Радич Санковиќ

Од Википедија — слободната енциклопедија
Радич Санковиќ
Кнез, војвода
Печат на Радич Санковиќ, 1391 година
ПретходникСанко
Наследникнема
Роден(а)Главатичево (сега дел од општината Невесиње)
Починал(а)1404
Благај
Благородно семејствоСанковиќи
СопругаГоисава Балшиќ
ТаткоСанко Милтеновиќ
ВераБосанска црква
Занимањевоен командант

Радич Санковиќ (починал 1404 година) ― моќен босански благородник и магнат во Кралството Босна за време на владеењето на Стјепан Дабиша (1391-1395) и кралицата Елена (1395-1398). Тој се здружил со узурпаторот Стјепан Остоја (1398-1404) за време на граѓанските војни, до неговата смрт во 1404 година. Со титулата војвода, тој држел територии во денешна Херцеговина, вклучувајќи ја и Жупанската Долина со Главатичево како средиште, Невесиње, делови од Попово Поле и поголемиот дел од Конавле.

Живот[уреди | уреди извор]

Радич бил син на Санко Милтеновиќ, истоимениот основач на Куќата на Санковиќ (родоначалник бил Дражен Богопенец,[1] господар на Хум под кралот Стефан Урош II Милутин, влад. 1306). Тој и неговиот брат Бељак ги наследиле земјите во Невесиње и Попово Поле (во Херцеговина) и дел од Конавли (најјужната Далмација) по смртта на неговиот татко. Имал браќа Беjак, Будеља, Санчин и сестра Драгана. Во 1388 година, тој и пријателот благородник Влатко Вуковиќ ја предводеле босанската војска против Османлиите кај Билеќа.[2]

Во 1392 година, Радич и Беjак се обиделе да го продадат Конавли на Дубровничката Република.[3] Истата година, на 15 мај, тој издал повелба за трговци од Дубровник, овозможувајќи им да тргуваат на неговите земји.[4] Меѓутоа, состанокот на советот бил свикан од кралот и благородниците кои се противеле на продажбата.[5] Великиот војвода Влатко Вуковиќ (од Косачи) и кнез Павле Радиновиќ (од Павловиќи) биле испратени против Радич во декември 1391 година, откако ги добиле благословите на советот.[5] Двајцата го фатиле Радич и го заземале Конавли, делејќи го меѓу себе, и покрај протестите од Дубровник.[5] Вуковиќ починал набргу по ова, и бил наследен од неговиот внук Сандаљ Храниќ, кој продолжил да се бори против Радич.[5] Радич ја вратил слободата во 1398 година, веднаш барајќи да ги врати изгубените земјишта, станувајќи важен сојузник на Стјепан Остоја.[6] Во 1399 година, тој го продал полето Лисак на Дубровник за 500 перпери.[7] Тој, исто така, стана член на Дубровничкиот велики совет. Радич учествувал во босанско-дубровничката војна во 1403-1404 година, водејќи ги нападите врз Дубровник во името на банот Стјепан Остоја. Храниќ го фатил и го заслепил Радич и го држел во затвор до неговата смрт во 1404 година.[5] Областа на Невесиње до брегот ја презел Храниќ.[5]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Željko Fajfrić, Kotromanići, Šid 2000, ch. 4
  2. Finkel, Caroline, Osman's Dream, (Basic Books, 2005), pp. 20-21
  3. Fine 1994
  4. Klaić 1882
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 Fine 1994
  6. Fine 1994
  7. Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini, Vol. 20, 1908, p. 422

Извори[уреди | уреди извор]

  • Fine, John Van Antwerp (December 1975), The Bosnian Church: a new interpretation : a study of the Bosnian Church and its place in state and society from the 13th to the 15th centuries, East European quarterly, ISBN 978-0-914710-03-5, Посетено на 12 January 2013
  • John V.A. Fine. (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. The University of Michigan Press.ISBN 0-472-08260-4 . Книги на Google
  • Мишиќ, С. (2008). Povelja Beljaka i Radiča Sankovića Dubrovniku. Стар српски архив, (7), 113-127.