Разговор со корисник:Dose17

Содржината на страницата не е поддржана на други јазици.
Од Википедија — слободната енциклопедија

Dose17 (разговор) 22:27, 2 март 2017 (CET)[одговори]

Марко Ројс[уреди извор]

Марко Ројс (Marco Reus; Дортмунд, 31. мај 1989) е германски фудбалер кој игра за Борусија Дортмунд и репрезентацијата на Германија.

Клупска каријера[уреди извор]

Борусија Дортмунд[уреди извор]

На Ден 4. јануари 2012, Ројс потпишал петогодишен уговор за Борусија Дортмунд за цена од 17,1 милиона € во кој ке се задржи до јули 2017.[1] Ројс званично се придружи во Дортмунд на 1. јули 2012.[2] Ројс својот прв дебитански меч во Бундеслига го одиграл 24. август 2012., мечот е завршен со победа на Борусија од Дормунд над Вердер Бремен 2:1 каде Ројс постигнал гол. Dose17 (разговор) 22:42, 2 март 2017 (CET)[одговори]


Предлошка:Друга употреба

мина

Под поимот мина се подразбирасе свако средство постављено испод површине земље или на земљи, или у близини земље или друге површине, чија је намена да експлодира услед присуства, близине или контакта са особом или возилом. Ова дефиниција обухвата различите врсте мина и оне се, обично, класификују према циљу за који су намењене или окружењу за које су пројектоване. У нашој војној терминологији постоје дефиниције противпешадијских и противтенковских мина.[1] мини|десно|200п|Неколико противпешадијских мина.|мини Са појавом црног барута, минама се називају подземне коморе са минским пуњењем (за рушење фортификација и прављење пролаза).

У 19. веку минама се називају и подводна и сувоземна торпеда, фугасе и пуњења за рушење. У Првом светском рату, минама се називају велика подземна експлозивна пуњења за дизање у ваздух противникове линије фронта, на којима се често радило месецима и детонирана су почетком офанзиве.

Појавом специјалних противоклопних експлозивних пуњења, појам мина се у Другом светском рату почиње користити и за сва фабрички израђена експлозивна пуњења са уграђеним средством за паљење, за дејство против људи и возила. Назив мина користи се и за пројектил минобацача. У том случају се говори о артиљеријској мини[2].

Основне компоненте мина[уреди извор]

Основне компоненте мина јесу:

  • тело,
  • упаљач и
  • експлозивно пуњење.

Тело је кућиште у које се смешта читав склоп мине. Облик и величина тела су од велике важности, као и материјал од којег је израђено. Оно мора да заштити садржај у унутрашњости мине и да буде довољни чврсто за постављање. Најчешће коришћени материјал за тело антиперсоналних мина јесте пластика, метал и дрво у старијим конструкцијама. Упаљач је механизам преко којег мина препознаје врсту циља изнад себе и он шаље импулсе за активирање према детонатору. Основни експлозивни систем је пут којим се иницијација преноси преко бустера на експлозивно пуњење, које делује на циљ. Ефекат дејства може се остварити хемијском енергијом кумулативног пуњења и кинетичком енергијом фрагментираног кућишта мине.

Противпешадијске мине[уреди извор]

мини|десно|350п|Потписници Отавске конвенције о минама Предлошка:Главни чланак Противпешадијске мине дефинишу се као врста мина за наношење губитака живој сили, транспортним средствима и за диверзије. У литератури на енглеском језику постоји појам (Предлошка:Јез-енг). Дословно преведено, -{anti-personnel}- значи против људи, против живе силе, против персонала итд. Термин противпешадијска мина до сада је био широко распрострањен у нашој војној науци и пракси. Сам по себи, овај термин указује на нешто што је везано за војника на бојишту, односно војну употребу овог оружја и јасно упућује на то да ово оружје „налази“ своје жртве у време оружаних сукоба и то искључиво у редовима припадника војске, посебно пешадије. Познато је да су мине неселективне, односно да немају могућност ограничења дејства само на одређене – првенствено војне циљеве. Стога у свим оружаним сукобима мине односе знатно већи број цивилних жртава него војних, како у време рата, тако и у време мира. Термин антиперсонална мина указује на обичног човека, цивила као доминантну и неминовну жртву овог оружја. Без обзира колико био оспораван (још једна туђица у нашем језику), термин антиперсонална мина погоднији је за коришћење због своје међународне распрострањености и разумљивости, као и због тога што елиминише све недоумице око адекватности превода. Имајући у виду да је Република Србија ратификовала Отавску конвенцију и да у Закону о потврђивању Отавске конвенције стоји назив антиперсонална мина.

Противтенковске мине[уреди извор]

Предлошка:Главни чланак Противтенковске мине дефинишу се као врста мина за уништавање или онеспособљавање тенкова и других оклопних и транспортних возила и за диверзије.

Разминирање[уреди извор]

Предлошка:Главни чланак Мине су новији изум и у наоружању армија света постоји изузетно велики број мина различитих по облику, намени, принципу дејства и начину постављања. Заједничко им је да су релативно јефтино и врло ефикасно оружје, да се производе у великом броју земаља, масовно користе и лако постављају, а врло тешко уклањају. Претпоставља се да их има више од сто милиона, а њихово уништавање изузетно је спор, неефикасан и скуп процес који са садашњим интензитетом рада не може окончати ни за сто година.

Пластична мина[уреди извор]

Пластичне мине званично су забрањене ѕа коришћење у рату због тога што се сматрају опаснијим од металних мина, претежно због тога што их је тешко открити током рата, као и након завршетка. Задају велике повреде зртви која се активирају, а пластику, која остане у телу жртве, тешко је открити.

Извори[уреди извор]

  1. Радић Владо (2007): Мине : врсте и карактеристике : детекција : разминирање : заштита од мина : уништавање : касетирање и разбацивање. Београд : Војноиздавачки завод
  2. Војна енциклопедија, Београд, 1973, књига пета, pp. 470

Спољашње везе[уреди извор]