Бакарно време: Разлика помеѓу преработките
[непроверена преработка] | [непроверена преработка] |
с Бакарно доба преместена како Енеолит: Се работи за ист временски период со различни именувања |
сНема опис на уредувањето |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
⚫ | |||
{| width="225" align="right" border="2" cellspacing="0" cellpadding="4" rules="all" style="margin:1em 1em 1em 0; margin-left:2em; margin-top:0em; border:solid 1px #AAAAAA; border-collapse:collapse; background-color:#F9F9F9; font-size:95%; empty-cells:show;" |
|||
⚫ | '''[[Енеолит]]от''', или '''Бакарното доба''' го опфаќа периодот од 4.500 - 2000 год. пред н.е. Првите сознанија за овој период, археолошките ископувања и истражувања биле извршени пред повеќе од педесетина години. Тогаш за прв пат е констатирана енеолитската населба на Скопското Кале, неколкуте во Пелагонија, како: Шуплевец, Бакарно Гумно, Црнобуки, Висок Рид, Горни Висои, Крушеанска Чука, Тумба-Карамани. Во охридско-преспанскиот регион се регистрирани две населби: Устие на Дрим и "Црквени Ливади". Во поново време во кумановско, констатирана е енеолитска населба на Костоперска Карпа, "Жеглиговски Камен", во скопско "Врањак", во делчевско "Градиште" кај с. Град, а во кочанско "Пилаво". Археолозите се согласија регионалната културна група во Македонија да ја наречат Шуплевец-Бакарно Гумно, која што хронолошки се вклопува во пошироки територијални рамки, во културниот комплекс Бубањ-Салкуца-Криводол. |
||
|- align="center" |
|||
⚫ | |||
|- align="center" |
|||
| bgcolor="#aadcdc" colspan="1" rowspan="9" width="15%" style="writing-mode:tb-rl" | '''[[Холоцен]]''' |
|||
| bgcolor="#ffffff" colspan="3" | ''Праисториски епохи'' |
|||
|- align="center" |
|||
| bgcolor="#dedede" colspan="3" | '''[[Железно доба]]''' |
|||
|- align="center" |
|||
| colspan="2" bgcolor="#EB9301" | [[Доцно бронзено доба]] |
|||
| rowspan="4" bgcolor="#EAC672" | |
|||
|- align="center" |
|||
| colspan="2" bgcolor="#EAAD43" | [[Средно бронзено доба]] |
|||
|- align="center" |
|||
| colspan="2" bgcolor="#FFB300" | [[Рано бронзено доба]] |
|||
|- align="center" |
|||
| colspan="3" bgcolor="#EAC672" | '''[[Бронзено доба]]''' |
|||
|- align="center" |
|||
| colspan="1" bgcolor="#FBD783" | [[Бакарно доба]] ([[енеолит]]) |
|||
| rowspan="2" bgcolor="#eeeeee" | |
|||
| rowspan="8" bgcolor="#cccccc" | |
|||
|- align="center" |
|||
| colspan="2" bgcolor="#eeeeee" | [[Младо камено доба]] ([[неолит]]) |
|||
|- align="center" |
|||
| colspan="2" bgcolor="#eeeeee" | [[Мезолит]] |
|||
|- align="center" |
|||
| colspan="2" bgcolor="#dedede" | [[Епипалеолит]] |
|||
|- align="center" |
|||
| rowspan="5" bgcolor="#aadcff" style="writing-mode:tb-rl" | '''[[Плеистоцен]]''' |
|||
| bgcolor="#d0d0d0" | [[Доцен палеолит]] |
|||
| rowspan="4" bgcolor="#a0a0a0" | |
|||
|- align="center" |
|||
| bgcolor="#c0c0c0" | [[Среден палеолит]] |
|||
|- align="center" |
|||
| bgcolor="#b0b0b0" | [[Ран палеолит]] |
|||
|- align="center" |
|||
| colspan="3" bgcolor="#cccccc" | '''[[Камено доба]]''' |
|||
|}<noinclude> |
|||
[[ar:قالب:نظام الحقب الثلاث]] |
|||
[[fr:Modèle:Âges préhistoriques]] |
|||
[[nl:Drieperiodensysteem]] |
|||
[[uk:Шаблон:Історичні періоди]] |
|||
[[zh:Template:史前时代]] |
|||
</noinclude> |
|||
⚫ | |||
Од сите наведени локалитети презентирани се 160 експонати движен археолошки материјал во салите на Музеј на Македонија.Тоа се разновидни керамички садови, алатки изработени од бакар, коска, камен, кремен, глинени тегови и прешлени, амајлии, накит од школки, зооморфни и антропоморфни фигурини, пинтадери и друго. Документацијата и преостанатиот материјал се чуваат во Музејот. |
Од сите наведени локалитети презентирани се 160 експонати движен археолошки материјал во салите на Музеј на Македонија.Тоа се разновидни керамички садови, алатки изработени од бакар, коска, камен, кремен, глинени тегови и прешлени, амајлии, накит од школки, зооморфни и антропоморфни фигурини, пинтадери и друго. Документацијата и преостанатиот материјал се чуваат во Музејот. |
||
За енеолитот во Македонија објавено е во повеќе наши и странски стручни списанија, а основните податоци може да се добијат од Археолошката карта на Македонија бр.1 и бр.2. |
За енеолитот во Македонија објавено е во повеќе наши и странски стручни списанија, а основните податоци може да се добијат од Археолошката карта на Македонија бр.1 и бр.2. |
||
{{археологија-никулец}} |
|||
<div class="boilerplate metadata" id="stub"> |
|||
{| cellpadding="0" cellspacing="0" style="background-color:transparent"> |
|||
| [[Слика:Peru_Machu_Picchu_Sunset.jpg|36px| ]] |
|||
|'' Оваа статија поврзана со [[археологија]] е [[Википедија:Што е никулец?|никулец]]. Може да [[Помош:Како да уредам страница|помогнете]] со нејзино [{{SERVER}}{{localurl:{{NAMESPACE}}:{{PAGENAME}}|action=edit}} проширување].'' |
|||
|} |
|||
</div> |
|||
<noinclude> |
|||
[[en:Template:Archaeology-stub]] |
|||
</noinclude> |
|||
== Надворешни линкови == |
== Надворешни линкови == |
||
Ред 66: | Ред 12: | ||
[[Категорија:Археолошки никулци]] |
[[Категорија:Археолошки никулци]] |
||
[[Категорија:Археологија|*]] |
|||
[[Категорија:Периоди во археологијата]] |
[[Категорија:Периоди во археологијата]] |
||
[[Категорија:Праисторија]] |
[[Категорија:Праисторија]] |
Преработка од 13:13, 15 август 2007
Енеолитот, или Бакарното доба го опфаќа периодот од 4.500 - 2000 год. пред н.е. Првите сознанија за овој период, археолошките ископувања и истражувања биле извршени пред повеќе од педесетина години. Тогаш за прв пат е констатирана енеолитската населба на Скопското Кале, неколкуте во Пелагонија, како: Шуплевец, Бакарно Гумно, Црнобуки, Висок Рид, Горни Висои, Крушеанска Чука, Тумба-Карамани. Во охридско-преспанскиот регион се регистрирани две населби: Устие на Дрим и "Црквени Ливади". Во поново време во кумановско, констатирана е енеолитска населба на Костоперска Карпа, "Жеглиговски Камен", во скопско "Врањак", во делчевско "Градиште" кај с. Град, а во кочанско "Пилаво". Археолозите се согласија регионалната културна група во Македонија да ја наречат Шуплевец-Бакарно Гумно, која што хронолошки се вклопува во пошироки територијални рамки, во културниот комплекс Бубањ-Салкуца-Криводол. Од сите наведени локалитети презентирани се 160 експонати движен археолошки материјал во салите на Музеј на Македонија.Тоа се разновидни керамички садови, алатки изработени од бакар, коска, камен, кремен, глинени тегови и прешлени, амајлии, накит од школки, зооморфни и антропоморфни фигурини, пинтадери и друго. Документацијата и преостанатиот материјал се чуваат во Музејот. За енеолитот во Македонија објавено е во повеќе наши и странски стручни списанија, а основните податоци може да се добијат од Археолошката карта на Македонија бр.1 и бр.2.
Оваа статија поврзано со археологијата е никулец. Можете да помогнете со тоа што ќе ја проширите. |
Надворешни линкови
- [Енеолит]