Симфонија бр. 91 (Хајдн)

Од Википедија — слободната енциклопедија

Симфонија бр. 91 во Е дур, Хобокен I/91, ― композиција напишана од Јозеф Хајдн. Завршена е во 1788 година како дел од трисимфониското покровителство од грофот д'Оњи за Концертот олимписката ложа,[1] наследник на Хајдновиот серијал „Париски симфонии“ на Хајдн. Повремено е нарекувана Буква Т, што се однесува на постар метод за каталогизирање на симфониското творештво на Хајдн. Овој триптих ги вклучува и Хајдновите Симфонија бр. 90 и Симфонија бр. 92.[2]

Ракописот на автограмот носи посвета на д'Оњи, но Хајдн му дал копија на принцот Крафт Ернст фон Етинген-Валерштајн како да е оригинал.[3]

Движења[уреди | уреди извор]

Делото е во стандарден четириставичен облик и во партитура за флејта, две обои, два фаготи, две хорни, континуо (чембало) и жичени инструменти. Тоа е последната симфонија што ја компонирал Хајдн, а во партитурата не содржи делници за труби и тимпани.

  1. ЛаргоАлегро асај, 3
    4
  2. Анданте во Б дур, 2
    4
  3. Менует: Ун поко алегро, 3
    4
  4. Виваче, ( 2
    2
    ) (ала бреве)

Првиот став е отворен со бавен вовед кој Хајдн го работи во почетниот алегро асај. Првата тема на Алегро е изведена од идејата што Хајдн ја користел во неговата кантата Аријана а Наксос, Хоб. XXVIa/2, составена истата година. Темата е хроматска, легато и во дводелен превртен контрапункт.[4] Втората тема е танцова. Двете теми се тесно поврзани со отворањето ларго.

Бавниот став е збир од три варијации на тема. Слушајте го фаготот и придружниот жичен филигран во првата варијација и низата трилери блиску до крајот на ставот.

Менуетот вклучува трио за фагот пропратено со pizzicato односно откинување на жиците.

Финалето е отворено тивко и се гради постепено до крајот.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Brown, A. Peter, The Symphonic Repertoire (Volume 2). Indiana University Press (ISBN 025333487X), pp. 232–233 (2002).
  2. Stapert, Calvin (2014). Playing Before the Lord: Life of Joseph Haydn. Wm. B. Eardmans Publishing. стр. 178.
  3. p. 351, Heartz (2009) Daniel. New York. Mozart, Haydn and Early Beethoven: 1781 — 1802 W. W. Norton & Co.
  4. Brown, A. Peter, The Symphonic Repertoire (Volume 2). Indiana University Press (ISBN 025333487X), pp. 237–239 (2002).

Дополнителна книжевност[уреди | уреди извор]

  • Робинс Лендон, Х. Ч. (1963) Joseph Haydn: Critical Edition of the Complete Symphonies, Universal Edition, Виена