Садилка

Садилка[1][2] или садило[3][4] — зашилено дрвено колче за правење дупки во земјата за да можат да се садат семиња, садници или мали луковици. Садилките ги има во разни облици, како права садилка, садилка со Т-рачка, садилка со лопатка и садилка во облик на L.
Историја
[уреди | уреди извор]Садилката за прв пат е забележана во римско време и оттогаш останала претежно непроменета. Во осумнаесеттиот и деветнаесеттиот век, земјоделците користеле метални или дрвени садилки со долги рачки за садење култури. Едно лице оди со садилка и прави дупки, а второ лице става семе во секоја дупка и ќе ја пополнува со земја. Дури во времето на ренесансата, садилките станале производствен предмет, некои изработени од железо за пробивање во тврди почви и глина.
Права садилка
[уреди | уреди извор]Ова е класична садилка. Тоа е сè, од изострен стап до покомплициран модел со закривена рачка и зашилен челичен крај. Може да биде направен од дрво, челик или пластика.
Садилка со Т-рачка
[уреди | уреди извор]Оваа садилка е многу слична на класичната, но со Т-рачка што се вклопува во дланката за полесно да се примени вртежниот момент. Ова му овозможува на корисникот да врши рамномерен притисок, создавајќи конзистентна длабочина на дупката.
Современи садилки
[уреди | уреди извор]Должината на современите садилки е 26–30 см, врвот често им е со метална навлака, а Т-рачката симетрична или од едната страна поделбела и подолга. Јасеновото дрво е најдобро за садилки, а Т-рачката може да биде и од пластика.
Наводи
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- William Bryant Logan, Smith & Hawken The Tool Book, 1997
- Antique Farm Tools
- Loudon, J.C. (1829), An Encyclopædia of Gardening: Comprising the Theory and Practice of Horticulture, Floriculture, Arboriculture, and Landscape-gardening, Including All the Latest Improvements; a General History of Gardening in All Countries; and a Statistical View of Its Present State, with Suggestions for Its Future Progress, in the British Isles, Longman, Rees, Orme, Brown, and Green, стр. 270