придонесувајќи до одредени судири настанати во средината на XX. век помеѓу САД и Советскиот Сојуз.[3] За време на студената војна, Европа е поделена со железна завеса помеѓу НАТО на запад и Варшавскиот пакт на исток. Европската интеграција доведува до создавање на Советот на Европа и Европската Унија во Западна Европа, кои се прошируваат источно по падот на Советскиот Сојуз во 1991.

Дефиниција

Етимологија

Во старогрчката митологија, Европа е феникиска принцеза која Зевс ја грабнал заземајќи облик на прекрасен бел бик. Ја однел на островот Крит каде таа ги родила Минос, Радамант и Сарпедон. За Хомер, Европа (грчки: Εὐρώπη, Eurṓpē) била митолошка кралица на Крит, не географско одредиште. Подоцна, со Еуропа се именувала централно-северна Грција, а до 500 п.н.е нејзиното значење се проширило до островите на север.

Името Европа има неодредена етимологија.[4] Една теорија предложува дека зборот има грчки корени со значење пространо (eur-) и око (op-, opt-), оттаму Eurṓpē, „пространа“, „изразито видлива“ (споредено со glaukōpis (сиво-ока) Атена или boōpis (говедо-ока) Хера). Пространо бил епитет за самата Земја во реконструираната прото-индо-европска религија.[5] Друга теорија тврди дека зборот е всушност производ на семитски збор како што акадското значењето на erebu „да падне, да тргне“[6] е сродно со феникиското 'ereb „вечер, запад“ и арапското Магреб, хебрејско ma'ariv (видете Ереб, на прото-индо-европски *h1regʷos, „темнина“). Како и да е, М. Л. Вест наведува дека „фонолошки, поврзаност помеѓу името на Европа и која било форма на семитскиот збор речиси не постои“.[7]

Повеќе важни светски јазици користат зборови изведени од „Европа“ за да го опишат „континетот“ (полуостровот). Кинескиот, на пример, го користи зборот Ōuzhōu (歐洲), што е кратенка од транслитерационото име Ōuluóbā zhōu (歐羅巴洲); сепак, во некои турски јазици името Frengistan (земја на Фанките) вообичаено се користи кога се мисли на Европа, покрај официјални имиња како Avrupa или Evropa.[8]

Историја

Праисторија

Џгантија, Малта
Винчанската дама, неолитски грнчарски пронајдок од Србија
Стоунхенџ, праисториски споменик во Обединетото Кралство
Небесен диск Небра од Гермнија во периодот од бронзено доба

Homo georgicus, кој живеел пред околу 1.8 милиони години во Грузија, е најрано откриениот хоминид во Европа.[9] Останати остатоци од хоминиди, датираат од пред околу 1 милион години, се откриени во Атапуерка, Шпанија.[10] Неандерталец (именуван по долината Неандертал во Германија) се појвил во Европа пред околу 150,000 години, а исчезнува од фосилните записи пред околу 30,000 години. Неандерталците биле протерани од модерните (Кромањони), кои се појавиле во Европа пред околу 40,000 години.[11]

Периодот на неолитска Европа—обележан од култивирањето на жита и одгледувањето добиток, зголемениот број на населеност и распространата употреба на грчарството—започнал околу 7,000 п.н.е. во Грција и на Балканот, најверојатно под влијание на Мала Азија и Блискиот Исток. Се распространува од југоисточна Европа по долините на реките Дунав и Рајна (Култура на линеарно грнчарство) и по Средоземното море (Техника имресо). Помеѓу 4,500 и 3,000 п.н.е. овие централни европски неолитски култури се развиле низ западот и северот, пренесувајќи штотуку здобиени вештини во произведување на бакарни артефакти. Во Западна Европа неолитот не се карактеризирал по големи агрикултурни живеалишта туку по земјени споменици, како насипи, гробни насипи и мегалитски гробници.[12] Културата на производство на секири напреднала со преминот од неолит во енеолит. За време на овој период огромни мегалитски споменици, како Мегалитските храмови на Малта и Стоунхенџ, се конструирале низ Западна и Јужна Европа.[13][14] Европската бронзена доба започнала во доцниот трет милениум п.н.е. со културата на производство на пехари.

Европската железно доба започнува околу 800 п.н.е., со халштатската култура. Колонизацијата на феникијци во железно добата придонело за подем на раните медитерански градови. Раниот период на железното доба на Италија и Грција од околу VIII. век п.н.е. постепено придонело во подем на историската Антика.

Класична Антика

Среден век

Доцно средновековие

Империјализам

20 век

Политичка географија

Европа според широко прифатена дефиниција е во зелено (држави понекогаш поврзани со европската култура во темно сина, азиски делови од европски држави во светло сина).
Модерна политичка карта на Европа и околниот регион
Регионално групирање според ЕУ
Европската Унија и земјите членки/кандидати
Нации на Советот на Европа
Карта на европското членство во ЕУ и НАТО

Според различни дефиниции, териториите се предмет на различни категоризации. Дваесет и седумте земји членки на Европската Унија се високо интегрирани-економско и политички; самата Европска Унија формира дел од политичката географија на Европа. Долната табела е шема на географски подрегиони користени од Обединетите Нации,[15] покрај регионалните групирања издадени од книгата на факти на ЦИА.

Име на држава, со знаме Површина
(km²)
Населеност
(1 Јули, 2002)
Густина на население
(по km²)
Главен град
 Албанија 28,748 3,600,523 125.2 Тирана
 Андора 468 68,403 146.2 Андора ла Вела
 Ерменија k[›] 29,800 3,229,900 101 Ереван
 Австрија 83,858 8,169,929 97.4 Виена
 Азербејџан l[›] 86,600 9,000,000 97 Баку
 Белорусија 207,600 10,335,382 49.8 Минск
 Белгија 30,510 10,274,595 336.8 Брисел
 Босна и Херцеговина 51,129 4,448,500 77.5 Сараево
 Бугарија 110,910 7,621,337 68.7 Софија
 Хрватска 56,542 4,437,460 77.7 Загреб
 Кипар e[›] 9,251 788,457 85 Никозија
 Чешка 78,866 10,256,760 130.1 Прага
 Данска 43,094 5,368,854 124.6 Копенхаген
 Естонија 45,226 1,415,681 31.3 Талин
 Финска 336,593 5,157,537 15.3 Хелсинки
 Франција h[›] 547,030 59,765,983 109.3 Париз
 Грузија m[›] 69,700 4,661,473 64 Тбилиси
 Германија 357,021 83,251,851 233.2 Берлин
 Грција 131,940 10,645,343 80.7 Атина
 Унгарија 93,030 10,075,034 108.3 Будимпешта
 Исланд 103,000 307,261 2.7 Рејкјавик
 Ирска 70,280 4,234,925 60.3 Даблин
 Италија 301,230 58,751,711 191.6 Рим
 Казахстан j[›] 2,724,900 15,217,711 5.6 Астана
 Латвија 64,589 2,366,515 36.6 Рига
 Лихтенштајн 160 32,842 205.3 Вадуц
 Литванија 65,200 3,601,138 55.2 Вилнус
 Луксембург 2,586 448,569 173.5 Луксембург
 Македонија 25,713 2,054,800 81.1 Скопје
 Малта 316 397,499 1,257.9 Валета
 Молдавија b[›] 33,843 4,434,547 131.0 Кишињев
 Монако 1.95 31,987 16,403.6 Монако
 Црна Гора 13,812 616,258 44.6 Подгорица
 Холандија i[›] 41,526 16,318,199 393.0 Амстердам
 Норвешка 324,220 4,525,116 14.0 Осло
 Полска 312,685 38,625,478 123.5 Варшава
 Португалија f[›] 91,568 10,409,995 110.1 Лисабон
 Романија 238,391 21,698,181 91.0 Букурешт
 Русија c[›] 17,075,400 142,200,000 26.8 Москва
 Сан Марино 61 27,730 454.6 Сан Марино
 Србија[16] 88,361 7,495,742 89.4 Белград
 Словачка 48,845 5,422,366 111.0 Братислава
 Словенија 20,273 1,932,917 95.3 Љубљана
 Шпанија 504,851 45,061,274 89.3 Мадрид
 Шведска 449,964 9,090,113 19.7 Стокхолм
 Швајцарија 41,290 7,507,000 176.8 Берн
 Турција n[›] 783,562 71,517,100 93 Анкара
 Украина 603,700 48,396,470 80.2 Киев
 Обединето Кралство 244,820 61,100,835 244.2 Лондон
 Ватикан 0.44 900 2,045.5 Ватикан
Вкупно 10,180,000o[›] 731,000,000o[›] 70

Во склоп на гореспоменатите држави има неколку региони, имајќи широка автономија, како и неколку де факто независни држави со ограничено меѓународно признание или непреизнаени. Ниту една од нив не е членка на ОН:

Име на територија, со знаме Површина
(km²)
Населеност
(1 Јули, 2002)
Густина на население
(по km²)
Главен град
Предлошка:Country data Апхазија r[›] 8,432 216,000 29 Сухуми
 Оланд (Финска) 1,552 26,008 16.8 Маријехамн
 Фарски Острови (Данска) 1,399 46,011 32.9 Торсхавн
 Гибралтар (Обединето Кралство) 5.9 27,714 4,697.3 Гибралтар
 Гернзи d[›] (Обединето Кралство) 78 64,587 828.0 Сент Питер Порт
 Ман d[›] (Обединето Кралство) 572 73,873 129.1 Даглас
 Џерси d[›] (Обединето Кралство) 116 89,775 773.9 Сент Хелије
 Косово p[›] 10,887 [17] 1,804,838 220 Приштина
 Нагорно Карабах 11,458 138,800 12 Степанакерт
 Северен Кипар 3,355 265,100 78 Никозија
 Јужна Осетија r[›] 3,900 70,000 18 Цхинвали
Свалбард и Јан Мајен (Норвешка) 62,049 2,868 0.046 Лонгијер
 Приднестровие b[›] 4,163 537,000 133 Тираспол

Регионална поделна на Европа

Политичка карта на регионите во Европа.

Континетот Европа е поделен на пет поголеми региони. Регионите се поделени поради статистички цели базирани на географскиот и етнографскиот карактер на регионот. Континетот е поделен на следните региони:

  1. Јужна Европа
  2. Северна Европа
  3. Средна Европа
  4. Западна Европа
  5. Источна Европа


Наводи

  1. National Geographic Atlas of the World (7th. изд.). Washington, DC: National Geographic. 1999. ISBN 0-7922-7528-4. "Europe" (pp. 68-9); "Asia" (pp. 90-1): "A commonly accepted division between Asia and Europe ... is formed by the Ural Mountains, Ural River, Caspian Sea, Caucasus Mountains, and the Black Sea with its outlets, the Bosporus and Dardanelles."
  2. Lewis & Wigen 1997, стр. 226
  3. National Geographic, 534.
  4. Minor theories, such as the (probably folk-etymological) one deriving Europa from ευρως "mould" aren't discussed in the section
  5. M. L. West (2007). Indo-European poetry and myth. Oxford [Oxfordshire]: Oxford University Press. стр. 178–179. ISBN 0-19-928075-4.
  6. „Etymonline: European“. Посетено на 10 September 2006.
  7. M. L. West (1997). The east face of Helicon: west Asiatic elements in Greek poetry and myth. Oxford: Clarendon Press. стр. 451. ISBN 0-19-815221-3.
  8. Davidson, Roderic H. (1960). „Where is the Middle East?“. Foreign Affairs. 38: 665–675.CS1-одржување: ref=harv (link)
  9. A. Vekua, D. Lordkipanidze, G. P. Rightmire, J. Agusti, R. Ferring, G. Maisuradze; и др. (2002). „A new skull of early Homo from Dmanisi, Georgia“. Science. 297 (5578): 85–9. doi:10.1126/science.1072953. PMID 12098694. Напосредна употреба на al. во: |author= (help)CS1-одржување: повеќе имиња: список на автори (link) CS1-одржување: ref=harv (link)
  10. The million year old tooth from Atapuerca, Spain, found in June 2007
  11. National Geographic, 21.
  12. Scarre, Chris (1996). „The Oxford Companion to Archaeology“. Oxford University Press: 215–216. ISBN 0-19-507618-4. Занемарен непознатиот параметар |last-editor= (help); Занемарен непознатиот параметар |DUPLICATE DATA: authorlink= (help); Занемарен непознатиот параметар |first-editor= (help); Наводот journal бара |journal= (help)CS1-одржување: ref=harv (link)
  13. Atkinson, R J C, Stonehenge (Penguin Books, 1956)
  14. Peregrine, Peter Neal; Ember, Melvin (2001). Encyclopaedia of Prehistory. Springer. стр. 157–184. ISBN 0306462583., European Megalithic
  15. „United Nations Statistics Division — Countries of Europe“. Посетено на 10 June 2008.
  16. 2002 Census
  17. CIA.gov

Предлошка:Link FA ak:Yurop