Пирански Залив

Од Википедија — слободната енциклопедија
Пирански Залив
Piranski zaliv / Savudrijska vala
Пиранскиот Залив
Пирански Залив во рамките на Slovenia<div style="position: absolute; z-index: 2; top: Грешка во изразот: Недостасува операнд за *%; left: -366.7%; height: 0; width: 0; margin: 0; padding: 0;">
Пирански Залив
Местоположба
ПодрачјеЕвропа
Координати45°30′16″N 13°33′43″E / 45.50444° СГШ; 13.56194° ИГД / 45.50444; 13.56194
Сливни земјиСловенија, Хрватска
Површина&1000000000000001900000019 км2
Населени местаПиран, Порторож
Предлог-решение на спорот околу Пиранскиот Залив помеѓу Хрватска и Словенија според спогодбата Дрновшек-Рачан

Пирански Залив (словенечки: Piranski zaliv, Савудриска Вала (хрватски: Savudrijska vala) или Драгоњски Залив (Dragonjski zaljev)[1]залив во северниот дел на Јадранското Море, на најјужниот крај на поголемиот Трстјански Залив. Наречен по градот Пиран во Словенија.

Преглед[уреди | уреди извор]

Територијално, заливот го делат Хрватска и Словенија. Се протега од Савудрискиот ’Рт на југ до ’ртот Медона на север и зафаќа околу 19 км2. Во 1990-тите, заливот во Хрватска се нарекува Савудриска Вала (Savudrijska vala).

На источната, словенечка страна се сместени населените места Пиран, Порторож и Луција. Од јужната, хрватска страна се неоѓаат камповите Црвени Врх и Канегра, изградени во 1980-тите. Најважна река што се влева во Пиранскиот Залив е Драгоња, чие устие лежи точно на граинцата. Долж устието се на сместени Сечовленските солани (Sečoveljske soline), на површина од 650 ха.

Подрачјето на заливот е предмет на подолготраен територијален спор помеѓу Хрватска и Словенија.

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. Jure Šonje, gl. ur., Rječnik hrvatskoga jezika, Leksikografski zavod Miroslava Krleže, Školska knjiga, Zagreb, октомври 2000, ISBN 953-6036-64-9, ISBN 978-953-0-40009-2, стр. 210.

Надворешни врски[уреди | уреди извор]