Прејди на содржината

Седефче (род)

Од Википедија — слободната енциклопедија
Седефче
Ресесто седефче
Научна класификација [ у ]
Царство: Растенија
клад: Скриеносеменици
клад: Евдикоти
клад: Розиди
Ред: Сапуновидни
Семејство: Седефчиња
Род: Седефче
L.
Видови

во текстот

Теснолисно седефче

Седефче (науч. Ruta) — род на силно мирисливи зимзелени грмушки од семејството на седефчињата (Rutaceae). Високи се 20–60 см и домородни во Средоземјето, Макаронезија и југозападна Азија. Родот има десет члена. Најпознат вид е обичното седефче (Ruta graveolens), единствениот присутен во Македонија.[1]

Листовите се двоперести или триперести налик на перјаница, по боја зелени до јарко синозелени. Цветовите се жолти, со по 4–5 венечни ливчиња со пречник од 1 см и распоредени во метлички. Плодот е 4-делна до 5-делна чаура и содржи многу семиња.

По податок од септември 2021 г. Plants of the World Online прифаќа десет видови:[2]

Во народната медицина

[уреди | уреди извор]

Екстрактите од седефчето се користеле за очен замор, конјунктивитис и како одвраќач на инсекти.[3] Се внесувал како спазмолитик, за менструални проблеми, како предизвикувач на пометнување и како седатив.[4] Ruta graveolens and Ruta chalepensis are often confused in scientific literature.[5]

Traditional uses

[уреди | уреди извор]

Седефчето е национално цвеќе на Литванија и за него се напишани многу песни. Се носи на свршувачки, свадби и кога девојката сака да роди машко дете. Растението се одгледува и во Америка, Западна Европа, Азија и Африка. Како диво растение расте од Канарските Острови до Средоземното Море. Познато е многу векови и него го користеле уште Старите Грци.

Ресестото седефче (Ruta chalepensis) во Етиопија се нарекува Тена'Адам (Адамово здравје) и наоѓа широка примена во етиопската култура како додаток во кафе и чај, во зачини како бербере и како лек за стомачни проблеми и главоболка.[6][7]

Уште од средниот век се додава во вино (бело и црвено) за подобрување на вкусот и негово зачувување. Во Италија се става во лозова ракија. Сепак, неговата токсичност е одамна позната.

Во бразил растението се нарекува аруда, и се смета дека штити од уроци.[8] Истото верување е присутно и кај сефардските Евреи.[9]

Во народното лекување седефчето се употребувало за помош со варање и олеснување на стомачни маки. Има дејство против запаление, и затоа се земало против болка во зглобовите и артритис.

Мерки на претпазливост

[уреди | уреди извор]
Плускавци од обичен руј на топло време

Кога седефчето се нанесува на кожата, потоа истата не смее да биде изложена на сонце бидејќи маслото предизвикува плускавци.[10] Некои луѓе се многу почувствителни од други. Изложеноста на обичното седефче и препарати од него може да предизвика сериозно воспаление на кожата (фитодерматитис), при што доаѓа до плускавци на кожата налик на изгореници.[10][11][12][13] Механизмот на ова дејство сè уште не познат.[14]

  1. Мицевски, Кирил (2005). Флора на Република Македонија. Том I, св. 6. Скопје: МАНУ. стр. 1443.
  2. Ruta L.. Plants of the World Online. Royal Botanic Gardens, Kew. Посетено на 15 септември 2021.
  3. J. G. Vaughan; P. A. Judd (2006). The Oxford Book of Health Foods. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280680-2.
  4. J. G. Vaughan; P. A. Judd (2003). The Oxford Book of Health Foods. Oxford University Press. стр. 137. ISBN 0-19-850459-4.
  5. Kannan R, Babu UV (јули 2012). „Identity and pharmacognosy of Ruta graveolens Linn“. Anc Sci Life. 32 (1): 16–9. doi:10.4103/0257-7941.113792. PMC 3733200. PMID 23929988.
  6. „Ruta chalepensis“, Wikipedia (англиски), 13 јули 2025, Посетено на 24 март 2026
  7. https://zehabesha.com/tenaadam/
  8. altoastral. „Faça 5 simpatias com arruda para abrir caminhos e proteção“. Terra (португалски). Посетено на 28 октомври 2023.
  9. „Kaf HaChayim on Shulchan Arukh, Orach Chayim 301:135“. www.sefaria.org. Посетено на 9 март 2025.
  10. 1 2 Eickhorst, Kimberly; DeLeo, Vincent; Csaposs, Joan (2007). „Rue the herb: Ruta graveolens-associated phytophototoxicity“. Dermatitis. 18 (1): 52–55. doi:10.2310/6620.2007.06033. PMID 17303046.
  11. Arias-Santiago, SA; Fernández-Pugnaire, MA; Almazán-Fernández, FM; Serrano-Falcón, C; Serrano-Ortega, S (2009). „Phytophotodermatitis due to Ruta graveolens prescribed for fibromyalgia“. Rheumatology. 48 (11): 1401. doi:10.1093/rheumatology/kep234. PMID 19671699.
  12. Furniss, D; Adams, T (2007). „Herb of grace: An unusual cause of phytophotodermatitis mimicking burn injury“. Journal of Burn Care & Research. 28 (5): 767–769. doi:10.1097/BCR.0B013E318148CB82. PMID 17667834.
  13. Wessner, D; Hofmann, H; Ring, J (1999). „Phytophotodermatitis due to Ruta graveolens applied as protection against evil spells“. Contact Dermatitis. 41 (4): 232. doi:10.1111/j.1600-0536.1999.tb06145.x. PMID 10515113. S2CID 45280728.
  14. Naghibi Harat, Z.; Kamalinejad, M.; Sadeghi, M. R.; Sadeghipour, H. R.; Eshraghian, M. R. (10 мај 2009). „A Review on Ruta graveolens L. Its Usage in Traditional Medicine and Modern Research Data“. Journal of Medicinal Plants (англиски). 8 (30): 1–19.

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]