Пасмина

Пасмина[1][2] или раса[3][4] — специфична група домашни животни кои имаат хомоген изглед (фенотип), хомогено однесување и/или други одлики што ја разликуваат од другите единки од истиот вид. Во литературата постојат неколку незнатно различни дефиниции.[5] [6] Пасмините се образуваат со генетска изолација и природна адаптација на околината или со селективно одгледување, или комбинација од двете. И покрај галвното значење на идејата за „пасмина“ во сточарството и земјоделството, не постои единствена, научно прифатена дефиниција на поимот.[7] : 340 Теоретските размислувања покажале дека постои бесконечен број различни дефиниции за поимот пасмина, кои повеќе или помалку ги исполнуваат вообичаените барања што се наоѓаат во литературата.[6] Затоа, пасмината не е објективна или биолошки проверлива класификација, туку е жаргонски поим меѓу групите одгледувачи кои делат консензус за тоа кои квалитети ги прават некои припадници на даден вид членови на одредена подгрупа.[8]
Друга гледна точка е дека пасмината е доволно конзистентна по тип за да биде логички групирана заедно и дека парењето во рамките на групата произведува ист тип. Кога се одгледуваат заедно, единките од истата пасмина ги пренесуваат овие предвидливи особини на своите потомци, а оваа способност - позната како „вистинско размножување“ - е услов за пасмината. Растителните пасмини се попознати како сорти. Потомството произведено како резултат на размножување животни од една пасмина со други животни од друга пасмина е познато како мелез или мешанци. Вкрстувањата помеѓу животински или растителни варијанти над нивото на пасмина/сорта (т.е. помеѓу видови, подвидови, ботанички сорти, па дури и различни родови) се нарекуваат хибриди.
Во биолошката таксономија, пасмината е неформален ранг во таксономската хиерархија за кој постојат различни дефиниции. Понекогаш се користи за означување на ниво под подвидот, додека во други случаи се користи како синоним за подвид.[9] Се користи како повисок ранг од сојот, при што неколку соеви сочинуваат една пасмина.[10][11] Пасмините може да бидат генетски различни популации на единки во рамките на истиот вид,[12] или може да се дефинираат на други начини, на пр. географски или физиолошки.[13] Генетската изолација меѓу пасмините не е целосна, но можеби се насобрале генетски разлики кои (сè уште) не се доволни за да ги одделат видовите.[14]
Многу извори го препознаваат овој поим, иако не е регулиран со никаков формален код на биолошка номенклатура. Таксономските единици под нивото на подвидот обично не се применуваат кај животните.[15]
Облагородување: селекција од страна на одгледувачите
[уреди | уреди извор]Одгледувачот (или групата одгледувачи) кои првично воспоставуваат пасмина, го прават тоа со избирање на поединечни животни од генетскиот фонд за кои сметаат дека ги имаат потребните квалитети потребни за подобрување на моделот на пасмина кон кој се стремат. Овие животни се нарекуваат темелен фонд. Понатаму, одгледувачот ги пари најпосакуваните членови на пасмината од нивна гледна точка, со цел да ги пренесе таквите одлики на нивното потомство. Овој процес е познат како селективно одгледување. Писмен опис на пожелните и непожелните претставници на пасмината се нарекува стандард за раса.
Одлики на пасмината
[уреди | уреди извор]Посебните одлики на пасмината, познати и како особини на пасмината, се наследуваат, а чистокрвните животни ги пренесуваат таквите особини од поколение на поколение. Така, сите единки од истата пасмина носат некои од генетските одлики на првичните основни животни. За да се одржи пасмината, одгледувачот би ги избрал оние животни со најпосакуваните особини со цел да се постигне понатамошно одржување и развој на таквите особини. Во исто време, пасмината би избегнувала животни кои имаат одлики кои се непожелни или нетипични за пасмината, вклучувајќи мани или генетски недостатоци. Популацијата во рамките на истата пасмина треба да се состои од доволен број животни за да се одржи пасмината во рамките на наведените параметри без потреба од принудно инбридирање.
Пасмините на домашни животни обично се разликуваат од земја до земја и од нација до нација. Пасмините што потекнуваат од одредена земја се познати како „домашни пасмини“ на таа земја.
Наводи
[уреди | уреди извор]- ↑ „пасмина“ — Дигитален речник на македонскиот јазик
- ↑ „пасмина“ — Официјален дигитален речник на македонскиот јазик
- ↑ „раса“ — Дигитален речник на македонскиот јазик
- ↑ „раса“ — Официјален дигитален речник на македонскиот јазик
- ↑ S. J. G. Hall, D. G. Bradley (1995), „Conserving livestock breed biodiversity“, TREE, 10 (7), стр. 267–70, doi:10.1016/0169-5347(95)90005-5, PMID 21237034
- 1 2 G. Langer (2018), „Possible mathematical definitions of the biological term "breed"“, Archives Animal Breeding, 61 (2), стр. 229–243, doi:10.5194/aab-61-229-2018
- ↑ Barbara Rischkowsky, Dafydd Pilling (editors) (2007). The State of the World's Animal Genetic Resources for Food and Agriculture. Rome: Commission on Genetic Resources for Food and Agriculture, Food and Agriculture Organization of the United Nations. ISBN 9789251057629. Archived 10 January 2017.
- ↑ Jay Laurence Lush, A. B. Chapman (1994). The Genetics of Populations. Ames, Iowa: Iowa Agriculture and Home Economics Experiment Station, College of Agriculture, Iowa State University. Cited in: Barbara Rischkowsky, Dafydd Pilling (editors) (2007). The State of the World's Animal Genetic Resources for Food and Agriculture. Rome: Commission on Genetic Resources for Food and Agriculture, Food and Agriculture Organization of the United Nations. ISBN 9789251057629, page 340.
- ↑ Keita, S O Y; Kittles, R A; Royal, C D M; Bonney, G E; Furbert-Harris, P; Dunston, G M; Rotimi, C N (2004). „Conceptualizing human variation“. Nature Genetics. 36 (11s): S17–S20. doi:10.1038/ng1455. PMID 15507998.
Modern human biological variation is not structured into phylogenetic subspecies ('races'), nor are the taxa of the standard anthropological 'racial' classifications breeding populations.
- ↑ Gotoh, T.; Bruin, J.; Sabelis, M. W.; Menken, S. B. J. (1993). „Host race formation in Tetranychus urticae: Genetic differentiation, host plant preference, and mate choice in a tomato and a cucumber strain“. Entomologia Experimentalis et Applicata (Submitted manuscript). 68 (2): 171–178. doi:10.1111/j.1570-7458.1993.tb01700.x.
- ↑ Ritchie, D. F.; Dittapongpitch, V. (1991), „Copper- and Streptomycin-resistant Strains and Host Differentiated Races of Xanthomonas campestris pv. vesicatoria in North Carolina“ (PDF), Plant Disease, 75 (7): 733–736, doi:10.1094/pd-75-0733
- ↑ Walker, Peter M. B., уред. (2004) [1999]. „Race“. Chambers Dictionary of Science and Technology. Edinburgh / New Delhi: Chambers Harrap / Allied Chambers. Republished without known revision several times since 1999, and originally published as: The Wordsworth Dictionary of Science and Technology. W. R. Chambers Ltd. and Cambridge University Press. 1988.
- ↑ Morris, Christopher, уред. (1992). „Race“. Academic Press Dictionary of Science and Technology. San Diego / London: Academic Press (Harcourt Brace Jovanovich). "Biology" entry, p. 1777. ISBN 978-0-12-200400-1.
an interbreeding subgroup of a species whose individuals are geographically, physiologically, or chromosomally distinct from other members of the species
- ↑ Jaenike, J. (1981), „Criteria for Ascertaining the Existence of Host Races“, The American Naturalist, 117 (5): 830–834, doi:10.1086/283771, JSTOR 2460772
- ↑ Haig, S.M.; Beever, E.A.; Chambers, S.M.; Draheim, H.M.; Dugger, B.D. (December 2006). „Taxonomic considerations in listing subspecies under the U.S. Endangered Species Act“. Conservation Biology. 20 (6): 1584–1594. doi:10.1111/j.1523-1739.2006.00530.x. PMID 17181793.
Литература
[уреди | уреди извор]- FAO. 2007. The Global Plan of Action for Animal Genetic Resources and the Interlaken Declaration. Rome.
- FAO. 2012. Phenotypic characterization of animal genetic resources. FAO Animal Production and Health Guidelines No. 11. Rome.
- FAO. 2015. The Second Report on the State of the World's Animal Genetic Resources for Food and Agriculture. Rome.Архивирано на 18 септември 2018 г.
- Lush, JL (1937), Animal Breeding Plans, Ames, Iowa: Iowa State Press
- Kempthorne, O (1957), Introduction to Statistic Genetics, John Wiley & Sons
- Van Vleck; L. D.; Searle; S. R. (1979), Variance components and animal breeding: proceedings of a conference in honor of C.R. Henderson, Ithaca, N.Y.: Cornell University
- Henderson, CR (1984), Applications of linear models in animal breeding, Guelph, Ont: University of Guelph, ISBN 0-88955-030-1
- Hammond K. Gianola, D. (1990), Advances in Statistical Methods for Genetic Improvement of Livestock (Advanced Series in Agricultural Sciences), Springer-Verlag Berlin and Heidelberg GmbH & Co. K, ISBN 3-540-50809-0
- Massey, JW; Vogt, DW (1993), Heritability and Its Use in Animal Breeding, Department of Animal Sciences, University of Missouri, Архивирано од изворникот на 12. 04. 2009, Посетено на 11. 02. 2022 Проверете ги датумските вредности во:
|accessdate=, |archive-date=(help) - Mrode, R. A. (1996), Linear models for the prediction of animal breeding values, Oxon: CAB International, ISBN 0-85198-996-9
- Cameron, N. D. (1997), Selection indices and prediction of genetic merit in animal breeding, Oxon: CAB International, ISBN 0-85199-169-6
- Dalton, C; Willis, MB (1998), Dalton's Introduction to Practical Animal Breeding, Oxford: Blackwell Science, ISBN 0-632-04947-2
- Bourdon, RM (2000), Understanding animal breeding, Englewood Cliffs, N.J: Prentice Hall, ISBN 0-13-096449-2
- Newman, S; Rothschild, MF (2002), Intellectual Property Rights in Animal Breeding and Genetics, Wallingford, Oxon, UK: CABI Pub, ISBN 0-85199-641-8
- FAO. (2007). The Global Plan of Action for Animal Genetic Resources and the Interlaken Declaration. Rome.
- FAO. (2010). Breeding strategies for sustainable management of animal genetic resources. FAO Animal Production and Health Guidelines. No. 3. Rome.
- FAO. (2015). The Second Report on the State of the World's Animal Genetic Resources for Food and Agriculture. Rome.
- Oklahoma Cooperative Extension Service, Division of Agricultural Sciences and Natural Resources (n.d.). „Selection of Swine Breeding Stock“ (PDF). стр. 1–4. Архивирано од изворникот (PDF) на 2011-09-29. Посетено на 2011-09-01.CS1-одржување: користи параметар authors (link)
- James Warren Evans (1992). Horse breeding and management. Elsevier Health Science. ISBN 978-0-444-88282-0.
Надворешни врски
[уреди | уреди извор]- Commission on Genetic Resources for Food and Agriculture - Food and Agriculture Organization of the United Nations
- Breeds of Livestock - Oklahoma State University
- Animal Breeding - The Genetic Basis Of Animal Breeding, Economic Considerations, Modern Methods In Biotechnology, Artificial Insemination Архивирано на 14 јули 2009 г.
- Domestic Animal Diversity Information System
- Guidelines For Uniform Swine Improvement Programs, National Swine Improvement Federation, 2003, Архивирано из оригинала 2008-10-21. г.
- Implementing the Global Plan of Action for Animal Genetic Resources
- bataille de la somme
- Animal Breeding and Genomics Centre, Wageningen University, Netherlands, Архивирано из оригинала 06. 08. 2009. г., Приступљено 11. 02. 2022
- Animal Breeding and Genetics Group, University of Georgia, USA, Архивирано из оригинала 27. 06. 2009. г., Приступљено 11. 02. 2022
- Centre for Genetic Improvement of Livestock, University of Guelph, Canada
- Animal Breeding & Genetics, Cornell University, USA
- Animal Breeding & Genetics, Iowa State University, USA, Архивирано из оригинала 04. 03. 2009. г., Приступљено 11. 02. 2022
- Breeding and Genetics Program, Colorado State University, USA, Архивирано из оригинала 2008-10-12. г.
- Animal Genetics and Breeding Unit, University of New England, Australia
- European Graduate School in Animal Breeding and Genetics (EGS-ABG), AgroParisTech, France ; Wageningen University, Netherlands ; Aarhus University, Denmark ; Swedish University of Agricultural Sciences, Sweden