Прејди на содржината

Прицкерова награда

Од Википедија — слободната енциклопедија
Прицкерова награда за архитектура
Лице на медалот
Опискариера што бележи достигнувања во архитектурата
Покровителзадолжбина „Хајат“
ДржаваСоединети Американски Држави Уреди на Википодатоците
Награда/и100.000 долари
Прво
доделување
1979
Последно
доделување
2026
Мрежно местоpritzkerprize.com

Прицкерова награда за архитектура (англиски: Pritzker Architecture Prize) — награда што се доделува секоја година од задолжбината „Хајат“ во признание за „жив архитект чии изградени дела покажуваат спој од талент, визија и посветеност, чии дела даваат постојан и значаен придонес кон човештвото и изградената околина со својата архитектурата како уметност.“[1]

Наградата ја вовел претприемачот Џеј Прицкер во 1979 г. а денес за неа е одговорно семејството Прицкер.[2][3] Ова е водечката награда за архитектура во светот. Таа се доделува „без оглед на националност, расна припадност, вероисповед или идеологија.“

Дел од критериумот за доделување на наградата е иновативниот квалитет на архитектот, како и како и префинетоста на архитектонската мисла со која се остварени делата. Своја улога играат и придонесите кон интеграцијата на добрата употреба на градежна технологија.

Добитникот на наградата прима 100.000 американски долари, но уште поважна е светската слава и понатамошниот интерес од важни клиенти. Прицкеровата награда се смета и за нешто како „Нобелова награда за архитектура.“

Во Скопје постојат низа архитектонски дела од Прицкеровиот лауреат Кензо Танге.

Лауреати

[уреди | уреди извор]
ГодинаЛауреатНационалностПример (год.)Наводи
1979Филип Џонсон САДСтаклена куќа (1949)[4]
1980Луис Бараган МексикоСателитски кули (1957)[3]
1981Џејмс Стерлинг Обединето КралствоИсториска библиотека Сили (1968)[5]
1982Кевин Роуч САДЗграда на Колумбовите Витези (1969)[2]
1983И. М. Пеј САДНационална уметничка галерија, Источна зграда (1978)[6]
1984Ричард Мајер САДМузеј на уметност Хај (1983)[2]
1985Ханс Холајн АвстралијаМузеј Абтајберг (1982)[2]
1986Готфрид Бем Западна ГерманијаБиблиотека на младинскиот центар Иглезија (1968)[2]
1987Кензо Танге Јапонијакатедрала Пресвета Богородица (1964)[7]
1988Гордон Баншафт САДБиблиотека на ретки книги и ракописи Бејнеке (1963)[2]
1988Оскар Нимаер БразилКатедрала на Бразилија (1958)[2]
1989Френк Гери Канада
 САД
Концертна сала „Волт Дизни“ (1999–2003)
1990Алдо Роси ИталијаМузеј Бонефантен (1990)[8]
1991Роберт Вентури САДНационална галерија (Лондон), Сејнзбериево крило (1991)[9]
1992Алваро Сиза ПортугалијаПортугалски павилјон на Експо'98 (1998)[10]
1993Фумихико Маки ЈапонијаТокиска гимнастичка сала (1991)[7]
1994Кристијан де Порцампарк ФранцијаФранцуска амбасада, Берлин (2003)[11]
1995Тадао Андо ЈапонијаСобирен центар Нагарагава (1995)[12]
1996Рафаел Монео ШпанијаПалата Курзал (1999)[13]
1997Свере Фен НорвешкаНорвешки леднички музеј (1991)[14]
1998Ренцо Пијано ИталијаМеѓународен аеродром Кансај (1994)[15]
1999Норман Фостер Обединето КралствоМилениумски мост (Лондон) (2000)[13]
2000Рем Колхас ХоландијаАмбасада на Холандија во Берлин (2003)[16]
2001Херцог и де Мерон ШвајцаријаТејт Модерн (2000)[17]
2002Глен Маркат АвстралијаБереареа Вотерс Ин (1983)[18]
2003Јерн Уцон ДанскаСиднејска опера (1973)[19]
2004Заха Хадид Обединето Кралство
 Ирак
Павилјон Мост (2008)
2005Том Мејн САДСанфранциска федерална зграда (2007)[20]
2006Пауло Мендес да Роша БразилСтадион Сера Доурада (1975)[21]
2007Ричард Роџерс Обединето КралствоЛојдова зграда (1986)[22]
2008Жан Нувел ФранцијаТоре Агбар (2005)[13]
2009Петер Цумтор ШвајцаријаВалски бањи (1996)[13]
2010Казујо Сеџима и
Рјуе Нишизава (SANAA)
 ЈапонијаМузеј на уметноста на XXI век, Каназава (2003)[13]
2011Едуардо Соуто де Мoура ПортугалијаГрадски стадион, Брага (2004)[23]
2012Ванг Шу КинаМузеј на Нингбо, Нингбо (2008)[24]
2013Тојо Ито Јапонија„Сендајска Медијатека“, Сендај (2001)[25][26]
2014Шигеру Бан ЈапонијаЦентар Помпиду-Мец, Мец (2010)[27]
2015Фрај Ото ГерманијаОлимписки стадион, Минхен (1972)[28][29][†]
2016Алехандро Аравена ЧилеСијамски кули, Папски католички универзитет на Чиле (2005)[30][31]
2017 Рафаел Аранда, Карме Пихем и Рамон Вилалта („РЦР Архитектс“)  Шпанија Библиотека „Сан Антони“, Барселона (2008) [32]
2018 Балкришна Виталдас Доши  Индија Индиски институт за деловно раководство, Бангалор [33]
2019 Арата Исозаки  Јапонија Кула на уметноста во Мито (1990) [34]
2020 Ивон Фарек и Шели Макнамара  Ирска Графтонска зграда на Универзитетот „Бокони“ (2007) [35]
2021 Ан Лакатон и Жан-Филип Васал  Франција Национална архитектонска школа во Нант (2009) [36]
2022 Диебедо Франсис Кере  Буркина Фасо
 Германија
Центар за земјена архитектура во Мопти, Мали (2010) [37]
2023 Дејвид Чиперфилд  Обединето Кралство Нов музеј, Берлин (1997–2009) [38]
2024 Рикен Јамамото  Јапонија Уметнички музеј Јокосука, Канагава, Јапонија (2007)
2025 Љу Ѓакуен  Кина Западно Село, Ченгду, Кина
Посмртна награда.

Поврзано

[уреди | уреди извор]
  1. Целта на Прицкеровата награда. Архивирано на 27 октомври 2008 г. Официјална страница. пров. 16 април 2008 (англиски)
  2. 1 2 3 4 5 6 7 Goldberger, Paul (28 мај 1988). „Architecture View; What Pritzker Winners Tell Us About the Prize“. The New York Times. Посетено на 26 јуни 2009.
  3. 1 2 Endicott, Katherine (14 октомври 2006). „The Mexican garden revisited“. San Francisco Chronicle. Архивирано од изворникот на 2011-09-19. Посетено на 26 јуни 2009.
  4. „People – In the News“. Milwaukee Sentinel. Associated Press. 23 мај 1979. стр. 2. Архивирано од изворникот на 2016-04-25. Посетено на 26 јуни 2009.
  5. Reynolds, Nigel (23 март 2004). „Top prize for architect who is ignored by fellow British“. Daily Telegraph. Посетено на 26 јуни 2009.
  6. „Прицкеровата награда за архитектура“. www.pritzkerprize.com. Архивирано од изворникот на 2010-10-03. Посетено на 31 декември 2009.
  7. 1 2 Muschamp, Herbert (26 април 1993). „Pritzker Prize for Japanese Architect“. The New York Times. Посетено на 26 јуни 2009.
  8. Iovine, Julie (5 септември 1997). „Aldo Rossi, Architect of Monumental Simplicity, Dies at 66“. The New York Times. Посетено на 26 јуни 2009.
  9. Blau, Eleanor (8 април 1991). „Robert Venturi Is to Receive Pritzker Architecture Prize“. The New York Times. Посетено на 26 јуни 2009.
  10. Ribeiro, Ana Maria (24 февруари 2009). „Siza Vieira fala para casa cheia“. Correio da Manhã. Посетено на 26 јуни 2009.[мртва врска]
  11. Muschamp, Herbert (2 мај 1994). „Architect of Austere Works Receives the Pritzker Prize“. The New York Times. Посетено на 26 јуни 2009.
  12. Viladas, Pilar (19 август 2001). „Fashion's New Religion“. The New York Times. Посетено на 27 јуни 2009.
  13. 1 2 3 4 5 Pilkington, Ed (14 април 2009). „Swiss architect untouched by fad or fashion wins prized Pritzker award“. The Guardian. Посетено на 26 јуни 2009.
  14. Samaniego, Fernando (1 јуни 1997). „El noruego Sverre Fehn recibe el Pritzker de Arquitectura en el museo Guggenheim Bilbao“. El País. Посетено на 26 јуни 2009.
  15. Muschamp, Herbert (20 април 1998). „Renzo Piano Wins Architecture's Top Prize“. The New York Times. Посетено на 26 јуни 2009.
  16. „Koolhaas receives 'Nobel of architecture' in Jerusalem“. CNN. 29 мај 2000. Архивирано од изворникот на 2011-02-01. Посетено на 26 јуни 2009.
  17. „Herzog & de Meuron Propose Castle in The Sky for Hamburg“. Das Spiegel. 14 јуни 2005. Посетено на 26 јуни 2009.
  18. „Top honour for Australian architect“. BBC News. 16 април 2002. Посетено на 26 јуни 2009.
  19. „Prize for Opera House designer“. BBC News. 7 април 2003. Посетено на 26 јуни 2009.
  20. „Paris skyscraper to rival tower“. BBC News. 28 ноември 2006. Посетено на 26 јуни 2009.
  21. Forgey, Benjamin (9 април 2006). „Brazilian wins Pritzker Prize“. Washington Post. Посетено на 26 јуни 2009.
  22. Glancey, Jonathan (29 март 2007). „Rogers takes the 'Nobel for architecture'. The Guardian. Посетено на 26 јуни 2009.
  23. Тејлор, Кејт (28 март 2011). „Соуто де Моура добитник на Прицкеровата награда за архитектура 2011“. New York Times. Посетено на 28 март 2011. (англиски)
  24. Базулито, Дејвид (февруари 2012). „Прицкерова награда 2012: Ванг Шу“. Arch Daily. Посетено на 27 февруари 2012. (англиски)
  25. Претседателска библиотека и музеј „Џон Ф. Кенеди“, Бостон
  26. Хоторн, Кристофер (17 март 2013). „Јапонскиот архитект Тојо Ито (71) добитник на Прицкеровата награда“. Los Angeles Times. Посетено на 17 март 2013. (англиски)
  27. Hawthorne, Christopher (24 март 2014). „Architect Shigeru Ban, known for disaster relief, wins Pritzker Prize“. Los Angeles Times. Посетено на 24 март 2014.
  28. „Фрај Ото, Добитник за 2015 година“. Pritzker Architecture Prize. 10 март 2015. Посетено на 11 март 2015.
  29. Pritzker Prize for Frei Otto, German Architect, Announced After His Death, Robin Pogrebin, The New York Times, 10 март 2015
  30. „Објава“. pritzkerprize.com. Посетено на 13 јануари 2016.
  31. „Свеченост“. pritzkerprize.com. Посетено на 13 јануари 2016.
  32. „Announcement: Rafael Aranda, Carme Pigem and Ramon Vilalta | The Pritzker Architecture Prize“. www.pritzkerprize.com. Архивирано од изворникот на 2 март 2017. Посетено на 1 март 2017.
  33. „The Pritzker Architecture Prize“. www.pritzkerprize.com. Архивирано од изворникот на 7 март 2018. Посетено на 7 март 2018.
  34. „The Pritzker Architecture Prize“. www.pritzkerprize.com. Архивирано од изворникот на 6 март 2019. Посетено на 5 март 2019.CS1-одржување: бот: непознат статус на изворната URL (link)
  35. „Ivonne Farrell and Shelley McNamara The Pritzker Architecture Prize“. www.pritzkerprize.com. Посетено на 3 март 2020.
  36. Valencia, Nicolás (17 март 2021). „Why Lacaton & Vassal Won the 2021 Pritzker Prize“. ArchDaily (англиски). Посетено на 17 март 2021.
  37. Pogrebin, Robin (15 март 2022). „Pritzker Prize Goes to Architect From West Africa“. The New York Times (англиски). ISSN 0362-4331. Посетено на 15 март 2022.
  38. Spocchia, Gino (7 март 2023). „David Chipperfield awarded 2023 Pritzker Prize“. Architects' Journal (англиски). Посетено на 7 март 2023.

Поврзано

[уреди | уреди извор]

Надворешни врски

[уреди | уреди извор]