Покраини во Турција
Изглед
Турција е поделена на 81 покраина (тур. il, множ. iller). Покраините се делат на разни окрузи кои имаат истата улога како македонските општини. Секоја покраина има управно седиште (il merkezi) кој претставува централен округ (merkez ilçe). Покраината може да опфаќа и други окрузи (ilçe, множ. ilçeler). Сите покраини се наречени според административниот центар, освен три: Хатај (Антакија), Коџаели (Измит) и Сакарија (Адапазари).
Со секоја покраина раководи управник (валија). Порано, покраините се нарекувале вилаети.
Список на покраини
[уреди | уреди извор]Рег. табл. | Назив | Површина (км²) | Население | Густина (жит./км²) |
Седиште | Пописен регион |
---|---|---|---|---|---|---|
01 | Адана | 14.256 | 2.062.226 | 145 | Адана (агл.) | Средоземен |
02 | Адијаман | 7.572 | 588.475 | 78 | Адијаман | Југоисточна Анадолија |
03 | Афјонкарахисар | 14.532 | 701.326 | 48 | Афјон | Егејски |
04 | Агри | 11.315 | 537.665 | 48 | Агри | Источна Анадолија |
05 | Амасија | 5.731 | 365.231 | 63 | Амасија | Црноморски |
06 | Анкара | 25.615 | 5.017.914 | 156 | Анкара (агл.) | Средна Анадолија |
07 | Анталија | 20.599 | 1.719.751 | 83 | Анталија | Средоземен |
08 | Артвин | 7.493 | 191.934 | 25 | Артвин | Црноморски |
09 | Ајдин | 7.922 | 950.757 | 120 | Ајдин | Егејски |
10 | Баликесир | 14.442 | 1.076.347 | 74 | Баликесир | Мраморен |
11 | Билеџик | 4.181 | 194.326 | 46 | Билеџик | Мраморен |
12 | Бинѓол | 8.402 | 253.739 | 30 | Бинѓол | Источна Анадолија |
13 | Битлис | 8.413 | 388.678 | 46 | Битлис | Источна Анадолија |
14 | Болу | 10.716 | 270.654 | 25 | Болу | Црноморски |
15 | Бурдур | 7.238 | 256.803 | 35 | Бурдур | Средоземен |
16 | Бурса | 11.087 | 2.550.645 | 191 | Бурса (агл.) | Мраморен |
17 | Чанаккале | 9.887 | 464.975 | 47 | Чанаккале | Мраморен |
18 | Чанкири | 8.411 | 270.355 | 32 | Чанкири | Средна Анадолија |
19 | Чорум | 12.833 | 597.065 | 46 | Чорум | Црноморски |
20 | Денизли | 11.716 | 950.029 | 72 | Денизли | Егејски |
21 | Дијарбекир | 15.162 | 1.362.708 | 89 | Дијарбекир | Југоисточна Анадолија |
22 | Одрин (Едрене) | 6.241 | 402.606 | 64 | Одрин (Едрене) | Мраморен |
23 | Елазиг | 9.181 | 569.616 | 62 | Елазиг | Источна Анадолија |
24 | Ерзинџан | 11.974 | 316.841 | 26 | Ерзинџан | Источна Анадолија |
25 | Ерзурум | 24.741 | 937.389 | 37 | Ерзурум | Источна Анадолија |
26 | Ескишехир | 13.904 | 706.009 | 50 | Ескишехир | Средна Анадолија |
27 | Газиантеп | 7.194 | 1.285.249 | 178 | Газиантеп (агл.) | Југоисточна Анадолија |
28 | Гиресун | 7.151 | 523.819 | 73 | Гиресун | Црноморски |
29 | Ѓумушхане | 6.125 | 186.953 | 30 | Ѓумушхане | Црноморски |
30 | Хаќари | 7.729 | 236.581 | 30 | Хаќари | Источна Анадолија |
31 | Хатај | 5.403 | 1.448.418 | 268 | Антакија | Средоземен |
32 | Испарта | 8.733 | 513.681 | 58 | Испарта | Средоземен |
33 | Мерсин | 15.737 | 2.271.400 | 304 | Мерсин | Средоземен |
34 | Истанбул | 5.170 | 11.622.257 | 1.937 | Истанбул (агл.) | Мраморен |
35 | Измир | 11.811 | 3.370.866 | 285 | Измир (агл.) | Егејски |
36 | Карс | 9.594 | 325.016 | 33 | Карс | Источна Анадолија |
37 | Кастамону | 13.473 | 375.476 | 27 | Кастамону | Црноморски |
38 | Кајсери | 17.116 | 1.060.432 | 61 | Кајсери (агл.) | Средна Анадолија |
39 | Лозенград (Кркларели) | 6.056 | 328.461 | 54 | Лозенград (Кркларели) | Мраморен |
40 | Кршехир | 6.434 | 253.239 | 39 | Кршехир | Средна Анадолија |
41 | Коџаели | 3.635 | 1.206.085 | 331 | Измит | Мраморен |
42 | Конија | 40.824 | 2.192.166 | 53 | Конија (агл.) | Средна Анадолија |
43 | Ќутахија | 12.119 | 656.903 | 54 | Ќутахија | Егејски |
44 | Малатија | 12.235 | 853.658 | 69 | Малатија | Источна Анадолија |
45 | Маниса | 13.120 | 1.260.169 | 96 | Маниса | Егејски |
46 | Кахраманмараш | 14.213 | 1.002.384 | 70 | Кахраманмараш | Средоземен |
47 | Мардин | 9.097 | 705.098 | 77 | Мардин | Југоисточна Анадолија |
48 | Мугла | 12.716 | 715.328 | 56 | Мугла | Егејски |
49 | Муш | 8.023 | 453.654 | 56 | Муш | Источна Анадолија |
50 | Невшехир | 5.438 | 309.914 | 56 | Невшехир | Средна Анадолија |
51 | Нигде | 7.318 | 348.081 | 47 | Нигде | Средна Анадолија |
52 | Орду | 5.894 | 887.765 | 150 | Орду | Црноморски |
53 | Ризе | 3.792 | 365.938 | 96 | Ризе | Црноморски |
54 | Сакарија | 4.895 | 756.168 | 154 | Адапазари | Мраморен |
55 | Самсун | 9.474 | 1.209.137 | 127 | Самсун (агл.) | Црноморски |
56 | Сирт | 5.465 | 263.676 | 48 | Сирт | Југоисточна Анадолија |
57 | Синоп | 5.858 | 225.574 | 38 | Синоп | Црноморски |
58 | Сивас | 28.129 | 755.091 | 26 | Сивас | Средна Анадолија |
59 | Текирдаг | 6.345 | 623.591 | 98 | Текирдаг | Мраморен |
60 | Токат | 9.912 | 828.027 | 83 | Токат | Црноморски |
61 | Трабзон | 4.495 | 975.137 | 216 | Трабзон | Црноморски |
62 | Тунџели | 7.406 | 93.584 | 12 | Тунџели | Источна Анадолија |
63 | Шанлаурфа | 19.091 | 1.443.422 | 75 | Шанлаурфа | Југоисточна Анадолија |
64 | Ушак | 5.174 | 322.313 | 62 | Ушак | Егејски |
65 | Ван | 20.927 | 1.022.330 | 41 | Ван | Источна Анадолија |
66 | Јозгат | 14.083 | 682.919 | 48 | Јозгат | Средна Анадолија |
67 | Зонгулдак | 3.470 | 615.599 | 177 | Зонгулдак | Црноморски |
68 | Аксарај | 8.051 | 396.084 | 49 | Аксарај | Средна Анадолија |
69 | Бајбурт | 4.043 | 97.358 | 24 | Бајбурт | Црноморски |
70 | Караман | 8.816 | 243.210 | 27 | Караман | Средна Анадолија |
71 | Крккале | 4.589 | 383.508 | 83 | Крккале | Средна Анадолија |
72 | Батман | 4.671 | 456.734 | 97 | Батман | Југоисточна Анадолија |
73 | Шрнак | 7.296 | 353.197 | 48 | Шрнак | Југоисточна Анадолија |
74 | Бартин | 1.960 | 184.178 | 93 | Бартин | Црноморски |
75 | Ардахан | 5.495 | 133.756 | 24 | Ардахан | Источна Анадолија |
76 | Игдир | 3.584 | 168.634 | 47 | Игдир | Источна Анадолија |
77 | Јалова | 847 | 168.593 | 200 | Јалова | Мраморен |
78 | Карабук | 2.420 | 225.102 | 93 | Карабук | Црноморски |
79 | Килис | 1.642 | 114.724 | 70 | Килис | Југоисточна Анадолија |
80 | Османије | 3.767 | 458.782 | 124 | Османије | Средоземен |
81 | Дузџе | 3.641 | 314.261 | 90 | Дузџе | Црноморски |
- Податоците за населението се според пописот од 2009 г.[1]
- Покраините по Зонгулдак (67), немаат регистарски броеви по азбучен редослед, туку хронолошки, според тоа кога се формирани. Ова се должи на фактот што тие се понови, па властите прво ги именувале, а потоа им доделувале броеви.
Поврзано
[уреди | уреди извор]Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ Статистички завод на Турција. „Попис 2009 - градско население“. Статистички завод на Турција (TÜİK). Посетено на 25 јануари 2010. (англиски)
|