Прицкерова награда

Од Википедија — слободната енциклопедија
Прицкерова награда за архитектура
Лице на медалот
Опискариера што бележи достигнувања во архитектурата
Покровителзадолжбина „Хајат“
ДржаваСоединети Американски Држави Уреди на Википодатоците
Награда/и100.000 долари
Прво
доделување
1979
Последно
доделување
2024
Мрежно местоpritzkerprize.com


Прицкерова награда за архитектура (англиски: Pritzker Architecture Prize) — награда што се доделува секоја година од задолжбината „Хајат“ во признание за „жив архитект чии изградени дела покажуваат спој од талент, визија и посветеност, чии дела даваат постојан и значаен придонес кон човештвото и изградената околина со својата архитектурата како уметност.“[1]

Наградата ја вовел претприемачот Џеј Прицкер во 1979 г. а денес за неа е одговорно семејството Прицкер.[2][3] Ова е водечката награда за архитектура во светот. Таа се доделува „без оглед на националност, расна припадност, вероисповед или идеологија.“

Дел од критериумот за доделување на наградата е иновативниот квалитет на архитектот, како и како и префинетоста на архитектонската мисла со која се остварени делата. Своја улога играат и придонесите кон интеграцијата на добрата употреба на градежна технологија.

Добитникот на наградата прима 100.000 американски долари, но уште поважна е светската слава и понатамошниот интерес од важни клиенти. Прицкеровата награда се смета и за нешто како „Нобелова награда за архитектура.“

Во Скопје постојат низа архитектонски дела од Прицкеровиот лауреат Кензо Танге.

Лауреати[уреди | уреди извор]

Година Лауреат Националност Пример (год.) Наводи
1979 Џонсон, ФилипФилип Џонсон  САД Стаклена куќа (1949) [4]
1980 Бараган, ЛуисЛуис Бараган  Мексико Сателитски кули (1957) [3]
1981 Стерлинг, ЏејмсЏејмс Стерлинг  Обединето Кралство Историска библиотека Сили (1968) [5]
1982 Роуч, КевинКевин Роуч  САД Зграда на Колумбовите Витези (1969) [2]
1983 Пеј, И. М.И. М. Пеј  САД Национална уметничка галерија, Источна зграда (1978) [6]
1984 Мајер, РичардРичард Мајер  САД Музеј на уметност Хај (1983) [2]
1985 Холајн, ХансХанс Холајн  Австралија Музеј Абтајберг (1982) [2]
1986 Бем, ГотфридГотфрид Бем  Западна Германија Библиотека на младинскиот центар Иглезија (1968) [2]
1987 Танге, КензоКензо Танге  Јапонија катедрала Пресвета Богородица (1964) [7]
1988 Баншафт, ГордонГордон Баншафт  САД Библиотека на ретки книги и ракописи Бејнеке (1963) [2]
1988 Нимаер, ОскарОскар Нимаер  Бразил Катедрала на Бразилија (1958) [2]
1989 Гери, ФренкФренк Гери  Канада
 САД
Концертна сала „Волт Дизни“ (1999–2003)
1990 Роси, АлдоАлдо Роси  Италија Музеј Бонефантен (1990) [8]
1991 Вентури, РобертРоберт Вентури  САД Национална галерија (Лондон), Сејнзбериево крило (1991) [9]
1992 Сиза, АлвароАлваро Сиза  Португалија Португалски павилјон на Експо'98 (1998) [10]
1993 Маки, ФумихикоФумихико Маки  Јапонија Токиска гимнастичка сала (1991) [7]
1994 де Порцампарк, КристијанКристијан де Порцампарк  Франција Француска амбасада, Берлин (2003) [11]
1995 Андо, ТадаоТадао Андо  Јапонија Собирен центар Нагарагава (1995) [12]
1996 Монео, РафаелРафаел Монео  Шпанија Палата Курзал (1999) [13]
1997 Фен, СвереСвере Фен  Норвешка Норвешки леднички музеј (1991) [14]
1998 Пијано, РенцоРенцо Пијано  Италија Меѓународен аеродром Кансај (1994) [15]
1999 Фостер, НорманНорман Фостер  Обединето Кралство Милениумски мост (Лондон) (2000) [13]
2000 Колхас, РемРем Колхас  Холандија Амбасада на Холандија во Берлин (2003) [16]
2001 Херцог и де Мерон  Швајцарија Тејт Модерн (2000) [17]
2002 Маркат, ГленГлен Маркат  Австралија Береареа Вотерс Ин (1983) [18]
2003 Уцон, ЈернЈерн Уцон  Данска Сиднејска опера (1973) [19]
2004 Хадид, ЗахаЗаха Хадид  Обединето Кралство
 Ирак
Павилјон Мост (2008)
2005 Мејн, ТомТом Мејн  САД Санфранциска федерална зграда (2007) [20]
2006 да Роша, Пауло МендесПауло Мендес да Роша  Бразил Стадион Сера Доурада (1975) [21]
2007 Роџерс, РичардРичард Роџерс  Обединето Кралство Лојдова зграда (1986) [22]
2008 Нувел, ЖанЖан Нувел  Франција Торе Агбар (2005) [13]
2009 Цумтор, ПетерПетер Цумтор  Швајцарија Валски бањи (1996) [13]
2010 Сеџима, КазујоКазујо Сеџима и
Рјуе Нишизава (SANAA)
 Јапонија Музеј на уметноста на XXI век, Каназава (2003) [13]
2011 Мoура, Едуардо Соуто деЕдуардо Соуто де Мoура  Португалија Градски стадион, Брага (2004) [23]
2012 Шу, ВангВанг Шу  Кина Музеј на Нингбо, Нингбо (2008) [24]
2013 Ито, ТојоТојо Ито  Јапонија „Сендајска Медијатека“, Сендај (2001) [25][26]
2014 Бан, ШигеруШигеру Бан  Јапонија Центар Помпиду-Мец, Мец (2010) [27]
2015 Ото, ФрајФрај Ото  Германија Олимписки стадион, Минхен (1972) [28][29][†]
2016 Аравена, АлехандроАлехандро Аравена  Чиле Сијамски кули, Папски католички универзитет на Чиле (2005) [30][31]
2017 Рафаел Аранда, Карме Пихем и Рамон Вилалта („РЦР Архитектс“)  Шпанија Библиотека „Сан Антони“, Барселона (2008) [32]
2018 Доши, Балкришна ВиталдасБалкришна Виталдас Доши  Индија Индиски институт за деловно раководство, Бангалор [33]
2019 Исозаки, АратаАрата Исозаки  Јапонија Кула на уметноста во Мито (1990) [34]
2020 Фарек, ИвонИвон Фарек и Макнамара, ШелиШели Макнамара  Ирска Графтонска зграда на Универзитетот „Бокони“ (2007) [35]
2021 Лакатон, АнАн Лакатон и Васал, Жан-ФилипЖан-Филип Васал  Франција Национална архитектонска школа во Нант (2009) [36]
2022 Кере, Диебедо ФрансисДиебедо Франсис Кере  Буркина Фасо
 Германија
Центар за земјена архитектура во Мопти, Мали (2010) [37]
2023 Чиперфилд, ДејвидДејвид Чиперфилд  Обединето Кралство Нов музеј, Берлин (1997–2009) [38]
2024 Рикен Јамамото Јапонија Уметнички музеј Јокосука, Канагава, Јапонија (2007)

Белешки[уреди | уреди извор]

Посмртна награда.

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Целта на Прицкеровата награда. Архивирано на 27 октомври 2008 г. Официјална страница. пров. 16 април 2008 (англиски)
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Goldberger, Paul (28 мај 1988). „Architecture View; What Pritzker Winners Tell Us About the Prize“. The New York Times. Посетено на 26 јуни 2009.
  3. 3,0 3,1 Endicott, Katherine (14 октомври 2006). „The Mexican garden revisited“. San Francisco Chronicle. Посетено на 26 јуни 2009.
  4. „People – In the News“. Milwaukee Sentinel. Associated Press. 23 мај 1979. стр. 2. Архивирано од изворникот на 2016-04-25. Посетено на 26 јуни 2009.
  5. Reynolds, Nigel (23 март 2004). „Top prize for architect who is ignored by fellow British“. Daily Telegraph. Посетено на 26 јуни 2009.
  6. „Прицкеровата награда за архитектура“. www.pritzkerprize.com. Архивирано од изворникот на 2010-10-03. Посетено на 31 декември 2009.
  7. 7,0 7,1 Muschamp, Herbert (26 април 1993). „Pritzker Prize for Japanese Architect“. The New York Times. Посетено на 26 јуни 2009.
  8. Iovine, Julie (5 септември 1997). „Aldo Rossi, Architect of Monumental Simplicity, Dies at 66“. The New York Times. Посетено на 26 јуни 2009.
  9. Blau, Eleanor (8 април 1991). „Robert Venturi Is to Receive Pritzker Architecture Prize“. The New York Times. Посетено на 26 јуни 2009.
  10. Ribeiro, Ana Maria (24 февруари 2009). „Siza Vieira fala para casa cheia“. Correio da Manhã. Посетено на 26 јуни 2009.[мртва врска]
  11. Muschamp, Herbert (2 мај 1994). „Architect of Austere Works Receives the Pritzker Prize“. The New York Times. Посетено на 26 јуни 2009.
  12. Viladas, Pilar (19 август 2001). „Fashion's New Religion“. The New York Times. Посетено на 27 јуни 2009.
  13. 13,0 13,1 13,2 13,3 13,4 Pilkington, Ed (14 април 2009). „Swiss architect untouched by fad or fashion wins prized Pritzker award“. The Guardian. Посетено на 26 јуни 2009.
  14. Samaniego, Fernando (1 јуни 1997). „El noruego Sverre Fehn recibe el Pritzker de Arquitectura en el museo Guggenheim Bilbao“. El País. Посетено на 26 јуни 2009.
  15. Muschamp, Herbert (20 април 1998). „Renzo Piano Wins Architecture's Top Prize“. The New York Times. Посетено на 26 јуни 2009.
  16. „Koolhaas receives 'Nobel of architecture' in Jerusalem“. CNN. 29 мај 2000. Посетено на 26 јуни 2009.
  17. „Herzog & de Meuron Propose Castle in The Sky for Hamburg“. Das Spiegel. 14 јуни 2005. Посетено на 26 јуни 2009.
  18. „Top honour for Australian architect“. BBC News. 16 април 2002. Посетено на 26 јуни 2009.
  19. „Prize for Opera House designer“. BBC News. 7 април 2003. Посетено на 26 јуни 2009.
  20. „Paris skyscraper to rival tower“. BBC News. 28 ноември 2006. Посетено на 26 јуни 2009.
  21. Forgey, Benjamin (9 април 2006). „Brazilian wins Pritzker Prize“. Washington Post. Посетено на 26 јуни 2009.
  22. Glancey, Jonathan (29 март 2007). „Rogers takes the 'Nobel for architecture'. The Guardian. Посетено на 26 јуни 2009.
  23. Тејлор, Кејт (28 март 2011). „Соуто де Моура добитник на Прицкеровата награда за архитектура 2011“. New York Times. Посетено на 28 март 2011. (англиски)
  24. Базулито, Дејвид (февруари 2012). „Прицкерова награда 2012: Ванг Шу“. Arch Daily. Посетено на 27 февруари 2012. (англиски)
  25. Претседателска библиотека и музеј „Џон Ф. Кенеди“, Бостон
  26. Хоторн, Кристофер (17 март 2013). „Јапонскиот архитект Тојо Ито (71) добитник на Прицкеровата награда“. Los Angeles Times. Посетено на 17 март 2013. (англиски)
  27. Hawthorne, Christopher (24 март 2014). „Architect Shigeru Ban, known for disaster relief, wins Pritzker Prize“. Los Angeles Times. Посетено на 24 март 2014.
  28. „Фрај Ото, Добитник за 2015 година“. Pritzker Architecture Prize. 10 март 2015. Посетено на 11 март 2015.
  29. Pritzker Prize for Frei Otto, German Architect, Announced After His Death, Robin Pogrebin, The New York Times, 10 март 2015
  30. „Објава“. pritzkerprize.com. Посетено на 13 јануари 2016.
  31. „Свеченост“. pritzkerprize.com. Посетено на 13 јануари 2016.
  32. „Announcement: Rafael Aranda, Carme Pigem and Ramon Vilalta | The Pritzker Architecture Prize“. www.pritzkerprize.com. Архивирано од изворникот на 2 март 2017. Посетено на 1 март 2017.
  33. „The Pritzker Architecture Prize“. www.pritzkerprize.com. Архивирано од изворникот на 7 март 2018. Посетено на 7 март 2018.
  34. „The Pritzker Architecture Prize“. www.pritzkerprize.com. Архивирано од изворникот на 6 март 2019. Посетено на 5 март 2019.CS1-одржување: бот: непознат статус на изворната URL (link)
  35. „Ivonne Farrell and Shelley McNamara The Pritzker Architecture Prize“. www.pritzkerprize.com. Посетено на 3 март 2020.
  36. Valencia, Nicolás (17 март 2021). „Why Lacaton & Vassal Won the 2021 Pritzker Prize“. ArchDaily (англиски). Посетено на 17 март 2021.
  37. Pogrebin, Robin (15 март 2022). „Pritzker Prize Goes to Architect From West Africa“. The New York Times (англиски). ISSN 0362-4331. Посетено на 15 март 2022.
  38. Spocchia, Gino (7 март 2023). „David Chipperfield awarded 2023 Pritzker Prize“. Architects' Journal (англиски). Посетено на 7 март 2023.

Поврзано[уреди | уреди извор]

Надворешни врски[уреди | уреди извор]