Реички Океан

Од Википедија — слободната енциклопедија

Реичкиот океан бил океан кој разделувал два главни палеоконтиненти, Гондвана и Лаурусија (Лауренција-Балтика-Авалонија). Еден од главните океани на Палеозоикот, неговите шиење денес се протегаат од Мексико до Турција и неговото затворање резултираше со склопување на суперконтинентот Пангеа и формирањето на ВарисканАлегенска-Уачита орогении[1].

Етимологија[уреди | уреди извор]

Океанот сместен помеѓу Гондвана и Лауренција во раниот камбријан бил именуван по Јапетус, во грчката митологија таткото на Атлас (од кој извор Атлантскиот Океан на крајот го добива своето име).

Геодинамичка еволуција[уреди | уреди извор]

Еволуција на океанот Реик во раниот палеозоик

На почетокот на палеозојската ера, пред околу 540 милиони години, поголемиот дел од континенталната маса на Земјата беше групиран околу јужниот пол како палеоконтинент Гондвана. Исклучок беше формиран од голем број помали континенти, како што се Лауренција и Балтика. Палеозојскиот океан помеѓу Гондвана, Лауренција и Балтика се нарекува Океан Јапетус. На северниот раб на Гондвана доминирала Кадомската орогенеза за време на периодот Едијакаран. Оваа орогенеза формираше вулкански лак од типот cordillera каде што океанската кора се спушти под Гондвана. Кога средноокеански гребен субдуктиран под кос агол, екстензивни басени се разви долж северната маргина на Гондвана. Во текот на доцниот Кембриски до Рано ордовициско овие екстензивни басени еволуирале расцеп што се протега по северниот раб на Гондвана. Расцепот, пак, еволуираше во средноокеански гребен кој одвои мали континентални фрагменти како што се Авалонија и Каролина од главната копнена маса Гондвана.

Како што Авалонија-Каролина се оддалечила на север од Гондвана, океанот Реик растел и ја достигнал својата максимална ширина во Силурија. Во овој процес, океанот Јапетус се затворил кога Авалонија-Каролина се судрила со Лауренција и се формирала Апалашката орогенеза.

Затворањето на Реик започнала во раниот Девон и беше завршено во Мисисипи кога Гондвана и Лауренција се судрија и формираа Пангеа. Ова затворање резултираше со најголемиот судир на орогенот на Палеозоикот: Варискан и Алегхански орогени помеѓу западноафриканската маргина на Гондвана и јужниот дел на Балтика и источна Лауренција и [орогени] Оуачи. помеѓу амазонската граница на Гондвана и јужна Лауренција.

Биографија[уреди | уреди извор]

  • Linnemann, U.; Pereira, F.; Jeffries, T. E.; Drost, K.; Gerdes, A. (2008). „The Cadomian Orogeny and the opening of the Rheic Ocean: The diacrony of geotectonic processes constrained by LA-ICP-MS U–Pb zircon dating (Ossa-Morena and Saxo-Thuringian Zones, Iberian and Bohemian Massifs)“. Tectonophysics. 461 (1–4): 21–43. Bibcode:2008Tectp.461...21L. doi:10.1016/j.tecto.2008.05.002.
  • Linnemann, U.; Gerdes, A.; Drost, K.; Buschmann, B. (2007). „The continuum between Cadomian Orogenesis and opening of the Rheic Ocean: constraints from LA-ICP-MS U–Pb zircon dating and analysis of plate-tectonic setting (Saxo-Thuringian Zone, NE Bohemian Massif, Germany)“ (PDF). Во Linnemann, U.; Nance, D.; Kraft, P.; и др. (уред.). The Evolution of the Rheic Ocean: from Avalonian–Cadomian Active Margin to Alleghenian–Variscan Collision. Geological Society of America Special Paper. 423. стр. 61–96. doi:10.1130/2007.2423(03). ISBN 9780813724232. S2CID 131017013. Посетено на 21 November 2015.
  • Murphy, J. B.; Gutierrez-Alonso, G.; Nance, R. D.; Fernandez-Suarez, J.; Keppie, J. D.; Quesada, C.; Strachan, R. A.; Dostal, J. (2006). „Origin of the Rheic Ocean: Rifting along a Neoproterozoic suture?“. Geology. 34 (5): 325–328. Bibcode:2006Geo....34..325B. doi:10.1130/G22068.1. Посетено на 21 November 2015.
  • Nance, R. D.; Gutiérrez-Alonso, G.; Keppie, J. D.; Linnemann, U.; Murphy, J. B.; Quesada, C.; Strachan, R. A.; Woodcock, N. H. (2010). „Evolution of the Rheic ocean“. Gondwana Research. 17 (2): 194–222. Bibcode:2010GondR..17..194N. doi:10.1016/j.gr.2009.08.001. Посетено на 21 November 2015.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]

  1. A brief history of the Rheic Ocean