Роза Кобо Бедија

Од Википедија — слободната енциклопедија
Роза Кобо Бедија (2018)

Роза Кобо Бедија (родена на 17 декември 1956 година) е шпанска феминистка, писателка и професорка по социологија на родот на Универзитетот во А Коруња . Таа е и директорка на Центарот за родови студии и феминистки на истиот универзитет.[1] Нејзината главна насока на истражување е феминистичката теорија и социологијата на родот.

Раните години и образованието[уреди | уреди извор]

Роза Кобо Бедија е родена во Кантабрија, 17 декември 1956 година. Дипломирала со диплома по политички науки и социологија во 1981 година на Универзитетот Комплутенсе во Мадрид . Магистрирала во 1983 година со тезата El principio de Renaturalización en Jean Jacques Rousseau („Принципот на ренатурализација кај Жан Жак Русо“). Во 1992 година, таа ја прочитала својата докторска дисертација на тема Democracia y Patriarcado en Jean Jacques Rousseau („Демократија и патријаршија во Жан Жак Русо“), во режија на д-р Селија Аморос и дипломирала со почести.

Кариера[уреди | уреди извор]

Кобо била основачка и прва директорка на Интердисциплинарниот семинар за феминистички студии на Универзитетот во А Коруња помеѓу 2000 и 2003 година. Таа, исто така, раководела со магистерската програма за родови и еднаквости политики од 2005 до 2008 година. Нејзината главна насока на истражување е феминистичката теорија и социологијата на родот. Таа е член на Советодавниот тим на Одделението за жени и наука (UMYC) на Министерството за образование во Генералниот секретаријат за научна и технолошка политика. Во 2008 година била советничка во Министерството за еднаквост. Таа предавала курсеви и конференции за родова социологија и феминистичка теорија во Шпанија и во различни земји од Латинска Америка. Режирала проект за проституција и јавни политики финансиран од Институтот за жени. Таа го води курсот за Историја на феминистичката теорија на Универзитетот во А Коруња и магистрирала еднаквост и еднаквост во развојот на соработката на Универзитетот во Вик-централниот универзитет во Каталонија .

Награди[уреди | уреди извор]

  • 1997 година, Кобо ја доби феминистичката награда „Кармен де Бургос“ [2] за најдобро објавена статија таа година, доделена од Здружението за историски студии за жените на Универзитетот во Малага.
  • Во 2017 година, таа ја доби наградата Игуалдаде „Ернестина Отеро“ од Consello Municipal da Muller de Vigo.
  • Во 2018 година, таа ја доби наградата Comadre de Oro од Tertulia Feminista Les Comadres.

Избрани дела[уреди | уреди извор]

Книги[уреди | уреди извор]

  • 2017: La prostitución en el corazón del capitalismo, Уредник Libros de la Catarata, Мадрид
  • 2011: Hacia una nueva politica сексуална. Las mujeres ante la reacción patriarcal Editorial Libros de la Catarata, Мадрид.[3]
  • 1995: Fundamentos del patriarcado moderno. Редакција на Жан Жак Русо Катедра, Мадрид
  • 1991: Las mujeres españolas: lo privado y lo público (coautora), Colección „Estudios y Encuestas“, Centro de Investigaciones Sociológicas, ЗНД, бр. 4.
  • 1990: Situación social de los viejos en España (coautora), Colección ´Estudios y Encuestas´, Centro de Investigaciones Sociológicas, ЗНД, бр. 21.

Изданија на книги[уреди | уреди извор]

  • 2008: Educar en la ciudadanía . Perspectivas feministas (Уред.) Уреднички Libros de la Catarata, col. Градоначалникот на Мадрид.[4]
  • 2006: Interculturalidad, feminismo y educación (Уред.) Едиторијал Libros de la Catarata, Мадрид.[5]

Колективни соработки[уреди | уреди извор]

  • 2014: „Prácticascultures o practicas patriarcales?“, en Edurne Chocarro de Luis и María del Carmen Sáenz Berceo (уред. ) Oriente y occidente: la construcción de la subjetividad femenina, Универзитет во Ла Риоха.
  • 2013: „Las políticas de género y el género en la política“, во Капитолина Дијаз Мартинес и Сандра Дема Морено (Коор. ) Sociología y género, уреднички Tecnos
  • 2010: „Elogio del feminismo (y crítica de los patriarcados contemporáneos)“, на Маријан Лопес Фдез. Као и Луиза Посада Кубиса (Eds. ), Pensar con Celia Amorós, ед. Фундаментос, Мадрид, страници. 45–54.
  • 2009: „Debates teóricos sobre democracia paritaria“, en Gloria Angeles, Franco Rubio y Ana Iriarte Goñi, Nuevas rutas para Clío: el Impacto de las teóricas francesas en la historiografía feminista española, Икарија
  • 2009: „El género en las ciencias sociales“, на Патриша Лауренцо, Марија Луиза Македа и Ана Рубио (Коорд. ) Género, violencia y derecho, Ediciones del Puerto, Буенос Аирес (Аргентина).
  • 2008: „Демократијата на модерната и исклученоста на лас мужерес“, и Фернанда Хенрикес (коор. ), Género, diversidade e cidadanía, Ediçoes Colibrí/NEHM/CIDEHUS-UE, Лисабоа.
  • 2007: „Multiculturalismo y nuevas formas de violencia patriarcal“, en Celia Amorós и Luisa Posada Kubissa (Комп. ), Феминизам и мултикултурализам, Ед. Instituto de la Mujer, Колективна дебата, Мадрид. стр. 71–84.
  • 2006: „Изквиерда и феминизам: ни јунтос ни сепарадос“, во Есперанза Бош Фиол, Викторија Аурора Ферер Перес и Капила Наваро Гусман (коор. ) Los feminismos como herramientas de cambio social, Универзитет на островот Балеарес
  • 2005: „Género, feminismo y teoría política“ (Коаутора). Ерик Херан (Коорд. ), Filosofía Política Contemporánea, UNAM (Universidad Nacional Autónoma de México), Мексико.
  • 2003: „Democracia paritaria y radicalización de la igualdad“. En VV. АА. Семинарио „Баланс и перспектива на los estudios de las mujeres y del género“, Ед. Instituto de la Mujer (Ministerio de Trabajo y Asuntos Sociales), Мадрид.
  • 2001: „Algunas reflexiones sobre la identidad política del movimiento feminista“, на Амелија Валкарсел и Розалија Ромеро (уред. ), Pensadoras del Siglo XX, колекција Hypatia 2, Instituto Andaluz de la Mujer, Севиља.
  • 1998: „Диверзидад културен и мултикултурализам“ (Coautora), en Amnistía Internacional, La mutilación genital femenina y los derechos humanos, Мадрид, Едаи.
  • 1997: „Las implicaciones políticas del feminismo“ (coautora), en Filosofía política I. Ideas políticas y movimientos sociales, (edición de Fernando Quesada) Trotta/CSIC.
  • 1995: „Генеро“, на Селија Аморос (реж. ): Diez palabras clave sobre mujer, Едиторијал Verbo Divino, Навара.
  • 1994: „La construcción social de lo femenino en Mary Wollstonecraft“, во Historia de la Teoría Feminista . Instituto de Investigaciones Feministas, Universidad Complutense de Madrid/Comunidad Autónoma de Madrid.

Статии од списанија[уреди | уреди извор]

  • 2015: „La izquierda y el feminismo“, en eldiario.es, 02.03.2015.[6]
  • 2014: „¿Qué hacer con la prostitución?, en eldiario.es, 10.11.2014.[7]
  • 2012: „Las paradojas de la igualdad en Jean Jacques Rousseau“, en Avances del Cesor, Универзитет де Росарио/CONICET, Росарио, Año IX, бр. 9 (Аргентина)
  • 2011: „Educación para la libertad?“, en Revista interuniversitaria de formación del profesorado, бр. 71.[8]
  • 2009: „Антинатура“, en Festa da palabra silenciada Архивирано на 2 март 2017 г., бр. 25.
  • 2008: „Patriarcado y feminismo: del dominio a la rebelión“, en El valor de la Palabra. Revista anual de pensamiento . Hacia la ciudadanía del siglo XXI, бр. 6. Ед. Фундацион Фернандо Буеса Бланко, Виторија/Гастеиз.
  • 2007: „Discusións en torno ao concepto de patriarcado“, en Festa da palabra silenciada Архивирано на 2 март 2017 г., бр. 23.
  • 2006: „La ética de los cuidados y los tiempos de las mujeres“, en Crítica (Мадрид), бр. 933, marzo.
  • 2005: „El género en las ciencias sociales“, en Cuadernos de Trabajo Social .
  • 2004: „Сексо, демократија и политика“, во Феминизам (Аликанте), бр. 3 де јунио.
  • 2002: „Democracia paritaria y sujeto político feminista“, en Anales de la cátedra Francisco Suárez (Гранада), бр. 36.
  • 2001: „Feminismo y democracia paritaria“, en El Viejo Topo, (Барселона), ноември.
  • 2000: „Género y teoría social“, en RIS. Revista Internacional de Sociología .
  • 1998: „Las mujeres en Europa: entre la igualdad y la exclusión“, en Crítica (Мадрид), бр. 855.
  • 1997: „Mujeres y ciudadanas“. En El viejo topo (Барселона), ноември.
  • 1996: „Sociedad, democracia y patriarcado en Jean Jacques Rousseau“, en трудови. Revista de Sociología (Барселона), бр. 50.
  • 1995: „Демократска модерна и исклученост од лас мујерес“, во Миентрас Танто (Барселона).
  • 1993: „Análisis de género y educación: raíces de una desigualdad“, en Cuadernos de Cooperación Educativa (Севиља), бр. 3.
  • 1990: „Мери Волстонкрафт: un caso de feminismo ilustrado“, во REIS. Revista de Investigaciones Sociológicas, ЗНД, (Мадрид), бр. 48.
  • 1986: „El problema de la renaturalización en Jean Jacques Rousseau“, во REP. Revista de Estudios Políticos, (Мадрид), бр. 50.

Наводи[уреди | уреди извор]

 

Надворешни врски[уреди | уреди извор]

  1. ↑ „Centro de Estudos de Xénero e Feministas“. Архивирано од изворникот на 2015-01-08. Посетено на 8 January 2015.
  2. ↑ „Memoria Premio Carmen de Burgos“. Посетено на 8 January 2015.
  3. ↑ „Barbarie y patriarcado caminan de la mano. Reseña de Celia Amorós Puente, en Babelia“. Посетено на 5 January 2015.
  4. ↑ „Reseña de "Educar en la ciudadanía. Perspectivas feministas", Revista Universitaria de formaciín del profesorado“. Посетено на 9 January 2015.
  5. ↑ „Interculturalidad, feminismo y educación, mujeres en red“. Посетено на 9 January 2015.
  6. ↑ „La izquierda y el feminismo“. Посетено на 5 February 2015.
  7. ↑ „¿Qué hacer con la prostitución?“. Посетено на 5 January 2015.
  8. ↑ „¿Educación para la libertad?“. Посетено на 5 January 2015.
Преземено од „https://mk.wikipedia.org/w/index.php?title=Роза_Кобо_Бедија&oldid=5123079“