Прејди на содржината

Сиди Бу Саид

Од Википедија — слободната енциклопедија

Сиди Бу Саид (арапски: سيدي بو سعيد) е гратче во северниот дел на Тунис, сместен на околу 20 км североисточно од главниот град, Тунис. [1]

Кафулето De delice и поглед кон морето

Градот е именуван по религиозна личност што живеела таму, Абу Саид ал-Баџи, а претходно градот се нарекувал Џбел ел-Менар. Самиот град е туристичка атракција и е познат по градбите со сина и бела боја. До него може да се стигне со воз, кој сообраќа од Тунис до Ла Марса.

Историја

[уреди | уреди извор]

Во 12/13 век од нашата ера, Абу Саид Ибн Халаф Јахја ал-Тамими ал-Беџи пристигнал во селото Џабал ел-Менар и основал светилиште. По неговата смрт во 1231 година, тој бил погребан тука Во 18 век, богатите граѓани на Тунис почнале да градат резиденции во Сиди Бу Саид.

Во текот на 1920-тите, Родолф д'Ерланже ја вовел сино-белата боја на градбите во градот. [2] Неговиот дом, Енеџма Езахра, сега е музеј кој има колекција музички инструменти и исто така организира концерти на класична и арапска музика. [3]

Познати луѓе

[уреди | уреди извор]

Сиди Бу Саид има репутација на град на уметници. [4] [5] Уметници кои живееле или го посетиле Сиди Бу Саид се познатиот окултист Алистер Кроули,како и Пол Кли, Густав-Анри Џосо, Август Маке и Луј Моје. Туниските уметници во Сиди Бу Саид се членови на École de Tunis (сликарска школа во Тунис), како што се Јахија Турки, Брахим Дахак и Амар Фархат. Францускиот филозоф Мишел Фуко живеел таму неколку години, додека предавал на Универзитетот во Тунис. [6] [7] Францускиот автор Андре Жид, исто така, имал куќа во градот.

Поранешниот туниски претседател Беџи Каид Есебси е роден во Сиди Бу Саид, [8] како и Муфида Тлатли, филмски режисер, сценарист и уредник. [9]

Азедин Алаја имал куќа во Сиди Бу Саид која сега е претворена во уметничка галерија. [10]

Францускиот пејач Патрик Бруел испеал песна за Сиди Бу Саид, поточно за Café des Délices, името на песната е Au Café des Délices во неговиот албум Juste Avant од 1999 година. 

Галерија

[уреди | уреди извор]
  1. Kerrou, Mohamed. „Remembering Essebsi, the late maestro of Tunisian politics“. The Conversation (англиски). Посетено на 2020-05-26.
  2. Binous, Jamila; Baklouti, Naceur; Ben Tanfous, Aziza; Bouteraa, Kadri; Rammah, Mourad; Zouari, Ali (2002). „II. 1 SIDI-BOU-SAÏD“. Ifriqiya: Thirteen Centuries of Art and Architecture in Tunisia (2nd. изд.). Museum With No Frontiers, MWNF. ISBN 9783902782199.
  3. „Top 20 sites in Tunisia“. BonAdvisor.
  4. „Sidi Bou Saïd artists village - Tunisia“. www.nachoua.com. Посетено на 2020-05-26.
  5. Millard, Leigh (2017-08-30). „A Piece of Paradise on Africa's Northern Coast“. Fathomaway.com (англиски). Посетено на 2020-05-26.
  6. „Foucault, Michel | Internet Encyclopedia of Philosophy“. www.iep.utm.edu. Посетено на 2020-05-26.
  7. „Michel Foucault | French philosopher and historian“. Encyclopedia Britannica (англиски). Посетено на 2020-05-26.
  8. „Tunisian President Beji Caid Essebsi dies aged 92“. France 24 (англиски). 2019-07-25. Посетено на 2020-05-26.
  9. „Moufida Tlatli, Silences of the Palace director, dies aged 73“. the Guardian (англиски). 2021-02-09. Посетено на 2021-04-01.
  10. Patate, Ze Brune. „La demeure tunisienne de Azzedine Alaia transformée en galerie d'art“. FFDesigner (француски). Архивирано од изворникот на 2019-08-04. Посетено на 2025-05-01.