Ранитидин

Од Википедија — слободната енциклопедија
Ранитидин
Ranitidine.svg
Ranitidine-A-3D-balls.png
Систематско (IUPAC)
N-(2-[(5-[(dimethylamino)methyl]furan-2-yl)methylthio]ethyl)-N'-methyl-2-nitroethene-1,1-diamine
Клинички податоци
Заштитени имињаZantac, others
AHFS/Drugs.commonograph
MedlinePlusa601106
Licence dataUS FDA:врска
Бременосна
категорија
  • AU: B1
  • US: B (Без ризик во не-човечки студии)
Начин на издавање
Начин на
примена
By mouth, IV
Фармакокинетички податоци
Биорасположливост50% (by mouth)[1]
Врзување за белковините15%
Метаболизамцрнодробен: FMOs, including FMO3; other enzymes
Почеток на дејство55–65 minutes (150 mg dose)[2]
55–115 minutes (75 mg dose)[2]
Полувреме на елиминација2–3 часа
Екскреција30–70% Renal
Назнака
CAS-број66357-35-5 Yes check.svgОк
ATC кодA02BA02
A02BA07 (ranitidine bismuth citrate)
IUPHAR/BPS1234
DrugBankDB00863 Yes check.svgОк
ChemSpider4863 X mark.svgН
UNII884KT10YB7 Yes check.svgОк
KEGGD00422 Yes check.svgОк
ChEBICHEBI:8776 X mark.svgН
ChEMBLCHEMBL1790041 X mark.svgН
СинонимиDimethyl [(5-{[(2-{[1-(methylamino)-
2-nitroethenyl]amino}ethyl)sulfanyl]
methyl}furan-2-yl)methyl]amine
Хемиски податоци
ФормулаC13H22N4O3S
Моларна маса314.4 g/mol
 X mark.svgНYes check.svgОк (што е ова?)  (провери)

Ранитидинот е лек кој го намалува создавањето на желудочна киселина.[1] Се користи во третманот на пептичен чир, гастроезофагеална рефлуксна болест и Золингер–Елисонов синдром.[1] Може да се користи преку уста, како интрамускулна или интравенска инјекција.[1]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Грешка во наводот: Погрешна ознака <ref>; нема зададено текст за наводите по име AHFS2015.
  2. 2,0 2,1 Gardner JD, Ciociola AA, Robinson M, McIsaac RL (July 2002). „Determination of the time of onset of action of ranitidine and famotidine on intra-gastric acidity“. Aliment. Pharmacol. Ther. 16 (7): 1317–1326. doi:10.1046/j.1365-2036.2002.01291.x. PMID 12144582.