Парализа

Од Википедија — слободната енциклопедија


    Ве молиме, обратете внимание на важното предупредување
во врска со темите поврзани од областа на медицината (здравјето).


Парализа
СпецијалностНеврологија, Неврохирургија, Психијатрија

Парализа е губење на мускулното ткиво

Парализа може да биде проследено со губење на чувството (сетилна загуба) во погодената област, ако постојат сетилни и моторни оштетувања. Околу 1 на 50 лица во САД биле дијагностицирани со некоја форма на парализа, повремена или постојана.[1] Зборот доаѓа од грчкиот παράλυσις, "оневозможување на нерви",[2] составен од παρά (para), "до, од страна на"[3] и λύσις (лиза), "губење"[4] и λύω (luō), "да се изгуби".[5]

Причинители[уреди | уреди извор]

Парализата најчесто е предизвикана од оштетување на нервниот систем, особено на ’рбетниот мозок. Други причини се мозочен удар, траума со повреда на нерв, детска парализа, церебрална парализа, периферна невропатија, паркинсонова болест, АЛС, ботулизам, спина бифида, мултипла склероза, и Guillain–Barré синдром. Привремена парализа настанува за време на РЕМ спиењето, и нарушување на регулацијата на овој систем може да доведе до епизоди на парализа при спиење. Лековите кои се вмешуваат во нервните функции исто така може да предизвикаат парализа.

Псевдопарализа (псевдо- што значи "лажно", од грчкиот ψεῦδος[6]) е доброволно ограничување или инхибиција на движењето поради болка, некоординација, оргазам или друга причина, и не се должи на вистински мускулна парализа.[7] Во доенче тоа може да биде симптом на вроден сифилис.[8] Псевдопарализите може да бидат предизвикани од екстремен ментален стрес и е честа одлика на ментални нарушувања, како што се панично анксиозно растројство.[9]

Варијации[уреди | уреди извор]

Парализата може да се случи во локализирана или општа форма или може да следи одредена шема. Повеќето парализи предизвикани од оштетување на нервениот систем (на пр., повреди на ќрбетниот мозок) се постојани по природата; но некои форми на периодична парализа, вклучувајќи ја и парализата при спиење, се предизвикани од други фактори.[10] [11]

Парализа може да се случи кај новороденчињата како резултат на вродена мана познат како спина бифида. Спина бифида предизвикува еден или повеќе пршлени да не успејат да формираа ’рбетен столб и прави ’рбетниот мозок да излегува од ’рбетот. Во екстремни случаи, ова може да предизвика функцијата на ’рбетниот мозок да исчезнатите под местото на излегување од ’рбетениот столб.[11] Овај престанок на функцијата на ’рбетниот мозок може да резултира со парализа на долните екстремитети. Документираните случаи на парализа на аналниот сфинктер кај доенчињата се забележани кога спина бифида не се третира.[10] Иако спина бифида е опасна по животот, многу случаи  може да се коригираат хируршки, ако се оперира во рок од 72 часа од раѓањето.

Качувачка парализа се презентира во долните екстремитети, пред горните екстремитети. Тоа може да биде поврзан со:

  • Guillain–Barré синдром (друго име за оваа состојба е Landry качувачка парализа)
  • Тик  парализа[12]

За разлика од качувачките парализи, опаѓачките парализа, се јавува во услови како што е ботулизам.

Наводи[уреди | уреди извор]

  1. „Paralysis Facts & Figures - Spinal Cord Injury - Paralysis Research Center“. Christopherreeve.org. Архивирано од изворникот на 2016-03-24. Посетено на 2013-02-19.
  2. Liddell, Henry George; Scott, Robert (1940). „παράλυσις“. A Greek-English Lexicon. Oxford: Clarendon Press. on Perseus
  3. Liddell & Scott 1940, παρά
  4. Liddell & Scott 1940, λύσις
  5. Liddell & Scott 1940, λύω
  6. Liddell & Scott 1940, ψεῦδος
  7. TheFreeDictionary > pseudoparalysis, in turn citing The American Heritage Medical Dictionary 2007, 2004
  8. „Sexually transmitted diseases tretment guidelines, 2006“. MMWR Recomm Rep. 55 (RR–11): 1–94. August 2006. PMID 16888612. ... evidence of congenital syphilis (e.g., nonimmune hydrops, jaundice, hepatosplenomegaly, rhinitis, skin rash, and/or pseudoparalysis of an extremity).
  9. „архивски примерок“. Архивирано од изворникот на 2018-07-30. Посетено на 2018-03-04.
  10. 10,0 10,1 Hutchinson, Jonathan (1877). „Clinical Lecture On Cases Of Spina Bifida, With Paralysis Of Sphincters“. The British Medical Journal. 1 (830): 767–768. JSTOR 10.2307/25244879. PMC 2220916. PMID 20748563.
  11. 11,0 11,1 Saladin, Kenneth (2012). Anatomy and Physiology: Form and Function. McGraw Hill. ISBN 978-0-07-337825-1.
  12. MedlinePlus Encyclopedia Tick paralysis