Принцеза Лилијан од Шведска, војвотка од Халанд

Од Википедија — слободната енциклопедија
Грб на принцезата Лилијан.

Принцезата Лилијан од Шведска, војвотката од Халанд (родена Лилијан Меј Дејвис, подоцна Крег ; 30 август 1915 - 10 март 2013 година), била велшки модел кој станал член на шведското кралско семејство преку нејзиниот брак во 1976 година со принцот Бертил, војводата од Халанд (1912–1997). Како таква, таа била тетка по татко на кралот Карл XVI Густаф од Шведска и тетка по мајка на данската кралица Маргрете II и кралицата Ана-Мари од Грција .

Биографија[уреди | уреди извор]

Раниот живот во Британија[уреди | уреди извор]

Лилиан Меј Дејвис е родена на 30 август 1915 година, во Свонси, Јужен Велс, ќерка на Вилијам Џон Дејвис, кој имал тезга на пазарот откако работел во рудник за јаглен, и неговата сопруга Гледис Мери (моминско Куран), продавачка. Местото на терасовидната куќа каде што живееле сега е под трговскиот центар „Квадрант“ . Нејзините родители се разделиле во 1920-тите, но тие се развеле дури во 1939 година. Таа се преселила во Лондон кога имала 16 години.[1] Отфрлила едно „л“ од своето име кога станала манекенка . Таа се фотографирала за списанија како Вог .

Во 1940 година, Лилијан се омажила за шкотскиот глумец Иван Крег (1912 – 1995) во Хоршам, Западен Сасекс .[2] Набргу по нивната венчавка, Крег ѝ се придружил на британската армија и заминал за Африка, каде што видел активна служба за време на Втората светска војна .[2] Во негово отсуство, Лилијан работела во фабрика која произведувала радија за Кралската морнарица и во болница за ранети војници.

Брак со принцот Бертил од Шведска[уреди | уреди извор]

Во 1943 година, таа го запознала шведскиот принц Бертил, војводата од Халанд, во Лондон, наводно на коктел за нејзиниот 28-ми роденден. Набргу по нивната средба, тие станале љубовници иако таа сè уште била во брак со Крег.[2] Кога таа и нејзиниот сопруг биле повторно обединети по војната, Крег ја изразил својата желба да се ожени со друга жена, и тие биле спогодбено разведени на 7 ноември 1947 година.[3]

Постариот брат на Бертил, принцот Густаф Адолф, војводата од Вестерботен, бил втор по ред на шведскиот престол; но тој починал во 1947 година. Бидејќи синот на Густаф Адолф, Карл Густаф, имал помалку од една година, се чинело веројатно дека, кога кралот умрел, Бертил ќе мора да служи како регент (други наследници се откажале од своите места во редот на наследување поради неприфатливи бракови на кралот). Поради оваа причина, Бертил избрал да не се омажи за Лилијан, па парот едноставно живееле заедно дискретно повеќе од триесет години. Во 1946 година, принцот Бертил стекнал куќа во Сен Максим, Франција, која станала нивно приватно одморалиште.[се бара извор]

Бертил никогаш не морал да стане регент, бидејќи неговиот татко, кралот (кој се качил на тронот во 1950 година), живеел доволно долго за да го види полнолетството на неговиот внук, Карл Густаф. Карл XVI Густаф од Шведска се искачил на тронот во 1973 година и, откако се ожени со обичен човек, го одобрил бракот на Бертил и Лилијан, што значело дека Бертил ќе можел да ги задржи своите титули и место во редот на наследување, и дека Лилијан ќе станела принцеза. Тие се венчале на 7 декември 1976 година во црквата на палатата Дротнингхолм во присуство на кралот и кралицата .[се бара извор]

Вдовство[уреди | уреди извор]

Копачката со ковчегот на Лилијан ја напушта Стокхолмската палата кон Кралските гробишта на 16 март 2013 година.
Гробот на Лилијан и Бертил во Солна

Принцот Бертил починал на 5 јануари 1997 година во нивниот дом. Од 1997 до 2010 година, Лилијан продолжила да го претставува кралското семејство на разни веридби и други пригоди. Таа била покровител на многу организации. Во 2000 година, Лилијан објавила биографија за нејзиниот живот со Бертил.[се бара извор]

Во август 2008 година, Лилијан паднала и ја скршилаа бутната коска во нејзиниот стан;[4] и, во февруари 2009 година, таа повторно доживеала пад во нејзиниот дом. На 3 јуни 2010 година било објавено дека Лилијан е заболена од Алцхајмерова болест и повеќе не можела да се појавува во јавноста.[5] Последните години ги живеела во Вила Солбакен, нејзиниот долгогодишен дом во областа Ѓургарден во Стокхолм, каде присуствуваа три медицински сестри.[2]

Лилијан починала во Стокхолм на 10 март 2013 година, на 97-годишна возраст, шеснаесет години по нејзиниот сопруг. Кралската палата не ја навела причината за смртта, но таа била во лоша здравствена состојба неколку години.[2][6][7] Нејзината смрт дошла додека кралското семејство се подготвувало за свадбата на принцезата Медлин, а семејството го прекинлоа она што го правело за да ги помине последните моменти заедно со неа.[8]

Нејзиниот погреб на 16 март бил емитуван во живо на SVT . На него присуствувале нејзиниот внук и внука, кралот и кралицата на Шведска; нејзините внуки Кралицата на Данска, принцезата Маргарета, принцезата Биргита, принцезата Дезире и принцезата Кристина ; нејзините внуки, принцезата Викторија и принцезата Медлин ; и нејзиниот внук и внук, принцот Карл Филип и принцот Даниел .[9] Присутна била и принцезата Астрид од Норвешка, како и нејзините пријатели Роџер Мур и неговата сопруга од Шведска Кики Толструп.[10]

Почести[уреди | уреди извор]

Национални почести[уреди | уреди извор]

  • </img> Шведска</img> Шведска : Член и командант на Ордените на Неговото Височество Кралот ( Кралскиот Орден на Серафимите )
  • </img> Шведска</img> Шведска : командант Големиот крст на Кралскиот ред на поларната ѕвезда
  • </img> Шведска</img> Шведска : член на кралското семејство одликување на кралот Карл XVI Густаф, втора класа
  • </img> Шведска</img> Шведска : Добитник на медал за значка за 50-ти роденден на кралот Карл XVI Густаф

Странски почести[уреди | уреди извор]

Награда[уреди | уреди извор]

Покровителство[уреди | уреди извор]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Princess Lilian; Magnergård, Omar; Tarras-Wahlberg, Elisabeth (2000). Mitt liv med prins Bertil [My life with Prince Bertil] (шведски). Stockholm: Ekerlid. ISBN 91-88595-77-3. Предлошка:LIBRIS.

Наводи[уреди | уреди извор]

 

  1. „Site of Princess Lilian's childhood home, Swansea“. HistoryPoints. Посетено на 6 July 2021.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 „Obituary:Princess Lilian“. Daily Telegraph. 10 March 2013. Архивирано од изворникот на 13 March 2013. Посетено на 10 March 2013.
  3. „Princess Lilian dead at 97“. www.guardianlv.com. Архивирано од изворникот на 2013-03-13.
  4. „Princess Lilian breaks hip in fall“. The Local. 13 August 2008. Архивирано од изворникот на 5 October 2013. Посетено на 15 May 2017.
  5. „Hovmarskalk: Lilian har alzheimer“. Svenska Dagbladet (шведски). TT. 3 June 2010. Архивирано од изворникот на 13 October 2013. Посетено на 15 May 2017.
  6. „H.R.H. Princess Lilian has passed away“. Royal Court of Sweden. 10 March 2013. Архивирано од изворникот на 21 September 2016. Посетено на 15 May 2017.
  7. „Sweden Princess Lilian dies aged 97“. BBC News. 10 March 2013. Архивирано од изворникот на 11 March 2013. Посетено на 10 March 2013.
  8. „Madeleine of Sweden cut short hen party to be with late Princess Lilian“. Hellomagazine.com. Архивирано од изворникот на 3 March 2014. Посетено на 31 July 2014.
  9. „Princessan Lilians begravning inledd“ (шведски). 2013-03-16. Архивирано од изворникот на 2013-04-18.
  10. „BEGRAVNINGSGUDSTJÄNST FÖR H.K.H. HERTIGINNAN AV HALLAND I SLOTTSKYRKAN LÖRDAGEN DEN 16 MARS 2013 KL. 13.00“ (PDF) (шведски). Royal Court of Sweden. 2013. Архивирано од изворникот (PDF) на 4 June 2014. Посетено на 15 May 2015.
  11. „Архивиран примерок“ (PDF). Архивирано од изворникот (PDF) на 2017-11-08. Посетено на 2017-11-10.
  12. Official website of the President of Estonia (Estonian), Estonian State Decorations - Printsess Lilian Архивирано на {{{2}}}.
  13. Icelandese Presidency Website Архивирано на {{{2}}}., Lilian; hertogafrú af Hallandi; Svíþjóð; 1981-10-26; Stórkross (= Lilian, Duchesse de Halland, Sweden, 26 October 1981, Grand Cross).
  14. „Boletín Oficial del Estado“ (PDF). Архивирано од изворникот (PDF) на 2013-10-03.
  15. Palovaara, Jonas Stålhandske. „Om Orden - Innocenceorden“. www.innocenceorden.se. Архивирано од изворникот на 2016-03-04.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]