Г: Разлика помеѓу преработките

Од Википедија — слободната енциклопедија
[непроверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
Mercy (разговор | придонеси)
с Отстрането уредувањето на 92.55.127.22 (разговор), вратено на последната верзија на Luckas-bot
Ред 1: Ред 1:
{{Cyrillic alphabet navbox|
Буквата Г е четвртата буква на старата кирилица и е дел од денешните кирилски азбуки. Според Меѓународна Фонетска Азбука МФА, буквата во Македонски јазик македонскиот и Српски јазиксрпскиот јазик има вредност g, додека во Руски јазик рускиот, Белоруски јазик белорускиот и [[Украински јазик украинскиот јазик g, k, или во зависност од тоа каде во зборот се наоѓа буквата и во кој јазик се користи. Формата на буквата потекнува од формата на Грчка азбука рчката буква ''гама''. Кирилската буква Г има иста вердност, име и значење со Глаголската буква која се нарекувала глаголи.
Heading=Гг|
Image=[[File:Cyrillic letter Ge - uppercase and lowercase.svg|100px]]|
uuc=0413|ulc=0433|numeral=3}}

'''Буквата Г''' е четвртата буква на старата [[кирилица]] и е дел од денешните кирилски азбуки. Според [[Меѓународна Фонетска Азбука|МФА]], буквата во [[Македонски јазик|македонскиот]] и [[Српски јазик|српскиот јазик]] има вредност /g/, додека во [[Руски јазик|рускиот]], [[Белоруски јазик|белорускиот]] и [[Украински јазик|украинскиот јазик]] /g/, /k/, [ɣ] или /ɦ/, во зависност од тоа каде во зборот се наоѓа буквата и во кој јазик се користи. Формата на буквата потекнува од формата на [[Грчка азбука|грчката буква]] ''гама''. Кирилската буква ''Г'' има иста вердност, име и значење со [[Глаголица|глаголската]] буква [[File:Glagolitic glagoli.svg|15px]] која се нарекувала '''глаголи'''.<ref>''Старословенски јазик, Радмила Угринова - Скаловска, Скопје.''</ref>

== Кодна позиција ==

{| class="wikitable"
! Кодирање на карактер !! Големина !! Децинала !! Хексадецимала !! октал !! Бинарен нумерички систем
|-
|rowspan=2|[[Уникод]]||Голема||1043||0413||002023||0000010000010011
|-
| |Мала||1075||0433||002063||0000010000110011
|-
|rowspan=2|[[ISO 8859-5|ISO&nbsp;8859-5]]||Голема||179||b3||263||0010110011
|-
| |Мала||211||d3||323||0011010011
|-
|rowspan=2|[[KOI 8|KOI&nbsp;8]]||Голема||231||e7||347||0011100111
|-
| |Мала||199||c7||307||0011000111
|-
|rowspan=2|[[Windows 1251|Windows&nbsp;1251]]||Голема||195||c3||303||0011000011
|-
| |Мала||227||e3||343||0011100011
|}

== Наводи ==
{{наводи}}

== Поврзано ==
* [[Кирилица]]
* [[Глаголица]]
* [[Список на кирилични букви]]

{{Македонска азбука}}

[[Категорија:Македонска азбука|Г]]
[[Категорија:Кирилични букви|Г]]

[[ar:Г]]
[[br:Г (lizherenn)]]
[[bg:Г]]
[[ca:Г]]
[[cv:Г]]
[[cs:Г]]
[[de:Г]]
[[en:Ge (Cyrillic)]]
[[es:Г]]
[[eo:Ge (cirila alfabeto)]]
[[eu:Ge (zirilikoa)]]
[[fa:گ (سیریلیک)]]
[[fr:Г]]
[[gl:Ge (Cirílico)]]
[[xal:Г үзг]]
[[ko:Г]]
[[hr:Г]]
[[it:Г (cirillico)]]
[[he:Г]]
[[ka:Г]]
[[ky:Г]]
[[ht:Г]]
[[arz:Г]]
[[nah:Г]]
[[nl:Г]]
[[ja:Г]]
[[ce:Г]]
[[no:Г]]
[[nn:Г]]
[[pl:Г]]
[[pt:Г]]
[[ro:Glagol]]
[[ru:Г (кириллица)]]
[[sl:Г]]
[[sr:Г (ћириличко)]]
[[sh:Г]]
[[fi:Г]]
[[sv:Г]]
[[tl:Ge (Siriliko)]]
[[th:Г]]
[[uk:Г]]
[[zh:Г]]

Преработка од 11:53, 6 декември 2010

Гг
Бројна вредност:3
Кирилица
Словенски букви
А Б В Г Ґ Д Ѓ Ђ
Е Ѐ Ё Є Ж З Ѕ И
Ѝ І Ї Й Ј К Л Љ
М Н Њ О П Р С Т
Ќ Ћ У Ў Ф Х Ц Ч
Џ Ш Щ Ъ Ы Ь Э Ю
Я
Несловенски букви
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ Ҕ Ӻ
Ӷ Ԁ Ԃ Ӗ Ӂ Җ Ӝ
Ԅ Ҙ Ӟ Ԑ Ӡ Ԇ Ӣ Ҋ
Ӥ Қ Ӄ Ҡ Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ
Ӆ Ԓ Ԡ Ԉ Ԕ Ӎ Ӊ Ң
Ӈ Ҥ Ԣ Ԋ Ӧ Ө Ӫ Ҩ
Ԥ Ҧ Ҏ Ԗ Ҫ Ԍ Ҭ Ԏ
Ӯ Ӱ Ӳ Ү Ұ Ҳ Ӽ Ӿ
Һ Ԧ Ҵ Ҷ Ӵ Ӌ Ҹ
Ҽ Ҿ Ӹ Ҍ Ӭ Ԙ Ԝ Ӏ
Словенски букви
вон употреба
Ҁ Ѻ Ѹ Ѡ Ѿ Ѣ Ѥ
Ѧ Ѫ Ѩ Ѭ Ѯ Ѱ Ѳ Ѵ
Ѷ

Буквата Г е четвртата буква на старата кирилица и е дел од денешните кирилски азбуки. Според МФА, буквата во македонскиот и српскиот јазик има вредност /g/, додека во рускиот, белорускиот и украинскиот јазик /g/, /k/, [ɣ] или /ɦ/, во зависност од тоа каде во зборот се наоѓа буквата и во кој јазик се користи. Формата на буквата потекнува од формата на грчката буква гама. Кирилската буква Г има иста вердност, име и значење со глаголската буква која се нарекувала глаголи.[1]

Кодна позиција

Кодирање на карактер Големина Децинала Хексадецимала октал Бинарен нумерички систем
Уникод Голема 1043 0413 002023 0000010000010011
Мала 1075 0433 002063 0000010000110011
ISO 8859-5 Голема 179 b3 263 0010110011
Мала 211 d3 323 0011010011
KOI 8 Голема 231 e7 347 0011100111
Мала 199 c7 307 0011000111
Windows 1251 Голема 195 c3 303 0011000011
Мала 227 e3 343 0011100011

Наводи

  1. Старословенски јазик, Радмила Угринова - Скаловска, Скопје.

Поврзано


Македонска азбука
А а Б б В в Г г Д д Ѓ ѓ Е е Ж ж З з Ѕ ѕ И и Ј ј К к Л л Љ љ
М м Н н Њ њ О о П п Р р С с Т т Ќ ќ У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Џ џ
Ш ш